73. rođendan maestra Dragana Aleksandrića: Čiča Obrenov stari kalem

Početkom 70-ih, kad je Dragan Aleksandrić formirao svoj orkestar i kad je tražio svoje mesto u načičkanom estradnom sazvežđu, zazvonio je telefon

"Nema kuće devojačke gde ja nisam bio,

Preporučujemo

niti bašte u avliji koju nisam pogazio.

Šta sve nisam radio, čim se nisam sladio,

tarabe sam često male, preskakao k'o od šale,

birao sam preke staze da me ne opaze.

Lutao sam mnoge noći od sela do sela,

odlazio s devojkama na obližnja prela.

Šta sve nisam radio, čim se nisam sladio,

kid'o konce i uzice sa vretena i preslice,

dirao ih u jeleče skoro svako veče.

Dani idu a kod mene ništa se ne menja,

sve curice iz pakosti nazvale me neženja.

Šta sve nisam radio, čim se nisam sladio,

pokraj stada čobanice i sad vezu maramice,

i čekaju svakog dana mene vragolana."

(Dragan Aleksandrić - Mića Živojinović/Mlađa Nikolić)

Ovo je prva od stotinak pesama koje je Dragan Aleksandrić komponovao za Miroslava Ilića. Na prvi pogled, reklo bi se tipična Obrenova pesma puna zavičajno-šeretskih motiva. Obren bi rekao - nije moja, al' je od mog semena.

- Ja sam dete sa beogradskog asfalta, sa Zvezdare, ali su moji geni oni pravi šumadijski. Moj otac je iz Donje Gorevnice, iz komšiluka Obrena, Miroslava, Tozovca, Lepe, Raše, Snežane, Novice, Dobrivoja, Vukasa, Radeta Bogićevića, Časlava Đokovića, Vere Matović... To su sve velikani iz prečnika od deset kilometara. U toj ekipi su i jedan zemljoradnik Dragan Aleksić koji je svirao harmoniku najmaštovitije na svetu, ili jedan sličan težak Mlađo Urošević koji je izvodio i danas neuhvatljive bravure na gitari - kaže maestro Dragan Aleksandrić.

- Čiča Obren je taj stari kalem na koji sam kalemio svoje pesme. Nisam ni mudar ni vidovit, ja sam samo muzički radnik. Od moje osme, devete godine jurio sam čiča Obrena sa pitanjem kad ću nešto da snimim. U meduvremenu sam pohađao muzičku školu, postao najbolji pitomac Vojne muzičke škole, pored harmonike naučio da sviram i sve moguće udaračke instrumente.

Početkom 70-ih, kad je Dragan Aleksandrić formirao svoj orkestar i kad je tražio svoje mesto u načičkanom estradnom sazvežđu, zazvonio je telefon.

- Dođi mali, vreme je, doveo sam jednog našeg malog iz Mrčajevaca - samouvereno me pozvao Obren. Zakazasmo studio, uvedosmo Miroslava onako mladog, stasitog, plavog, pomalo stidljivog. 1972. godine snimili smo "Vesnu stjuardesu" i "Devojku iz grada".

- Kad je Miroslav pustio glas, odmah sam pomislio - evo novog Vuleta Jevtića. Snimanje je završeno u dva sata, sve je ispalo lepo, ali neki muzičari se pobuniše, kažu biće dosadna pesma bez foršpiila. Ja se dogovorim sa toncem, prekinemo snimanje i pošaljem "bundžije" kući. U međuvremenu probudim nove i dovedem ih da snimimo "Devojku iz grada", bez foršpila. Jer, da je bio foršpil, unakazio bih Obrenovu ideju pesme. Devojka iz grada je snimana i pre Miroslava, ali nije prošla.

Iako je beogradsko dete, Dragan Aleksandrić je umetnički ponikao u Obrenovom krilu. Skoro sve što je Obren napisao i komponovao Miroslavu, Dragan Aleksandrić je odsvirao i aranžirao sa svojim ansamblom ("Moravsko predvečerje", "Devojka iz grada", "Plastim suvu travu", "Selo moje zavičaju mio", "Selo je moje cela Šumadija", "Oj, Moravo, tija reko", "Gina", "Negde u Srbiji na brdu Ljubiću", "Duga li je Jelica planina", "Razboleh se pod trešnjama", "Pesma majci", "Šta je život").

Mnogo je Obrena u Draganu, mnogo je Dragana u Obrenu. Skoro sve što je Obren napisao i komponovao za pevače i izvorne grupe, Dragan je odsvirao i aranžarao na pločama estradnih zvezda: "Ej da mi je", "Ranjeno je srce moje", "Majčina čežnja", "Ručkonoša" (Dobrivoje), "Mrčajevci moje rodno selo", "Nemoj Mile na me da se srdiš", "Ja sam mlada žito žela" (Olivera Katarina), " Oj oblače nemoj na orače" (Vera Ivković), "Star kaleme" (Sida Marković), "Zapevajte svatovi" (Branka Šćepanović), ...

- Uvek se naježim kad čujem Obrenovu pesmu "Star kaleme" koju sam imao čast da sviram na ploči Side Marković. Pre četrdesetak godina pozvali me moji Mrčajevčani na jednu svirku sa Miroslavom i Dobrivojem. Usput svratim do Side i zamolim je da se pojavi tačno u deset. Bila zima, bilo para, bilo boemšine, bilo pevanja iz duše. Kad se pojavila Sida, ja joj prihvatim kaput, dam mikrofon... Sve je proključalo od zavičajnog zanosa i tog zdravog Obrenovog lokal patriotizma.

- Posle napornih koncerata svraćali smo kod čiča Obrena na odmor i opuštanje. Uz čokanj rakije, sir i paradajz, Obren izvadi notes i krene da pevuši i sipa kao iz rukava:

"Beograde i Avalo plava,

srce mi se s vama razgovara,

svakog dana i jutro i veče,

Morava mi pokraj srca teče."

Danas, na 73. rođendan maestra Dragana Aleksandrića, poslušajte desetak veličanstvenih aranžmana Obrenovih pesama. U čast duše seljačke i nostalgije velegradske.

(Goran Milošević)