Kevser Keti Selimova o solo karijeri i duetu sa Đoletom: "Silvana se nudila da nam bude kuma"

Neki kažu "oni srpski Makedonci", neki kažu "oni makedonski Srbi", a Đole i Keti su u stvari ponosni Beograđani i građani sveta

Kad se kaže Selimova - Želčeski, obično se pomisli na najpopularniji makedonski duet svih vremena, na ambasadore makedonske pesme koji su besprekorno sinhronizovani, koji pevaju i kad ćute, koji se sporazumevaju i kad ne govore. Ovo je priča o Kevser Keti Selimovoj, ženskom članu legendarnog dueta.

Preporučujemo

- Bilo nas je šestoro dece, puka sirotinja, samo je tata radio. Pesma je bila najlepši način da pobegnem od sirotinje. Pohađala sam muzičku školu, učila solo pevanje, svirala klavir, igrala u folkloru - kaže dražesna Keti.

- Fatalni susret sa Đoletom desio se 1959. na Partizanskim vodama na Zlatiboru. Po Titovoj želji održana je smotra folkloraca iz cele Juge. Skoplje je kao predstavnika poslalo KUD "Orce Nikolov", u kome sam i ja nastupala. Tom prilikom je nastupio i Đorđe, i kao pevač Radio Skoplja i kao konferansije. Planula je ljubav, ubrzo smo počeli da pevamo i snimamo u duetu.

Dugo su trajali verenički dani raspevanih Makedonaca. Da ne beše legendarne Silvane, možda ova velika ljubav ne bi bila krunisana brakom.

- Ispade da je bilo lakše ostati u braku sve ove decenije nego ući u brak. Mi smo se venčali 1978, posle 17 godina vereničkog staža. Sećam se, posle nastupa u Domu sindikata prilazi nam Silvana Armenulić i pita: "Kad ćete više da se uzmete, evo ja ću da vam budem kuma." Kad je Silvana nastradala, setili smo se njenih reči i ubrzo smo se venčali.

Pre dve godine Đole je otišao u legendu, utihnuo je poslednji autentičan narodnjački duet. Ostala su sećanja na jednu veliku karijeru i još veću ljubav.

- Živeli smo i pevali zajedno skoro 60 godina. Zajedno smo putovali, zajedno leteli, zajedno spavali u hotelu, zajedno probali, zajedno snimali u studiju, zajedno pevali na bini. Posle svih ovih decenija, svako od nas dvoje poželi i da malo ne budemo zajedno. Dođu i trenuci kad se malo ispucamo: Đole viče a ja ćutim ili obrnuto, Đole ode u šetnju a ja ostanem sa unukom ili prijateljicom.

- Toliko smo zajedno, da smo jedno drugom i dosadili. Verovatno bi i publici bili zanimljiviji da smo se spajali i razdvajali za naslovne strane. Kad se nismo razveli na vreme, posle pola veka braka bilo bi glupo.

U albumu Ketinih uspomena ima i nekoliko samostalnih ploča. U periodu od 1964. do 1983. snimila je dvadesetak solo pesama na tri singla i jednom albumu: "Nađije, Nađije", "Džano, Džano", Zrele drenke", "Doktore, doktore", "Čador aman", "Leilam", "Bune", "Sajla", "Hajda", "Hej, ljudi", "Čifte", "Teneni", "Nikada", "Dođi što pre", "Ti si moja sudbina"...

- Samostalno sam snimala orijentale, što i priliči mojoj turskoj krvi. Imala sam 18 godina kada sam snimila prvu ploču sa vodećom pesmom "Nađije". U Jugotonu su bili oduševljeni, snimila sam još jednu singlicu sa turskim pesmama, a onda sam sa Đoletom počela da snimam makedonske pesme u duetu.

- I kad smo bili najpopularniji duet, 1983. godine snimila sam i solo album sa orijentalima uz simfonijski aranžman Dragana Kneževića. Bilo nam je lepo u PGP-u, bili smo ekskluzivci, snimili smo dvadesetak ploča, nekoliko pesama u serijalu "60 najlepših pesama", dobili zlatnu ploču.

Neki kažu "oni srpski Makedonci", neki kažu "oni makedonski Srbi", a Đole i Keti su u stvari ponosni Beograđani i građani sveta.

- U Beogradu smo od 1963, u Beogradu nam se rodila ćerka Ana, u Beogradu smo dobili unuka Erola, dobili smo i skromnu penziju, sve estradne nagrade Srbije i Jugoslavije. Jedino ostaje žal što smo nekoliko godina bili skinuti sa programa kad se Makedonija odvojila, iako smo sve vreme u Beogradu.

- Kad smo Đole i ja počeli da pevamo, bilo je mnogo dueta koji su snimali makedonsku pesmu: Vaska Ilieva-Aleksandar Sarievski, Violeta Tomovska-Kiril Mančevski, Jordanka Kurculova-Gorgi Andreevski, Mitko Murdžev-Živko Duev. Bila nam je čast kad su nas proglasili njihovim naslednicima. I mi bi voleli da imamo svoje muzičke naslednike, ali ih zasad ne vidimo.

(Goran Milošević)