71. rođendan Miće Stanojevića Piromanca: "Moje pesme su vinograd kraj puta i bez čuvara"

Na svoj prvi i večiti hit nije dugo čekao. Već 1971. godine, na svojoj drugoj ploči, snima pesmu "I za senkom njenom patim".

"Udaje se moja komšinica,

Preporučujemo

nekadašnja moja ljubavnica,

u nedelju svati će joj doći,

sad će s drugim da provodi noći.

Život je varka a sudbina prokleta,

zar je moja ljubav zauvek oteta.

Kad joj venac nameste na glavu,

nek' joj vetrić mazi kosu plavu,

nek' je uzdah podseti na mene,

nek' se seti naše uspomene.

Žao joj je što će se udati,

što će mlada drugom pripadati,

sve je kriva majka njena mila

što je ne da za kog je volela."

(Slavoljub Stanojević Piromanac)

I danas zaplače kad vidi svoju prvu singlicu sa crno belim omotom na kojoj piše - Milorad Mića Stanojević "Udaje se moja komšinica".

- Snimio sam je 1969. godine, pre vojske. Kakav je to entuzijazam bio - ceo orkestar (moj otac Slavoljub i Boja Piromanac violine, Duško Petrović harmonika, plus kontrabas, gitara, viola i ja) sedne u kombi i pravac studio u Prištini. Onako šmrkav stanem ispred mikrofona, prekrstim se, pa kako ispadne - priča Mića Piromanac.

- Bilo me sramota kako sam kmečao na mom prvom snimku, a opet sam željno čekao da izađe ploča, pa da imam čime da se hvalim u vojsci. Izašla je tek posle godinu dana, kad sam odslužio vojsku. O, Bože, kako se samo moja majka radovala. Gde god pođe, ponese moj prvenac, pa se hvali: "Moj Mića snimio ploču! Eto meni odmene."

Milorad Mića Stanojević je iz čuvenog violinskog plemena između Tamnave i Kolubare. Svom imenu i prezimenu dodao je i umetničko ime Piromanac.

- Mnogi misle da sam podmetao požare kad sam bio mali, pa me zato zovu Piromanac. A ja sam rođen 27. maja 1951. godine u Piromanu, u selu koje je zaista mnogo puta paljeno. Pričali mi moji stari da je neki moj davni predak, zvani Bida, zapalio neku veliku šumu i izgoreo celo selo. Kasnije su ga palili i Nemci i Turci. Uostalom, i Obrenovac se nekad zvao Palež.

- Odrastao sam u pravom leglu violinista, u kraju jednog Žike Šebeka, Ace Šišića, mog oca Slavoljuba... Pričalo se kad Žika Šebek mane gudalom, sto štikova odjednom izleti a kroz goste prođe nešto kao struja. Taman kad sam i ja zavoleo violinu, otac i majka se razvedu. Ostao sam da živim sa majkom, čuvao ovce, vežbao da sviram harmoniku i utuvio majčin savet: "Uz violinu moraš da vodiš još nekog, a sa harmonikom možeš i sam da sviraš i da izvučeš bakšiš."

Na svoj prvi i večiti hit nije dugo čekao. Već 1971. godine, na svojoj drugoj ploči, snima pesmu "I za senkom njenom patim".

- Kad sam ušao u studio, otac mi reče da prvo probamo, ali da pevam kao da je ozbiljno. Ja zažmurim, pustim glas i sve vreme gledam lice devojke koja me ostavila. Kad sam završio, otvorih oči, očekujući da krenemo sa pravim snimanjem. Ugledah tonca koji skače sa stolice i pokazuje rukama: "Gotovo, uspeo snimak!" Tako je probni snimak ostao kao jedini, i evo trajaće i posle mene.

- Snimak smo odneli u PGP, u želji da ga objavimo za našu najveću diskografsku kuću. Legendarni urednik Mića Đorđević, poznat kao "Mića Glavonja", reče mom ocu: "Slavoljube, ti si legenda, ti si naš, snimio si već nekoliko ploča za nas, ali tvoj mali nema nikakve šanse pored Safeta, Bilkića, Šabana, Lepe, Tozovca. Neka ide kod ovih seljaka u Diskos."

Otišao je Mića u Diskos i pozlatilo mu se. Posle samo nekoliko meseci našao se u zvezdanom jatu na dodeli zlatne ploče u dvorani Doma sindikata. Zaređao je Mića sa još nekoliko singlica, dva LP-ija, dva CD-a. Na tako malo nosača zvuka ima mnogo skupih i onarođenih pesama koje je uglavnom sam napisao i komponovao na harmonici: "Idem kući već je kasno", "Nemir stvaraš u meni", "Daj mi samo dan života", "Sve što činiš, sebi činiš", "Sve što šumi seća me na nju", "Hajde Jovo, hajde Jovane", "Najlepše godine", "Plavuša", "Samo naše oči gledaće se nemo"...

- Ja sam u stvari sebe pretočio u pesme, opevao svoj život. Vraćajući se kući, onako malo skuplji, setio sam se i svoje žene, pa sam opevao i njene brige i slutnje: "Idem kući već je kasno, tek poneka zvezda trepti, jedna žena još ne spava, jedan prozor svu noć svetli. Dočeka me sa osmehom, a znam da je suze lila, jer oseća da je druga u naručju mome bila." U ovoj pesmi se prepoznaju milioni, to je u 21. veku moja najtraženija pesma, pobedi i "Senku".

Mićine pesme se pevaju, snimaju i presnimavaju. Mićine pesme se dopadaju i Mićinim kolegama: Era je presnimio "Senku", Radiša Urošević "Idem kući, već je kasno", Milija Milić "Hajde Jovo, hajde Jovane", Dule Todorović "Daj mi samo dan života"...

- Drago mi je da moje pesme 'lebom rane i moje kolege. Jednom prilikom reče Buca Jovanović: "Kad imaš dobru pesmu, to ti je kao da imaš tri vinograda, svake godine ubiraš plodove."

- Izgleda da su moji vinogradi kraj puta i bez čuvara. Više i ne znam ko mi je sve presnimio pesme. Neka ih, neka presnimavaju, hvala Bogu kad ima. Samo mi je žao što me ni pitali nisu. Eto, uvrstiše moju "Senku" u serijal "60 najlepših pesama" na RTS-u, ali ne pozvaše mene da je otpevam - ogorčen je Mića potkupljivim muzičkim urednicima i nezasitim kolegama.

(Goran Milošević)