"Jedna suza" u mnogo verzija: Da li je ovo jedna od najskupljih narodnih pesama?

"Jedna suza na tvom licu" ušla je u narod bez ikakve pompe i reklame. Za 55 godina trajanja imala je i svoje znane i neznane tumače, uspešnije i neuspešnije obrade

"Jedna suza na tvom licu

opekla me one noći

Preporučujemo

kad sam tebi rek'o mila

da ti više neću doći.

Tu sam suzu izbrisao,

al me i sad prošlost peče,

i seća me na tu ljubav,

na to naše zadnje veče.

Sede vlasi već cvetaju,

strasti su mi davno mirne,

za tu suzu ja te molim,

draga moja ne kuni me."

(Milan Matijašević Šarbanac)

"Jedna suza na tvom licu" je po mnogim pokazateljima jedna od najsnimanijih i najskupljih narodnih pesama svih vremena. Snimljena je krajem 60-ih, u vreme dominacije šumadijske dvojke i radijskog načina donošenja pesme.

Prvu verziju pesme iz 1968. godine snimio je Aleksandar Aca Danilović, stari Mirijevac i stara škola radijskog pevanja.

- Ja sam i pre ove pesme imao desetak snimljenih ploča. Snimio sam je onako rutinski, kao i sve druge, otpevao radijski, bez trilera. Ušli smo u studio sa dva kanala i sve uživo, "na tri, četiri, pa kako ispadne. Ispalo je mnogo bolje nego što je iko maštao - priča Aca Danilović, pevač prve verzije legendarne pesme.

Verzija Ace Danilovića je i prva i najkraća - traje samo dva minuta.

- "Jedna suza na tvom licu" je rezultat desetogodišnje intenzivne saradnje sa Radojem Barajevcem i Milanom Šarbancem. Pratili su me na na stotinama svadbi, svirali su mi i na ovoj legendarnoj pesmi.

- Barajevac je, posle nekoliko godina sviranja druge harmonike u ansamblu Buce Jovanovića, prvi put svirao svojim ansamblom baš na ovoj ploči.

- Barajevac je šefovao ansamblom, Šarbanac je svirao drugu harmoniku, jedna frula, jedna violina, sasvim dovoljno da razgali dušu. Pesma je snimljena u jednom dahu, u cugu, što se oseti u snimku. Kad se snimalo uživo, bez magnetofona, više je bilo duše nego danas u doba komjutera.

"Jedna suza na tvom licu" je pesma koja je ušla u narod i bez pamtljivog refrena. Bili su to poslednji trzaji zanesenjaštva, pevalo se i komponovalo u službi lepote i izvornosti, pare su bile u drugom planu.

Drugu verziju pesme iz 1975. godine snimio je Milijan Stojković uz ansambl samog autora i uz četvrtu strofu:

"Iako je sve to prošlo,

sad mi oko tugu skriva,

samo osta gorka suza,

što se nikad ne izliva."

Treću verziju iz 1982, radijski možda i najemitovaniju, snimio je Žika Marinković Šumac uz ansambl Tomice Miljića. Iste godine pojavljuje se i prva ženska verzija pesme u izvođenju Šemse Suljaković uz pratnju ansambla "Južni vetar". Šemsina verzija je obogaćena potpuno novom trećom i četvrtom strofom:

"Jedna suza, jedna pesma,

podseća na noći divne,

za tu suzu ja te molim,

dušo moja ne kuni me.

Spalaila sam slike tvoje

da izbrišem uspomene

i prestala da te volim

isto kao i ti mene."

Petu verziju pesme iz 1997. godine snimila je Sneža Đurišić uz ansambl Miće Nikolića i to pod naslovom "Jedna suza na mom licu". Ovo je možda i najmanje kreativna verzija, snimljena bez mnogo pevačkog i sviračkog žara.

"Jedna suza na tvom licu" ušla je u narod bez ikakve pompe i reklame. Za 55 godina trajanja imala je i svoje znane i neznane tumače, uspešnije i neuspešnije obrade. Ima i svoju auru koja je čuva od naleta nekih agresivnih arija.

(Goran Milošević)