I narodna muzika ima svoga "Mikija Runija": Sećanje na Mikija Mitrovića

Dmitar Mitrović Miki (za prijatelje "Miki Runi") je rođen 31. oktobra 1931. godine u Mrsaću kod Kraljeva

"Zora sviće, ja kod kuće nisam,

s drugovima pijem rujna vina,

Preporučujemo

noćas majko oboje smo budni,

ja zbog drage a ti zbog tvog sina.

Kad bi majko odnekud banula,

i na korak ispred mene stala,

ostavljenog i bolom slomljenog,

svog rođenog sina ti ne bi poznala.

Ulicama ja bez cilja lutam,

vrela suza niz lice se sliva,

noćas majko bar ti me razumi,

ona mi je bila sve što imam.

Čujem petli najavljuju zoru,

legni majko bar ti se odmori,

jedna briga noćas biće manje

mojoj duši i srcu što gori."

(Miki Mitrović - Mladen Nikolić)

- Miki Mitrović je moj prvi kompozitor. Snimili smo dva singla sa četiri prelepe pesme: "Noćas majko oboje smo budni", "Ostani pesmo i posle mene", "Živi život dok ga živiš", "Leptirica". Sad kad ih slušam, vidim koliko su to bile dobre pesme za jednog početnika. Čuje se da sam bio u grču, da sam pevao pod ručnom. Mesec dana sam vežbao te pesme, ali sam za svaki slučaj ušao u studio sa papirićem na kojem su bili ispisani tekstovi - priča Šeki Turković.

- Kad sam došao iz rodnog Sandžaka u Beograd, ništa mi nije bilo teško. Kopao sam kanale, visio na skeli, fizikalisao i pevao u kafani. Ubrzo sam shvatio da za veče u kafanii zaradim celu moju platu. Četiri godine sam pevao u kafani "Tri golubice" na Smederevskom putu, i to sam, i ženske i muške pesme. Zahvalan sam do groba Mikiju Mitroviću što me pravo iz kafane uvukao u diskografiju i vinuo na estradu, i to onako ljudski. Hoću da kažem - nisam prodao kuću i imanje da bih snimio ploču.

Dmitar Mitrović Miki (za prijatelje "Miki Runi") je rođen 31. oktobra 1931. godine u Mrsaću kod Kraljeva. Rano je počeo da pevuši i svira harmoniku, a tokom školskih dana postao je član KUD-a "Heroj Maričić". Muzičku školu "Ognjen Prica" završio je j Zagrebu, a u Beogradu je pohađao estradnu školu u organizaciji Udruženja estradnih umetnika Srbije.

Komponovanjem narodnih pesama počeo je da se bavi sredinom 60-ih. Okupio je vrhunske tekstopisce, pre svih Dragoljuba Hadžića i Mladena Nikolića, i za petnaestak godina intenzivnog stvaralaštva snimio je oko dvesta ploča sa desetinama zlatnih i srebrnih izdanja: "Zašto pitaš kol'ko mi je leta" (Vasilija Radojčić), "U svetu sam život ostavio" (Zaim Imamović), "Ako me nekada sretneš" (Žika Nikolić), "Oči su moje mutne od dima" (Miloš Milošević), "Šubare mi moje" (Toma Čolović), "Hej, seljaci, zapevajmo sada" (Ahmet Bajrić), "Dođi po svoj deo bola" (Toplica Ranisavljević), "Noćas majko oboje smo budni", "Ostani pesmo i posle mene" (Šeki Turković), "Moj se dragi sviđa mojoj nani", "Ti me prosiš dragi" (Milena i Mladen Petrović Kosmajac), "Po belom je šalu ja poznajem" (Raša Pavlović)...

Zbog Mikijevih ubitačnih kafanskih hitova naglo je porasla prodaja ploča, diskografija je podignuta na nivo autoindustrije, a Fabrika stakla u Paraćinu udesetostručila je svoju proizvodnju.

- Kad se pojavila pesma "Oči su moje mutne od dima", bilo je i onih kojima je zvučala banalno. Kad se zvrtela u kafanama i na radio stanicama, moj zemljak Miki Mitrović poče da se hvali kako će sve nas da potamni, naročito kad se sa svojim pevačima pojavi na televiziji. Buca Jovanović ga pažljivo sasluša i reče: "Miki, ti ćeš da se pojaviš na ekranu samo ako baciš bombu na televiziju" - sećao se Novica Negovanović svog kolege Mikija.

U jeku najveće popularnosti, početkom 70-ih, Miki Mitrović je snimio desetak ploča sa šaljivim narodnim pesmama i parodijama koje je pevao Miodrag Petrović Čkalja. Baš u eri "Apola 8" i planetarne gordosti zbog ovladavanja svemirom, baš kad se najviše kukalo u narodnoj pesmi, Miki Mitrović je iskoristio Čkaljinu popularnost i udario na razbibrigu:

"Kad pogledam oko sebe, svet u kome živim,

napraviše ljudi čuda, prosto im se divim.

Presađuju ljudska srca k'o mladu salatu,

i na mesec popeše se k'o da je na spratu."

Krajem 60-ih i početkom 70-ih bio je jedan od najtiražnijih kompozitora narodne muzike. Izvukao je iz kafane i anonime Šekija Turkovića, Tomu Čolovića, Zoricu Marković, Toplicu Ranisavljevića... Svojom harmonikom i sa svojim orkestrom pratio je najveće zvezde na koncertima i turnejama, svirao i aranžirao pesme svojih kolega.

- Miki je bio veoma drag kolega, boemčina i lafčina. Odsvirao je i posebno ukrasio neke od mojih najlepsih šumadijskih pesma "Ja sam seljak veseljak" i "Melje, melje stara vodenica". Dok je Rade Petrović pevao u studiju, Mikijev orkestar ga je pratio horski, začinjen trubom koja, žargonski rečeno, prducka - kaže Rade Vučković.

Miki Mitrović je bio okoreli kafanac i ženskaroš. I pored muzičke pismenosti rada sa zvezdama, nesebično je pružao šansu i mladima. Pamte se Mikijevi nastupi u "Lipovom ladu", "Vršačkom bregu", "Putniku"... Voleo je da zapeva, naročito sa Jadrankom Krećom i Anđelom Anđelić. Snimio ne i nekoliko svojih pevačkih ploča.

- Miki je bio, onako naizgled, nabusit i odbojan, a u stvari retko druželjubiv čovek. Kad iz banke iznese pun džak para na ime tantijema, čašćavao je celu kafanu, i znane i neznane. Mogao je da napravi daleko veću estradnu karijeru, ali nije mogao bez kafane. Godinama je svirao tzv. socijalističke slave po Vojvodini, te male seoske vašare. Veliki posao je završavao utroje: on sa harmonikom, gitarista i pevač - pričao je Mikijev tekstopisac Mlađa Nikolić.

Dmitar Mitrović Miki preminuo je na današnji dan, 24. maja 2001. godine.

(Telegraf.rs)