Četiri godine od smrti Sinana Sakića: Pevač kome je publika verovala

Sinan Sakić je preminuo na današnji dan, 1. juna 2018. godine.

Kulu gradim, vihor je obara,

trešnju sadim, ona ne behara,

ruže berem, trnje me ubada,

bašto moja bez sunca i hlada.

Šta će meni od kamena kula,

šta će miris ruže i zumbula,

šta će trešnja da mi behar daje

kad se draga za drugog udaje.

Zoru čekam, neće da svanjava,

sunca nema, neće da granjava,

bunar kopam, bunar mi se ruši,

pesmu pevam, a suza me guši.

Šta će meni bunar voda živa,

ko će na njoj lice da umiva,

šta će sunce jutrom da se javlja

kad me moja draga zaboravlja.

Vranca sedlam da se na put spremam,

kud se spremam kad djevojku nemam,

prsten kujem, njoj ga neći dati,

moj prstenu pust ćeš mi ostati.

Šta će meni vranac k'o oluja,

u gori ga rastrzali vuci,

šta će prsten sa sedam dragulja

kad ne blista na njezinoj ruci."

(Radoje Mitrović Barajevac - Safet Kafedžić)

Kakav je ovo zalogaj za pevača početnika - stihovi najvećeg pesnika bosanskog sevdaha, harmonika, kompozicija i orkestar Radoja Mitrovića Barajevca. Divan spoj Šumadije i sevdaha kao skrojen za prvi hit Sinana Sakića.

- Jedan od prvih kompozitora koji je saznao za Sinana je Radoje Mitrović Barajevac. Kad je sredinom 70-ih došao u Diskos i kad smo postali tandem, krenuli smo u veliki lov na talente. Posle Sinanovog pevanja u kafani, Barajevac je oduševljeno rekao: "Ovakav glas fali u narodnoj muzici" - kaže legendarni Miodrag Ž. Ilić, jedan od prvih Sinanovih tekstopisaca.

Pesmom "Kulu gradim, vihor je obara" iz 1979. godine Sinan Sakić je obeležio svoje ime u mravinjaku ljudi ovog sveta. Ovaj stidljiv i muzikalan dečkić iz Lozničke mahale zakucao je jednu tešku pesmu od šest stofa i 24 stiha, bez refrena.

- Imao sam čast da na snimanju pesme "Kulu gradim, vihor je obara" sviram drugu harmoniku u Barajevčevom ansamblu. Sinan je bio veoma skroman dečkić, jedna poštena i muzikalna duša. Bili smo fascinirani kako je otpevao jednu zahtevnu sevdalinku. I pre izlaska ploče znali smo da se rađa jedan veliki pevač i jedna velika zvezda - pričao je maestro Velizar Matušić.

Sinan Sakić (1956 - 2018) je dete lozničke kaldrme, sin majke Đulke, radnice, i oca Rašida, vojnog muzičara. Iako je rođen u blizini Muzičke škole u Loznici, kao dete se više bavio tapkarenjem. Po očevoj želji učio je zanat za elektrovarioca, a od četrnaeste godine počinje da svira bubnjeve.

- Svirao sam sve živo, a imao sam i dobre učitelje - Bracu Dunkića i Milana Simića. Bio sam kao svirač na meti lozničkih i valjevskih muzičara i ugostitelja, sve dok mi jedan gost nije ponudio petstodinarku da mu otpevam "Mene nana poslala da naberem bostana". Brzo sam uvideo da mi i pevanje ide od ruke, pa sam skidajući pesme zavoleo Muharema, Tomu, Šabana - pričao je Sinan o svojim počecima.

Od 1978. do 1981. snimio je četiri singla sa osam prelepih pesama u duhu prave narodne muzike: "Kulu gradim, vihor je obara", "Pevala je Šemsa mala", "Suviše si lepa da bi moja bila", "Ne tuguj druže stari", "Rastanak kraj reke, "Ti imaš svoje društvo", "Jedna tuga za dva druga", "Sreli smo se mnogo kasno". Sve su to narodnjački siročići uz prepoznatljivu svirku Radoja Barajevca, Branimira Đokića, Tomice Miljića, koji tek posle Sinanove smrti dobijaju na slušanosti i popularnosti. Ipak, sve je to bila samo predigra za Sinanov ulazak u "Južni vetar" Mileta Basa.

