Naftalinke Radeta Vučkovića: "Pisao sam mnogo, ali nikad nisam piljario sa svojim pesmama"

U jednoj pesmi Vučković piše: "Na srcu pesnik slavinu ima i reči svoje istoči k'o vodu, ostajao uvek sam sa nesrećnima kad srećni ljudi kućama odu."

"Živeli smo nekad srećno,

Preporučujemo

žao mi je onih lepih dana,

skromno venčanje sa malo cveća,

veselo društvo beše sa nama.

Uspomene, uspomene,

jedna tebi druga meni,

tako je uvek u životu

kad su dvoje rastavljeni.

Život nam nije pružio mnogo,

pobeglo vreme i naša sreća,

dva uvela cveta odnese reka,

onaj ko voli on se i seća.

Nisam ti rek'o sve što sam hteo,

zato se uvek na sebe ljutim,

ne mogu više bez tebe srećo,

volim te volim, zašto da ćutim."

(Šaban Šaulić - Rade Vučković)

"Uspomene, uspomene" je jedna od stotinak pesama autorskog tandema Šaban Šaulić - Rade Vučković. Pesmu je 1982. godine snimio Alija Pekić na svom prvom LP-iju uz ansambl Slobodana Spasojevića.

- Iskreno, zaboravio sam tu pesmu. Bili su to "lepi dani mog pijanstva" kada su pesme curile iz mene - kaže Rade Vučković.

- I svima znani hitovi i brojne naftalinke spavaju u arhivi moje duše i srca. Podelile se na tužne i vesele pa zuje oko mene k'o malene pčele.

U jednoj pesmi Vučković piše: "Na srcu pesnik slavinu ima i reči svoje istoči k'o vodu, ostajao uvek sam sa nesrećnima kad srećni ljudi kućama odu."

- Ja sam čovek rokokoa i baroka. Koliko god dugo i lepo živeo, uvek žalim što nisam živeo ranije.

- Moj deda po majci Rade Vlahović, bio je čuveni vojvoda iz Topličkog ustanka. Ja nosim njegovo slavno ime. Moja majka Nada oslepila je nad knjigama, tako da sam joj poslednje dane ulepšavao čitajući njene omiljene stranice.

- Jednom drugom pretku posvetio sam kozersku pesmu: "Ja sam Jova čuvam šumu, zna me celo selo, najlepše mi od svih stoji zeleno odelo. Curica me svaka hoće i svaka me gleda, stvarno ljudi, šta mi fali, dobar sam k'o leba."

Od 1970. godine, od pesme "Nikad joj oprostiti neću", Rade Vučković piše antologijske pesme za Bucu, Šabana, Jašara, Ljubu, Eru, Ipčeta, Snežanu, Merimu, Slavišu, Radeta Petrovića... Pisao je Rade i za stotine drugih najokorelejih narodnjaka: "Vrati se ljubavi moja" (Dragoslav Belić, Cvele Radovanović, Azemina Grbić), "Pevajte mi pesme tužne", "Navika je od ljubavi jača", "Umreću bez tebe nevero moja", "Ej, mladosti što me ostavi" (Mitar Mirić), "Vrati se pod stari krov", "Opet je proleće jedina moja" (Šerif Konjević), "Pšenica se povila u klasu" (Dobrivoje Topalović), "Kad sunce zađe" (Dragoslav Belić, Vida Pavlović), "Otišla je ljubav s našeg kućnog praga", "Ja zbog tebe sve ostavljam" (Šemsa Suljaković), "Kaži srce jednu želju", "Oronula vodenica", "Hej, ljubavi, moja tugo", "U nedelju dolazim po tebe" (Toma Đorđević Medoševac), "Šabački delija" (Žika Rakić), "Krčmarice, zbog tebe dolazim" (Mlađa Kosmajac), "Golubovi Baščaršije" (Milena Petrović)...

- Zahvalan sam Buci Jovanoviću što me prešaltao u narodnjake, zahvalan sam Šabanu što je svojom interpretacijom produžio vek mojih pesama, zahvalan sam i stotinama drugih pevača koji su tumačili moje emocije.

- Kad vidim spisak svih mojih snimljenih pesama, imam razloga da budem ponosan na svoje pesničko i kompozitorsko stvaralaštvo. Pisao sam mnogo, ali nikad nisam piljario sa svojim pesmama. Ostao sam vernik lepe umetnosti, trudeći se da pobegnem od trivijalnosti svakodnevice.

Radetove pesme snimale su i legende starogradske pesme: "Ja u Šabac noćas idem", "Ne tuguj Dorćole moj" (Stari Zvuci), "Žuri, žuri moj konjiću" (Žarko Dančuo), "Aoj Lazo, Lazice" (Nikola Vučetin Bata)...

- I pesma "Žuri, žuri, moj konjiću" posvećena je mom rodnom kraju i mojim čestitim precima. Konjić je korišćen u mnogim starim gradskim pesmama, a ja sam ga uzeo kao simbol putovanja u čistu prirodu, bez automobila.

(Goran Milošević)