"Toči vina oče stari": Da li je ovo najgospodskija svadbarska pesma?

Muzikalnost Bore Bojića eksplodirala je u vojsci. Za vreme dvogodišnjeg vojnog roka u Beloj Crkvi naučio je i napisao mnogo lepih narodnih pesama

"Zora rudi nedelja se budi,

Preporučujemo

usred maja i mirisnog cveća,

dan venčanja i kraj momkovanja,

dan početka moga milovanja.

Toči vina oče stari,

dolazi mi svi drugari,

dolaze mi na venčanje

i momačko opraštanje.

Sejo mila ruzmarin polomi,

za svatove kićevinu pravi,

nek' kapija bude okićena,

nek' svi vide da se svadba sprema.

Seja mila drugarice zvala,

kite svate, majka deli cveće,

otac stari kraj muzike stoji,

prima goste i plače od sreće."

(Bora Bojić)

"Toči vina oče stari" iz 1979. godine ukrasila je milione svadbenih veselja. Obeležila je i karijeru kantautora Bore Bojića, kao jedna od retkih namenskih pesama koja je ušla u arhivu Radio Beograda. I najstroži kritičari primetiše da je to svadbarska pesma sa ukusom.

- I danas ne mogu da se nagledam mog rodnog Šušnjara kraj Lazarevca. Imam utisak kao da ga je Bog stvarao za sebe. Tu se rodila i moja prva ljubav, ljubav prema pesmi. Tu je rođena i moja najpoznatija pesma "Toči vina oče stari" - priča Bora Bojić za Muzičku apoteku.

- Tu pesmu sam posvetio mom ocu, od koga sam i povukao muzikalnost. Otac mi je lepo pevao, kao i svi sa očeve strane. Moji preci su bili pravi seoski šereti, gde oni puste glas tu peva i livada i lug. Moj otac je bio domaćin čovek, davao i četnicima i partizanima, spasavao četnike od partizana i partizane od četnika. A kad se završio rat, nama nije ostalo skoro ništa sem ljubavi i pesme. Čuvajući ovce i slušajući kako se moji stari raduju životu kao slavuji u gori, i ja sam zasvirao u frulicu i počeo da pevušim.

Muzikalnost Bore Bojića eksplodirala je u vojsci. Za vreme dvogodišnjeg vojnog roka u Beloj Crkvi naučio je i napisao mnogo lepih narodnih pesama.

- Toliko sam se zadržao u vojsci, da sam skoro i zaboravio da se vratim kući. Burazer mi je doneo neku harmoničicu, naučio sam mnogo pesama, drug iz vojske mi je pokazao prstored. Svakog vikenda sam nastupao u Domu JNA, malo svirao, malo pevao.

Po povratku iz vojske zapevao je Bora i na svadbama, širio se glas o stasitom i naočitom momku sa brkovima i harmonikom.

- Bio sam ponosit momak, imao sam dosta devojka. Kad sam rešio da se ženim, rešio sam da obradujem i sebe jednom oproštajnom momačkom pesmom. Svirajući svadbe, naslušao sam se pesama o majci, kumu, starojku, sestriću, ujki, babi i dedi.

- Osetio sam nepravdu prema ocu, domaćinu, koji obično ponese najveći teret svadbe, a na samom veselju je u nekoum drugom planu - prima goste, pada s nogu, nadgleda i brine da sve bude pod konac. Kad sam doživeo i moje svadbeno veselje, rešio sam da napišem malo drugačiju svadbarsku pesmu.

Prva verzija "Toči vina oče stari" pojavila se 1979. na Borinoj singlici u izdanju zagrebačkog Jugotona uz aranžman Miće Levića . Druga verzija se pojavila 1981. na Jugodiskovom albumu uz orkestar Tomice Miljića. Treću verziju snimio je Bora 1989. sa trubačima Svetozara Lazovića Gonga.

- Napisao sam dve strofe, stajale su kod mene jedno pet godina. Onda je moj kolega Zoran Rambosek uzeo tekst da proba da komponuje neku pesmu o starom Beogradu, pa je i kod njega stajala još dve godine. Najzad sam ja uzeo harmoniku, komponovao melodiju i dovršio treću strofu. Tek kad je i moja supruga dala amin, snimio sam je na ploči.

- Pesma je zbilja uspela, živi i dan-danas, ušla je i na svadbe i u pozdrave želje i čestitke slušalaca. S druge strane, naišla je na jako dobar prijem kod kritike. Kažu da nije napadna i banalna, da je pitka za slušanje,

Od Borinog svadbarskog evergrina mnogo više su zaradile Borine kolege, a Bora je ostao veran svom mesarskom zanatu.

- Ja sam uglavnom pevao po Beogradu i okolini. Imao sam svoj orkestar, svirao sam svadbe u "Metropolu", "Jugoslaviji", "Parku", "Nacionalu". Moja pesma je bila i moj menadžer, niko me nije preporučivao, nego me ljudi čuju na jednoj svadbi pa me ugovore i zakažu sledeću.

- Ja sam u penziju otišao kao mesar, a ne kao pevač. Zbog moje urbane svadbarske pesme i ja sam bio gradski svadbaroš. Završim posao u mesari u Makedonskoj, pa u studio ili na svadbu, i tako godinama. Prepevao sam najteže gradske svadbe bez sveske.

Bora Bojić i ne zna ko mu je sve presnimio pesmu života. Desetine grupa, bendova i ansambala snimaju "Toči vina oče stari" u nekom novom ruhu i produžavaju joj vek.

(Goran Milošević)