- Moj prvi komercijalni uspeh u diskografiji je vezan za Sinana i za Tuzlu. Ja sam i pre Sinana snimao sa Duškom Kostićem, Merimom Njegomir, Raletom Ćajićem, Gocom Stojićević. Sa Sinanom me upoznaje Dragan Šaulić, takođe Lozničanin, i to baš 1982. godine kada se sa singlica prelazi na albume. Kad se pojavila Sinanova prva ploča "Miko druže moj" i kad smo je preslušali u mojoj kući, podsmevali su m se i moji svirači i moji ukućani. Prvih nekokiko meseci ploča se prodavala jadno, a onda je fabrika "Univerzal" iz Tuzle naručila od Diskosa 5000 kaseta. Za godinu dana prodali smo 70.000, i tako je krenula Sinanova eksplozija - priča legendarni Mile Bas.

- Ja sam verovao u Sinanov uspeh, a i pokojni Toma Zdravković je govorio: "Ovaj mali će sve nas da povalja." Suština ovog posla je izabrati pevača kome će poverovati publika. Sinan i ja smo bili po ukusu publike, ali ne i tadašnjih najmoćnijih medija. Jednostavno, mediji imaju svoju politiku, a iza svake politike, pa i one kulturne, krije se materijalni interes. Ja nisam hteo da plaćam urednike televizije da bi puštali pevače "Južnog vetra".

Posle petnaestak albuma i stotinak pesama sa "Južnim vetrom", Sinan Sakić se oprobao i sa drugim autorima.

- Sinan i ja smo zemljaci, a počeli smo saradnju sa pesmom "Kada umre ljubav" na mojoj koktel ploči. Usledila su zatim dva albuma sa mnogo hitova: "Žena kose duge", "Ni po groša prebijena", "Svirajte, svirajte, napraviću lom", "Vetre prijatelju", "Zamoliću srce"... Sinan i ja smo voleli tu stilsku raznovrsnost. Na kraju krajeva, naša Loznica neguje taj muzički izraz na žicama gitare i violine, u meri u kojoj je harmonika dominantna u Šumadiji.

- Tu žicu je voleo i Sinan, pa smo 90-ih ostvarili uspešnu saradnju. Sećam se i uspešne promocije koju smo imali u restoranu "STB" na petom spratu Beograđanke. Te pesme su počele da se vrte čak i na kultnom Studiju B, što nam je samo dalo potvrdu kvaliteta - kaže maestro Zoran Starčević.

Na vrhuncu popularnosti pravio je koncert u terminu finala Lige šampiona u fudbalu. Sinanove konerte su posećivali i oni koji nisu slušali njegove pesme.

- Sinan je fenomen i od čoveka i od pevača. Cenim to što je napravio veliku karijeru i bez pojavljivanja na televiziji. Nikad neću zaboraviti sto jednu ružu koju mi je poslao na moj solistički koncert, jer je bio sprečen da dođe. Ja sam bila na njegovom poslednjem koncertu na Tašmajdanu. Bilo mu krivo što nisam rezervisala mesto za sedenje, a ja sam upravo i došla da odstojim i odigram na nogama ceo Sinanov koncert - kaže Lepa Lukić.

Sinan je jedan od retkih pevača koji liči na svoje pesme. Sinan je ličio i na svoju publiku, Sinanova publika se poistovetila sa Sinanom. Publika je pevala i plakala sa Sinanom, Sinan je pevao i plakao sa svojom publikom. To je mogao samo neko koga je život žestoko izudarao.

Sinan Sakić je preminuo na današnji dan, 1. juna 2018. godine.

(Telegraf.rs)