55 godina pesme "Sremačko je selo malo": Ko je napisao, ko je prvi snimio, a ko je učinio popularnom

Prvu verziju pesme "Sremačko je selo malo" snimila je 1967. godine Živka Milošević, i to pod nazivom "Sremica"

"Sremačko je selo malo, okolo ravnica,

Preporučujemo

tu potočić, tu šumica i lepa Sremica.

Tamburica svira, kolo sitno veze,

tu su momci, tu devojke i sremačke čeze.

Sremačka je svadba svaka cvećem okićena,

peškirima, sevsanima i lepim momcima.

Sremica je svaka dobra, s njom se Srem ponosi,

ko god hoće neka dođe, može da je prosi.

Ženiću se zato babo iz ravnoga Srema,

lepše cure ni milije od Sremice nema."

(Miroslav Milošević)

Ova pesma, koliko god bila onarođena, i nije toliko stara kao što izgleda. I najstariji Sremci i najprofesionalniji muzičari misle da se peva makar sto godina.

- Moja draga i starija koleginica Živka Milošević (1928 - 2002) je to prva snimila, mislim da je i otpevala bolje od mene, a ja sam je učinila popularnom. Ne može se zamisliti moj nastup bez te pesme. I kolege i publika misle da je to moja pesma, da je komponovana specijlno za mene, ali ja uvek naglasim da je to Živka Milošević prva snimila - kaže prva dama vojvođanske pesme Anđelka Govedarović.

- To je pesma kao da je meni napisana, to je moje ogledalo, a "Sremicu" je napisao i komponovao Živkin sin Miroslav. Na koncertima mi pruža priliku da se razmahnem, da je svaki put donesem drugačije. Ta pesma ponese i mene i publiku. U studiju sam je snimila onako zanatski i rutinski gledajući samo u tonca i mikrofon.

- Ta studijska atmosfera me koči, valjda i zbog te obaveze da ne pogrešim, da ne mučim kolege muzičare i snimatelje. A kad vidim publiku da peva sa mnom, onda se preporodim, i ja i "Sremica".

Prvu verziju pesme "Sremačko je selo malo" snimila je 1967. godine Živka Milošević, i to pod nazivom "Sremica".

- Dobro se sećam, "Sremica" se pojavila baš te godine kada sam snimila moju prvu ploču i to sa novokomponovanim sevdalinkama. Zato su mnogi bili zatečeni: ja, rasna Sremica, počela sa sevdalinkama! Srećom, moji mentori sa Radio Beograda, Bora Ilić i Đorđe Karaklajić, predložili su da nastavim putem Ace i Jelene Dejanović, da snimam sa Tamburaškim orkestrom.

- Aca Dejanović je godinama pre mene bio reprezent sremačke pesme. Onako krupan, pa deb'o, pa kad se zabaci i nasmeje sa onim njegovim negovanim zubima, pa kad zapeva baš onako kako priča. Ja sam, kažu, donela jedan novi žar u donošenju sremačkih pesama. Janika Balaž mi je rekao: "Ti Anđo ne pevaš ni mnogo seljački ni mnogo gradski, nego baš onako kako treba."

Snimajući stotine sremačkih pesama sa Tamburaškim orkestrom, Anđin favorit je bila upravo pesma "Sremačko je selo malo". Iako je ovu pesmu mnogo pre Anđe snimila Živka Milošević, rasna Sremica iz Karlovčića, prvi glas proslavljenog Dueta Milošević - Aleksić, prva verzija se nije mnogo čula. Možda i zato što je snimljena bez tamburaša, uz ansambl Dušana Radančevića. Devedesetih godina "Sremicu" je snimio i Duet Živka Milošević - Jelena Aleksić uz Narodni ansambl pod upravom Branimira Đokića. Tim verzijama nedostajala je samo Anđa i, naravno, tamburaši.

- Zbog tih sremačkih pesama prihvaćena sam na i na Radio Novom Sadu i na Radio Beogradu kao zaštitni znak narodne pesme iz Srema. Naravno, i moja matična kuća je slala moje ploče na sve radio stanice, tako da sam se vrtela po celoj Jugi. Gde god sam otišla čula sam sebe i "Sremicu" na radiju.

- "Sremica" je u međuvremenu pobedila i moju ličnu kartu "Veli meni moj komšija Steva". Otpevala sam je i u serijalu "60 najlepših pesama". Pevaju "Sremicu" i uz harmonikaše i uz trubače, ali "Sremica" hoće tamburaše. Neće so u kafu.

(Goran Milošević)