Još jedan trijumf Bucine tugovanke: Pesme sa Prvog putujućeg festivala narodne muzike "Jesen 1967"

Naklonost publike i stručnog žirija osvojio je i Aleksandar Stefanović, gospodin pevač Vitomira Životića sa pesmom "Ti si moja sreća"

"Bolje da te nisam sreo onog dana,

ne bih sada patio za tobom,

otišla si bez zbogom da kažeš

i odnese moju ljubav sobom.

Zašto reče da me voliš,

čemu reči poslužiše te,

kad si znala da pripadaš drugom,

zašto si me ostavila s tugom.

Bilo je to jednog majskog dana

kad smo se prvi put sreli.

U duši svojoj osetio sam radost,

radost kakvu do tada nikad nisam

osetio u životu svom.

Dadoh joj ljubav, dadoh joj sebe i srce svoje,

Ne znadoh da će to biti samo varka,

mislio sam da će ona biti moja istina.

Zavoleh te više nego oči svoje,

ali naša ljubav beše kratka,

otišla si bez zbogom da kažeš

kao tiha reka bez povratka.

Ovo je pesma ljubavnih snova,

neizmerne čežnje života mog,

beskrajna je priča o ljubavi mojoj

koju sam zauvek izgubio.

Ona je bila moja ljubav,

ona je bila moja nada,

ona je bila moja istina,

za kojom čeznem sada."

(Buca Jovanović)

Ovo je tipična tugovanka Buce Jovanovića, pobednička pesma sa Prvog putujućeg festivala narodne muzike "Jesen 1967". U traženju načina da pojača emotivni ton pesme, Buca je između strofa ubacio recital koji je čitao spiker Dušan Vidak.

- Voleo sam te Bucine vijuge, mada sam sumnjao u uspeh pesme koja ima ovoliko teksta. Sećam se, kada smo snimali u studju, šef orkestra Vita Životić reče: "Ljudi, ovom Buci nikad dosta teških crnjaka. I ovako su mu pesme tužne, samo mu još treba i recital preko foršpila" - pričao je legendarni Gvozden Radičević.

- Međutim, gde god smo pevali na festvalu, najveći aplauz je doživljavao upravo recital. Pesma je i na ploči snimljena sa recitalom, a kad sam je pevao uživo uvek je bilo onih koji pitaju - a gde vam je recital?

Naklonost publike i stručnog žirija osvojio je i Aleksandar Stefanović, gospodin pevač Vitomira Životića sa pesmom "Ti si moja sreća". Ovu pesmu je snimio i solo i u duetu sa Lazarom Jovanovićem.

Ženska srca je osvojio još jedan lepotan - sevdalija i spiker Radio Sarajeva Zekerijah Đezić sa pesmom Jovice Petkovića "Šta učini nevernice".

Organizatari su vodili računa o paritetnoj zastupljenosti republika i pokrajina, odnosno folklornih motiva iz svih krajeva Jugoslavije. Ultrapopularna Nedžmija Pagaruša, pevačka i glumačka diva sa Kosmeta, raspalila je publiku sa pesmom "Barecha" ("Pastirica") koju je komponovao njen suprug kompozitor Redžo Mulić na tekst pesnika Rifata Kukaja.

Makedonska diva Violeta Tomovska pevala je pesmu Koče Petrovskog "Da l' si ptica, da l' si oblak". Vera Svoboda je raspalila publiku novokomponovanim bećarcem Julija Njikoša "Moj je lola u nane jedinac". Čast Crne Gore branio je Ismet Krcić sa pesmom Aksentija Šoškića "Đetići", a ikona Radio Beograda Dragoljub Lazarević pevao je primorski hit "Dalmatinko, lijepa djevojko". Šumadiju je predstavljala dražesna Biserka Mišić sa pesmom Varošanko devojčice". I Slovenija je imala svoju predstavnicu - Jožica Svete sa pesmom "Čez doline reke in gore".

1968. godine PGP je objavio luksuzno izdanje - LP sa svih deset pesama izvedenih na Prvom putujućem festivalu narodne muzike. Čelnici PGP-a su na vreme shvatili koliko je putujući festival atraktivniji za publiku od onog statičnog. Ispostavilo se, međutim, da je putujući festival i skuplji, tako da nije potrajao puno sezona.

(Goran Milošević)