Dvadeset godina od smrti doktora ljubavne patologije: Magija zvana Kvaka

Kvakina popularnost trajala je od 1968. do 1997. godine kada je doživeo moždani udar sa teškim posledicama od kojih se nije oporavio

"Dane i dane, noći i noći, lice mi tvoje mira ne da,

dosta je samo da sklopim oči, već si kraj mene blistava sva.

Nikom o tebi ne mogu da pričam, niko za tebe ne sme da zna,

stojim na uglu prosjku sličan, ljubavi željan u noći bez sna.

Znam da si drugom ruku dala, drugi te vodi kroz život tvoj,

tvoj vedri osmeh i kosa plava za me su samo patnja i bol.

Večeri svake ovuda prođeš i on je uvek sa tobom znam,

al' ipak čekam da tebe vidim, mada sam posle još više sam."

(R. Radojević/M. Popović Zahar - Miroslav Savić/Ljubica Mrgić)

Ovo je pesma nazvana "Tajna" koju je Kvaka snimio i otpevao 1977. na festivalu "Beogradski sabor". I dvadeset godina posle smrti legendarnog srcelomca istražuje se tajna i magija zvana Kvaka.

- Dobio sam zadatak da na brzinu oživim jednu promašenu pesmu, da napišem aranžman za pesmu "Dane i dane, noći i noći". Međutim, ništa mi se nije svidela melodija, pa sam je potpuno izmenio, uradio novi foršpil. Kvaka je to snimio, i koliko znam dobio prvu nagradu publike i stručnog žirija na "Saboru" - priseća se Milutin Popović Zahar.

- U stvari, ja sam samo rutinski ispravio jednu pesmu koja nije imala blage veze sa Kvakinim stilom. Posle petnaestak godina, kad se pesma uveliko zavrtela i postala evergrin, prilazi mi Kvaka u Skadarliji, stavlja mi najkrupniju novčanicu u džep i kaže: "Ovo ti je za onu pesmu." I danas sam fasciniran Kvakinom emocijom i energijom. I za mene je prava tajna kako je sa tako napuklim i muzički neartikulisanim glasom uspevao da omađija slušaoce.

Magija zvana Kvaka širila se neslućenom brzinom već posle prvih ploča i prvih festivalskih nastupa: apsolutna pobeda na "Prvoj pesmi Jugoslavije" u Sokobanji 1968. sa pesmom "Ako draga sretneš majku moju", prva nagrada stručnog žirija na "Ilidži" 1969. sa pesmom "Sviraj Cigane", trijumf na "Pesmi leta" 1972. sa pesmom "Kad s juga dođu laste", desetine nagrada na "Beogradskom saboru", "Beogradskom proleću", "Hit paradi", "Hitu leta", "Šumadijskom saboru"...

- Kvaka je davao ton putujećem festivalu "Pesma leta". Dešavalo se da se pojavi u vidno pijanom stanju, u pratnji dve lepotice, nekoliko minuta pre početka koncerta. Savetovali smo ga da se odmori, da ne nastupa, a on bi odgovarao: "Ja najbolje pevam baš u ovakvom stanju" - pričao je maestro Aca Stepić u Muzičkoj apoteci.

- Nikad neću zaboraviti transparent "Tito pa Kvaka" u sarajevskoj "Skenderiji" i na stadionu Veleža u Mostaru. Dupke pun stadion, skoro 30.000 ljudi, preko trideset pevača, a Kvale poslednji sa tri svoje pesme. Oduševljena publika je tražila bis, jedna, pa još jedna... I tako Kvale napravi svoj solistički koncert. Stadion je napustio u pratnji milicije, a Zdravko Čolić je kratko prokomentarisao novinarima: "Ovo može samo Kvaka."

Ispredane su razne priče o njegovom vidljivom hendikepu, o brojnim bolestima. Pričalo se da je bogalj, da ima rak kostiju, hronični konjuktivitis i stalno uplakane oči. Ljudi su ga sažaljevali i potpaljivali znatiželju. Zapravo, ljudi su dolazili da ga vide i uvere se u čudo svojim očima.

- Peva Kvale vašar na "Pašinoj ravni", puna šatra do poslednjeg mesta. Kad je veselje bilo na vrhuncu, Kvale izađe i ode u susednu šatru. Vrati se posle pola sata, gazda hoće da ga ubije jer gosti se pitaju gde je. Na to će Kvale, onako rutinski: "Otišao sam samo da proverim kol'ko me ljudi vole" - seća se svog saborca Milanče Radosavljević.

- Posle završenog koncerta u Nikšiću svratili smo u kafanu na večeru. Kad je Kvaka zapevao, nekoliko mladića poče da mu dobacuje. Kvale je odmah reagovao, pozvao konobara, poručio litru vina za "veseli sto" i pozdravio ih tokom pesme. Provokatori su se odjednom preokrenuli, zagrlili ga i pevali s njim. Bio je car kafane, ljudina, pevačina, boemčina. Nikad neću zaboraviti ono Kvaletovo: "Daj da je otplačem" - priča Andrija Bajić, predsednik Udruženja estradnih umetnika Srbije.

Kvaka je bio miljenik i publike i žirija, osvajao je brojne nagrade, mamio ovacije. Najčešće je nastupao poslednji, jer ko bi pevao posle Kvake. To su više puta isticale najveće zvezde i narodne i zabavne muzike.

- Kvaka je bio ne samo car kafane, nego i estradni šarmer i skandal majstor broj jedan. Kad sam pobedio na "Beogradskom proleću" i kad je u novinama osvanuo naslov "Kanarinac natpevao Kvaku", novinari su preneli njegovu reakciju: "Kanarinac meni treba da zahvali za prvo mesto. Odnedavno stanuje sa mnom, pa sam ga pelcovao srećom." Inače, Kvaka i ja smo bili cimeri u jednoj sobi preko puta Doma sindikata. Bata Kvale mi je poklonio sako za nastup, a ja njemu zlatan sat. Tada smo se i pobratimili - priča Dragoslav Mihajlović Kanarinac.

Svoje nesreće i ljubavne jade opevao je (bolje rečeno otkukao) u desetinama neprolaznih sentiša. Šetao je najveće lepotice, ženio se nekoliko puta, bio je beogradski, šabački, požarevački zet. Kad ga je prvi put video, jedan Kvakin tast je primetio: "Ljudi, nisam znao da ovako ružan čovek može tako lepo da izgleda."

- Ljubav muzičkih gurmana prema Kvaki nije prestala i neće nikad. Generacije koje dolaze slušaju i nadahnjuju se njegovim hitovima kojima vreme samo povećava značaj. Nadam se da će se neko setiti da u gradu Požarevcu (gde je proveo mladost, postao slavan i završio životni put) pokrene inicijativu za održavanje festivala narodne muzike koji bi nosio Kvakino ime - kaže novinar i publicista Bora Vasić .

Kvakina popularnost trajala je od 1968. do 1997. godine kada je doživeo moždani udar sa teškim posledicama od kojih se nije oporavio. Umro je 9. marta 2002. Sahranjen je na Starom požarevačkom groblju uz zvuke pesme "Na put se spremam".

(Goran Milošević)