Godina dana od odlaska "srpskog Elvisa": Kako je jedan narodnjak lansirao Đorđa Marjanovića u estradnu orbitu

Dušan Radančević, gitarista i urednik u Radio Beogradu, jedan od najsposobnijih menadžera tog vremena, osetio je priliku da lansira u estradnu orbitu čudo sa beogradskih žurki

"Ti si bila moja želja,

budnih noći divan san,

Preporučujemo

tebe čekam da ti kažem

da bez tebe pust je dan.

Dalek put ja prođoh sam,

tražeći te da ti dam,

svoju ljubav, život svoj,

za bar jedan pogled tvoj.

Sve to se čudno zbilo,

za tren, za jedan čas,

tri godine te sanjam,

a slučaj zbliži nas.

Sad tuge više nema

i patnji dođe kraj,

jer sreću meni pruža

tvog oka nežni sjaj.

Ti si meni poj slavuja,

majskog jutra svetli zrak,

ti si meni sveži lahor

što zauvek razbi mrak.

Lakim hodom dođe ti

kada smo se sreli mi,

draga, dugo voljena,

mila, davno željena."

(ruska romansa)

Nije baš poznato da jednu ovakvu romansu peva Đorde Marjanović (1931 - 2021). Još manje je poznato da je "srpskog Elvisa" podigao jedan narodnjak - Duško Radančević.

- Posleratni Beograd brujao je o mladom i talentovanom "čupavcu" koji neodoljivo podseća na Elvisa, a koji pravi lom na žurkama. Glas o Đorđu Marjanoviću stigao je i do nas sa Radio Beograda. Kad sam ga prvi put čuo i video uživo, rekao sam samom sebi ovaj mali će da napravi čudo - pričao je Duško Radančević u "Saboru" Studija B.

- Prva prilika da ga angažujem i pokažem široj javnosti desila se 1958. u Nišu. Naime, Robna kuća u Nišu otvarala je letnju pozornicu, a ja sam bio angažovan da sviram i šefujem jednim malim ansamblom koji je bio specijalizovan da na istom koncertu prati i narodnjake (Dušan Nikolić Kaleja, Nikola Kolaković, Saveta Sudar) i zabavnjake (Lola Novaković, Duško Jakšić, Ljubiša Bačić) i glumce (Čkalja, Đuza, Olivera Marković).

Dušan Radančević, gitarista i urednik u Radio Beogradu, jedan od najsposobnijih menadžera tog vremena, osetio je priliku da lansira u estradnu orbitu čudo sa beogradskih žurki.

- Predložio sam Đorđu da se pojavi kao iznenađenje večeri, kao zavesa između pevača zabavne i narodne muzike. Pripremili smo četiri pesmice, među njima i "Zvižduk u osam" koji je već postao hit u Beogradu, kao i neke pesmice sa "San Rema".

- Sve sam mogao očekivati sem da Đorđe ima tremu. Doduše, letnja pozornica je bila krcarta, ljudi su bili načičkani na stepeništu, drveću, zidovima. Ipak, imao sam utisak da se Đorde više plašio ostalih učesnika nego publike.

- Kad je voditelj najavio Đorđa Marjanovića čuo se samo neki kurtoazni aplauz. Posle prve strofe, dok smo svirali foršpil, imao sam utisak da se ruše tribine. Nismo ni primetili kad smo završili i drugu pesmu. Đorđe je sišao sa bine, voditelj je najavio jednog zabavnjaka, ali publika je podivljala, ne da Đorđa sa bine.

- Samo sam mu dao znak očima da peva sve što zna. Pevao je i neku kaubojsku pesmu, pa se opet vratio na "Zvižduk". Kad je obrnuo turu, glasno je rekao i nama i publici: "Ne znam više." Tek je onda nastao delirijum.

U povratku za Beograd, starim putem Beograd - Niš, tokom šest sati putovanja, glavna tema razgovora među pevačkim i glumačkim veličinama bio je nadolazeći Đorđe.

- Rekao sam Đorđu da još od pre rata pratim jugoslovenske pevače i narodne i zabavne muzike, ali da je u Nišu rođena zvezda sa svetskom harizmom. Rekao sam Đorđu i da bude spreman da se najede i gorkog hleba, da se nasluša ogovaranja, ali da gura svoje i da se ne obazire na druge.

- Krenuli smo sa koncertima, a jedan od prvih je bio na terasi pećine "Topčiderska noć". Tada je na veliku scenu stupio i klarinetista Boki Milošević.

Tako je počela estradna karijera Đorđa Marjanovića. Tako je otvoren put za "Zvižduk u osam", "Natali", Romana", "Milord", "Nikad nije kasno", "Moje ludo srce", "Bela dama, crni kralj", Didu, lidu, dadu" i ostale besmrtne pesme koje su protekom vremena, čini mi se, bliže pravoj narodnoj muzici od modernog folka. (Telegraf.rs)