Sedam godina od smrti Jovice Petkovića: "Ne svirajte cepački, svirajte mekano"

- Jovica je probao harmoniku u gluvoj sobi, a Patalo i ja smo slušali za miksetom - priča Dragutin

Na današnji dan, 14. septembra 2015. godine, preminuo je Jovica Petković. Ovo je sećanje na harmonikaškog genija, nenadmašnog virtuoza koji je svojim pesmama i svirkama proširio bosanski sevdah i udahnuo mu novu energiju na svojoj dugmetari.

- Imao sam čast da mi jedan takav velikan i moj Smederevac podari svoju autobiografsku pesmu "Smederevo, grade od starina". Sećam se, Jovica je prisustvovao snimanju u studju kod Novice Nikolića Patala.

Preporučujemo

- Jovica je probao harmoniku u gluvoj sobi, a Patalo i ja smo slušali za miksetom. Dok je Jovica svirao nekoliko svojih melodija i foršpila, Patalo je prokomentarisao: "Brate, kad ovako svira u sedamdeset šestoj, kako li je tek svirao u trideset šestoj" - priča Dragan Pantić Smederevac.

Jovica Petković je rođen 1927. godne u Smederevu. Otišao je lanac zemlje da bi došao do harmonike i svog prvog velikog učitelja Drage Keca. Svirku je usavršavao u smederevskim i beogradskim kafanama, a nemirni duh je smirivao u ringu i na Sremskom frontu.

1955. godine Radio Sarajevo raspisuje konkurs za nove melodoje i muzičare, budući da je i njihovim službenicima i slušaocima dosadilo emitovanje pesama o slobodi, Titu i Bosni. Jovica je iz Smederava "zapucao" u Sarajevo, ne sluteći da će u "šeheru" ostati 35 godina i postati umetnički rukovodilac Narodnog orkestra Radio-televizije Sarajevo.

Jovičine pesme su toliko bliske sevdahu i izvornoj narodnoj pesmi, da ih je neukusno tretirati kao neke novokomponovane. Jovica je bio mnogo više od virtuoza na harmonici. Jovica je pisac i kompozitor nekih od najslušanijih i najonarođenijih pesama: "Razbole se srce moje", "Kada moja mladost prođe", "Smederevo, grade od starina", "Da sam prica i da imam krila", "Neka moja duša vene", "Sa Igmana pogledat' je lepo", "Šeher grade, Banjaluko mila", "Jahao sam konje", "Bosno, zemljo moja mila", "Proleće se budi i lista drveće", "Sve devojke iz mahale", "Opančići pleteni", "Romanijo, goro jelovita", "Jajce, grade, to je tvoja dika"...

- Jovica je moja generacija, moj muzički otac, moj prvi kompozitor. Ja sam toliko vezana za Jovicu, sevdah i našu izvornu muziku, da na početku karijere nisam ni mislila da snimam neke nove pesme. A onda sam upoznala Jovicu - pričala je legendarna Nada Mamula, diva sevdaha koja je prva snimila neke od najslušanijih Jovičinih pesama.

- Kada mi je pokazao "Razbole se srce moje", bila sam ubeđena da je to neka stara izvorna pesma koju je izbunario u arhivi radija. A onda je usledio još veći šok kada saznah da je Jovica rođeni Smederevac.

Najveći broj antologijskih svirki i najmaštovitijih foršpila ostavio je u pesmama Slobodana Lalića. Od ovog sarajevskog gorostasa i vlasnika silnog glasa stvarao je novog Safeta, a od melodija drugih kompozitora pravio je teren za svoje improvizacije i nenadmašne foršpile.

- Jovica je moj muzički otac. Gurnuo me u diskografiju i na "Ilidžu", odsvirao većinu mojih ploča i najvećih hitova. Takvu energiju u onako malom čoveku nisam sreo u životu. Verovao je u mene mnogo više nego što sam ja u sebe - pričao je Slobodan Lalić za Muzičku apoteku.

Kad se zaratilo u Bosni, Jovica se otisnuo u Beč, doživeo moždani udar i živeo od ljubavi nekolicine prijatelja i poštovalaca.

- Jovica mi nije rod, ali je deo moje duše i mog najčuvanijeg trezora. Bio sam uz njega do kraja, i onda kada su ga najbliži zaboravili. Kad je doživeo moždani udar, bolovao je u staračkom domu u Beču. Gradonačelnik Beča mu je dolazio u posetu, a neki od njegovih najbližih ga sahraniše za života - kaže Ahmet Bajrić, sevdalija i jedan od retkih umetnika koji je sa Jovicom ostao i u najtežim trenucima.

- Jovica je proširio bosanski sevdah širom sveta, ostavio nam baštinu i neke zajedničke ćilime na ponos narodne muzike. Ostavio nam je narodna kola uz koja uživamo i kad sedimo, ostavio nam je pesme koje bude ljubav. A kad se volimo onda smo najjači, onda nema granica.

Bio je i ostao nenadmašan uzor generacijama harmonikaša sa svih meridijana. Vinuo je u zvezdanu orbitu i jednog žgoljavka iz Kragujevca koji je zapucao u Sarajevo da polaže audiciju kao solista na fruli.

- Naučio sam od Jovice ne samo kako se muzicira u državnom ansamblu, nego i odnos prema poslu, odnos prema životu, odnos prema čoveku, odnos prema duhovnosti - pričao je maestro Bora Dugić.

Imao sam tu sreću da porazgovaram sa legendarnim Jovicom za radio izdanje Muzičke apoteke. Imao sam i tu nesreću da vidim kako samuje u staračkom domu u Beču, pored dvorca Marije Terezije, zaboravljen od najbližih i sahranjen za života. Onako onemoćao posle teškog šloga, smogao je snage da poruči mladim harmonikašima: "Ne svirajte cepački, svirajte mekano."

(Goran Milošević)