Sećanje na Duet Stevanović: Stojan i Sloba, majstori za šumadijske sentiše

Srojan je i pre Slobodanke imao pevačkog iskustva, i na pločama i na narodnim veseljima.

"Kad se moja mala na mene naljuti,

Preporučujemo

po nedelju dana sa mnom ne govori,

kad je ljutnja prođe sa osmehom dođe,

pa mi opet priča da me ludo voli.

Posle svađe sve je lepše,

kao cveće posle rose,

svađamo se, mirimo se,

a najviše volimo se.

Kad me neka druga veselo pogleda,

i ona se drugom za inat nasmeši,

oboje smo ljuti, ali svako ćuti,

jer misli da drugi mnogo više greši.

Zarekla se da će sa mnom da prekine,

zarekoh se ja, al' ništa od toga,

posle svake svađe ljubimo se slađe,

jer mi ne možemo jedno bez drugoga."

(Stojan Stevanović - Panta Radivojević)

- Proneo se glas o jednoj lepotici koja "ubija" kako peva tamo negde ispod Kosmaja i Bukulje. Pronašao sam je i doveo je u kafanu u Vreocima. Bogami, imao sam i šta da čujem i u koga da se zaljubim - pričao je Stojan Stevanović u Muzičkoj apoteci.

- I danas se prepričava scena iz restorana "Volan" kod Topole. Slobodanka peva, onako vitka i visoka, a gosti igraju i kleče pred njom. Sve vri od atmosfere i emocija, a, opet, sve otmeno i pod kontrolom, zahvaljujući Slobi.

Srojan je i pre Slobodanke imao pevačkog iskustva, i na pločama i na narodnim veseljima.

- Propevao sam kao dete u mom Busilovcu kod Paraćina, upijao svaku pesmu Nestora Gabrića i Safeta Isvovića. Na takmičenju za "Prvi glas Pomoravlja" 1969. godine osvojio sam prvo mesto sa mojom autorskom pesmom "Siroče sam ja bez majke" i kao nagradu dobio pravo da snimam ploču. Posle tri snimljena solo singla pojavila se Slobodanka.

Od 1975. godine kreće bogata diskografska karijera Dueta Stojan i Slobodanka Stevanović. Do sredine 90-ih snimili su devet singlova i šest albuma sa desetinama onarođenih pesama: "Rukavice bele", "Oj, devojko mala", "Volesmo se jedno leto", "Sećanje na tebe meni snagu daje", "Posle svađe sve je lepše", "Danas je venčanje naše", "Napiši pismo vojniku svom", "Verenička maramica", "Maramica marama", "Gde ja stadoh ti produži", "Hoću da te pamtim takvu", "Plave oči"...

- Pevali sno u "Takovskom grmu" u Gornjem Milanovcu. U jednom trenutku prilazi konobarica i kaže da me jedan gospodin čeka za stolom. Kad se predstavio kao Ruždija Krupa, bilo mi milo, al' me uhvatila trema. Pokazao mi je pesmu koju je napisao u spomen svoje pokojne ćerke: "Sećanje na tebe meni snagu daje, ja svoj život živim pa kakav je da je".

- Radoje Mitrović Barajevac je na ove stihove komponovao jedan ubitačan sentiš i naš najveći hit. Pevali smo je mali milion puta, uveličali tolika veselja, a naježim se kad pomislim kome je posvećena.

Narodnjačke radio stanice dobile su pesme od kojih su živele u željama i čestitkama. Narodna muzika je dobila autentičan, po mnogima najlepši narodnjački duet. Stole i Sloba su zasenjivali mladence.

- Da bi pevali u mešovitom duetu poželjno je da žena peva nisko a muškarac visoko. Slobodanki su pripale donje, a meni gornje lage. Naravno, imali smo i slične trilere i osećaj za pesmu.

- Kad je Buca Jovanović čuo našu prvu duetsku pesmu "Plave oči", uzddahnuo je i prokomentarisao: "Gde ih nađe Barajevac, baš fino pevaju sa lepom i novom bojom glasa za jedan duet."

Stevanovići su doneli i novu tematiku duetskih pesama. Stojanovi i Slobodankini prethodnici pevali su uglavnom veselo-šaljive, zavičajne i idilične teme. Stole i Sloba su preferirali sentiše.

- Tekst je ubedljivo najvažniji za trajanje pesme. Tražili smo da fekst ima životnu priču, poruku, poentu. Birali smo pesme i uzimli od najvećih pesnika - Miodraaga Ž. Ilića, Ruždije Krupe, Pante Radivojevića, Miće Đukića.

Na današnji dan, 23. septembra 2018. godine preminula je Stojanka Stevanović. Tako je utihnuo jedan od najunikatnijih dueta u narodnoj muzici.

(Goran Milošević)