Dve godine od smrti "Zlatoustog iz Bogdanja": Sećanje na koktel albume Miće Stojanovića

Posle velikog uspeha sa pesmom "Harmoniko moja", čelnici Jugotona širom otvaraju vrata za Miću Stojanovića i za neke mlade nade iz Srbije

Preporučujemo

"Prođoh Bosnu i Srbiju da opevam Šumadiju,

po selima, gradovima nosio te na grudima.

Okićena s malo para, harmoniko moja stara.

Kitile te lepe snaše, polile te mnoge čaše,

pratila si mnoge svate, znoj sa lica pao na te.

Zašto si mi sad umukla, kao da te kiša tukla,

sledile se tvoje dirke, nema više nežne svirke.

Još ponekad iz tvog meha, bez radosti i bez smeha,

čujem neku pesmu staru što sviraše na vašaru.

Zasviraj mi onu našu kad izvode svati snašu.

Okićena s malo para harmoniko moja stara."

(Milutin Mića Stojanović)

Ovo je jedna od najlepših pesama o harmonici iz pera i duše Milutina Miće Stojanovića (1935 - 2020), jednog od prvih autentičnih kantautora narodne muzike u bivšoj Jugoslaviji. Kao i mnoge druge pesme iz Mićinog opusa i "Stara harmonika" je vaskrsla snagom svog kvaliteta, bez ikakve pompme i reklame, sa koktel albuma iz 1982.

- Mojim pesmama ne treba ni hvala ni reklama. Moje pesme hvale sve ove godine kroz koje se pevaju. Pitaju me za recept tolikog trajanja, a ja kažem: počnite da pišete odmah i posle pedeset godina obeležićete pola veka - pričao je Mića Stojanović u Muzičkoj apoteci.

- Ideja da izdajem koktel albume rodila se još posle mojih prvih pevačkih i autorskih uspeha početkom 60-ih. Mnogi vrhunski pevači iz Srbije nisu imali nikakvu šansu na Radio Beogradu i u PGP-u, jer je reč Vlastimira Pavlovića Carevca bila zakon. Jednostavno, Carevac je birao soliste po sopstvenom ukusu koji se nije uvek podudarao sa stvarnim kvalitetom.

Posle velikog uspeha sa pesmom "Harmoniko moja", čelnici Jugotona širom otvaraju vrata za Miću Stojanovića i za neke mlade nade iz Srbije.

- Lepa Lukić je svoje prve snimke snimila sa mnom, i to ne solo nego u duetu. 1965. godine izdao sam našu ploču sa vodećom duetskom pesmom "Zašto sruši bračni veo" koja je prodata u zlatnom tiražu i koja se dugo pevala.

- Sa Dušicom Bilkić nisam pevao u duetu, već sam joj omogućio solističke snimke kao jednom raskošnom vokalu. Komponovao sam joj i napisao pesmu "Na starom bunaru" koja se danas smatra pravom izvornom narodnom pesmom.

Šezdesete godine prošlog veka obeležio je Mića i svojim pesmama za Nestora Gabrića, u to vreme najpopularnijeg šumadijskog pevača.

- Nestor je bio neki prelaz između radijskog soliste i novokomponovanog pevača bliskog narodu. Nestor je bio idealan za moju pesmu "Zarasle su staze moje", koja je postala jedna od najonarođenijih i jedna od najsnimanijih narodnih pesama.

- Nestor je snimio još nekoliko mojih pesama: "Šumadija moj je kraj", "Prvi susret draga s tobom", "Kraj Morave na obali", "Kraj Morave ima lepih sela", "Čuvam ovce kraj Morave", "Jaoj, Rado, moja Ratka".

Posle nekoliko zlatnih singlica, 1969. godine Mića Stojanović objavljuje prvi kompilacijski album "Susret zvezda".

- Bio sam prvi dobitnik među narodnjacima Zlatne ptice zagrebačkog Jugotona za prodatih milion ploča. Na sredini omota moja slika sa harmonikom, a oko mene u kružnim slikama Braća Bajić, Selimova-Želčeski, Lepa Lukić, Dušica Bilkić, Nestor Gabrić, Radmila Mihajlović, Bisa Mišić, Mile Ivanović...

- Tada sam putovao vozom do Zagreba. Ulazim u kupe, stavljam harmoniku iznad sedišta, a jedna devojka veli: "Jao, što ja volim harmoniku." Uzvratio sam joj: "Sad ću ja da ti izvučem harmoniku, ti je malo povoli, pa ću da je vratim." Devojka se vidno naljuti, zatraži pojašnjenje, a joj dodadoh: "To znači da treba voleti harmonikaše."

Početkom 80-ih objavio je Mića nekoliko koktel albuma "Susret zvezda" sa desetinama autorskih pesama: "Zarasle su staze moje" (Safet), "Kome šumiš oj Moravo", "Harmoniko moja stara" (Novica Negovanović), "Kaži dragoj oj Moravo", "Ova pesma je samo za tebe" (Cune), "Dok Morava hladna teče", "Ne odlazi" (Lepa), "U ranama srce moje", "Devojačka tuga" (Azemina), "Za nju moja vrata otvorena stoje" (Rade Petrović), "Oprosti što te u prošlost vraćam" (Lola Novaković), "Šumadija moj je kraj" (Dragoljub Lazarević), "Komšinice preko puta" (Braća Bajić), "Oj, mladosti, zelena livado" (Merima), "Rastasmo se draga", "Za tvoj draga rođendan" (Bora Drljača), "Povedi me na kraj sveta" (Muharem Serbezovski"), "Ne traži me, ne vraćaj se" (Goca Stojićević), "Naše gnezdo" (Sneža Đurišić), "Vidiš draga Sarajevo" (Besko)...

- Izazov je na jednom albumu okupiti takvih dvadesetak pevača i napisati toliko stilski raznovrsih pesama. Pišući recenziju za moj dupli album, prof. dr Dragoslav Dević me upta gde su mi one loše pesme. Odgovorio sam da čim primetim da mi pisanje ide loše, ja uzmem i bacim.

- Kad sam došao u fazu da sam bukvalno mogao da se poigravam sa notama i rimama, komponovao sam i napisao jednu šansonu za Lolu Novaković. Ja sam samo znao ko je Lola i znala Lola da postojim i ja. Pozovem je telefonom i predložim da na mom duplom koktel apbumu i ona snimi jednu pesmu. Lola je prihvatila sa oduševljenjem, a koliko znam posle toga nije ni snimala.

Mića Stojanović - "Zlatousti iz Bogdanja", kompozitor, harmonikaš, pevač, majstor umetničke fotografije, producent, prvi menadžer u narodnoj muzici, prvi dobitnik među narodnjacima Zlatne ptice za prodatih milion ploča - preminuo je na današnji dan, 13. jula 2020.

(Goran Milošević)