Hasan Dudić, pola veka u diskografiji: "Hoćemo malog - tako me publika vraćala na bis"

Ovo je pesma sa prve singl ploče Hasana Dudića, jedan ubitačan sentiš koji je nagovestio jednu veliku karijeru

"Zora rudi dan osviće,

Preporučujemo

na daleki put se spremam,

majka plače, suza suzu stiže,

a ja reči za utehu nemam.

Volela me kao oči,

želela je srećna biti,

a sad ne zna kud odlazim

i kad ću se vratiti.

Ne znam majko šta da kažem,

daljine me zovu sada,

utri suze, stegni srce,

vratiću se ja tebi nekada.

Nek' muzika tiho svira,

rastanak je težak svaki,

al' najteži uvek staroj majci

kada sina jedinoga prati."

(Ilija Spasojević - Milijan Rafajlović)

Ovo je pesma sa prve singl ploče Hasana Dudića, jedan ubitačan sentiš koji je nagovestio jednu veliku karijeru.

- Sećam se i datuma kad sam snimio prve dve pesme za moj prvi singl: 28. decembar 1973. Ciča zima, a Zdravko Čolić i ja čekamo red za snimanje. Čola u rolci i sakou, a ja u nekoj jaknici. Tek negde pred zoru ušao sam u studio, u čuvenu "Peticu". Posle mene ušao je i Čola sa Batom Kovačom - seća se Hasan svojih diskografsko-estradnih početaka.

- U martu 1974. godne pojavio se moj diskografski prvenac, singlica sa dve pesme "Zora rudi, dan osviće" i "Kad neverna draga ode". Ovu prvu sam posvetio mojoj majci i svim majkama, ubrzo se zavrtela na najslušanijim radio stanicama. Kako sednem u autobus, čujem sebe. Radio Šabac, Valjevo, Šumadija, Požarevac...

Dugo je pripreman Hasanov diskografski prvenac. Tri godine pre prve ploče pobedio je Haso na takmičenju "Zlatni glas maja" u šabačkom Domu omladine, omirisao kafanski dim kod "Perkana", "Mehmeda", "Male Rajke", u "Metropolu", "Kovaču"...

- Stariji mangupi su me vodili kao maskotu i plaćali muzičarima da me puste da pevam. Pošto je cela kafana gledala u njihovom pravcu, mangupi su koristili popularnost i udvarali se devojkama.

- Neposredne pripreme za snimanje ploče započeo sam u decembru 1973. u čuvenom "Studiju 5" u Kneza Miloša 8. U to vreme sam od osam uveče pevao u "Kovaču", a u studiju sam vežbao preko dana.

Odmah posle prvog singla krenuli su Hasanovi nastupi i pred širim auditorijumom.

- Bačen sam u tu estradnu mašinu, potpuno nesvestan gde će me sve to odvesti. Jedan od najvećih koncerata tih godina bio je humanitarni koncert u Velikoj hali na Beogradskom sajmu. Zamislite klinca od 16 godina ispred orkestra "Romalen" koji broji 50 članova! Bio je to najatraktivniji orkestar u Jugi sa vrhunskim muzičarima koji su pobeđivali na mnogim svetskim festivalima, pravi pokretni spektakl.

- U Velikoj hali Beogradskog sajma okupilo se više od deset hiljada posetilaca. Pevali su Toma, Lepa, Silvana, Cune, Toza, a ja sav u transu. Bio je to moj prvi veliki koncert u životu.

Impuls majstora plemenite veštine i osećaj za lepu pesmu poveli su Hasana u susret svim diskografsko-estradnim izazovima.

- Na početku karijere uočio sam bitnu razliku između pevanja po kafanama i nastupa na koncertima, to je kao bog i šeširdžija. Lebdeo sam od sreće, kao i svaki klinac. Ne možete da zamislite taj "bururet" u mojoj glavi, kad me publika na Sajmu vraća na bis. Ni ime mi nisu znali, a sve se orilo od pokliča "hoćemo malog".

- Posle prve singlice i tog prvog koncerta u hali pomislih i naglas izgovorih: "Sve što sam sanjao, počeo sam da živim." Sve mi je prijalo što se tih meseci događalo. Počeli su i pozivi za mini turneje u organizaciji "Beogradske estrade".

- Tada sam upoznao i Radeta Mumina, jednog od najsposobnijih ljudi naše estrade svih vremena sa kojim sam mnogo sarađivao. Kakav je to profesionalac bio: pred svaku turneju dobijali smo otkucan program, unapred se tačno znalo kad polazimo, gde spavamo, redosled nastupa, sve u detalje, milina jedna.

U pola veka Hasanove karijere stale su i mnoge lepe uspomene i mnoga velika razočarenja, naročito u kolege.

- Tek kasnije kad su krenule kaubojske godine naše estrade, shvatio sam veličinu Radeta Mumina i njemu sličnih. Ta putovanja i ta druženja nikad neću moći da zaboravim. Mi mlađi smo poštovlai starije kolege, a stariji su uvažavali i pomagali nas mlađe. Solidarnost je ključna reč u našim odnosima tog doba.

- Imao sam puno učitelja, ali izdvajam Šabana, Bucu Jovanovića i Docu Ivankovića. Naravno, od Tozovca i Cuneta sam učio šmekeraj i manire, kako da se ponašam i oblačim, kako da sklapam boje. Danas se umetnici pretvaraju u životinje, a od estrade se pravi zoološki vrt, sve zbog popularnosti i rejtinga.

- Ponosan sam što sam nastavio tu muzičku lozu i tradiciju Cicvarića. Iz tog semena su ponikli i Šaban Šaulić, Meho Eganović, Naza Muratović, Dragi Domić Senior, Muradif Demirović i drugi.

Na današnjoj plejlisti su neke od pesama sa Hasanovih osam singlova u periodu od '74. do '80.

(Goran Milošević)