Marija Trajkovska, tiha diva koja je prva snimila "Požuri ljubavi u moj zagrljaj": Kolegijalnost, šta to beše?

1994. godine Marija Trajkovska je presnimila "Požuri ljubavi" i "Plavu Ciganku", ne sluteći da će samo koju godinu kasnije i Nada Topčagić presnimiti njene hitove

"Zašto te ljubavi nema, već mnogo noći je prošlo,

vreme kao da stoji, ne da sreći da nas spoji.

Preporučujemo

Požuri ljubavi u moj zagrljaj, životu mi snage daj,

prihvat mi ruke, za druge ne mari,

vodi me kroz život, sa mnom gospodari.

Niko ti ravan nije na ovom svetu belom,

volim te ljubavi moja, ja te volim i dušom i telom.

Vezaću tebe za sebe toplinom ljubavi svoje,

saznaćeš kol'ko te volim kad se ruke naše spoje."

(Predrag Vuković Vukas)

Kada bi broj lajkova na Jutjubu bio jedino merilo slušanosti, onda bi "Požuri ljubavi u moj zagrljaj" bila hit pesma Nade Topčagić i jedna od najpevanijih pesama u rijaliti audicijama za mlađe i starije zvezde. Ovo je priča o Mariji Trajkovskoj, dami koja je još 1977. na svojoj prvoj ploči snimila dva ubitačna hita "Požuri ljubavi" i "Plava Ciganka".

- Pevala sam u jednoj kafani u Preljini u koju je dolazio kompozitor Predrag Vuković Vukas. Na predlog mojih kolega jedne večeri otpevala sam nekoliko orijentala. Posle mog spleta Vukas ustade i ode. Pomislih - razočarao se, a on me posle par dana zove da mi ponudi pesme - priča tiha diva Marija Trajkovska.

- Vukas je uzeo gitaru i pokazao mi "Požuri ljubavi" i "Plavu Ciganku". Ova prva mi je legla odmah, dopala mi se na prvu. Kad smo vežbali za snimanje, Vukas mi je dobacio: "Pevaj da se tresu prozori". Nisam srela takvog perfekcionistu i fanatika među kompozitorima.

- Tražio je od mene, devojčurka od 18 leta, da izvučem sve iz sebe, da otpevam i snažno i visoko. Svaki mišić je igrao na meni dok nismo uvežbali. Sad vidim da je bio u pravu - prikrio je moje početničke nedostatke i hvala mu do groba.

Tako je Marija Trajkovska pravo iz kafane zakoračila u diskografiju. Njena prva ploča prodata je u zlatnom tiražu od sto hiljada primeraka.

- Bila sam prava klinka kad sam prvi put ušla u studio na snimanje tih pesama za moju prvu ploču. Možete misliti taj ansambl - šef Dragan Aleksandrić, onako autoritativan i ekspresan, pa Bora Dugić, Boki Milošević, Aca Šišić... Kad su se postrojili svi ti majstori iza mene, imala sam utisak kao da sam stala ispred streljačkog voda.

- Kad sam potpisivala moj prvi ugovor, čelnici PGP-a su bili zadovoljni i ako prodam dvanaest hiljada. Ispostavilo se da je Vukas bio moderan kompozitor. U vreme dominacije šumadijske dvojke i sevdaha, ponudio mi je dva orijentalna sentiša.

"Požuri ljubavi" i "Plava Ciganka" otvorili su Mariji vrata najvećih festivala i nekih novih diskografskih izdanja.

- Dobila sam poziv da kao debitant nastupim na "Ilidži" 1978. Ponela sam dve haljine, a na putu prema Sarajevu reče mi Vukas da nabavim i treću, računajući da ću posle dve polufinalne večeri proći u finale. Tako je i bilo, kao totalni autsajder zauzela sam treće mesto.

- Pevala sam Vukasovu pesmu "Tajno venčanje", a na bini orkestar Buce Jovanovića sa dvadeset ljudi. Buca nervozan, nisu stigli da uvežbaju moju pesmu. A tek kad videh Šabana, Safeta, Bebu, Zoricu, Marinka, uhvati me još veća trema. Jedino se publika sažalila na me, dadoše mi aplauz, valjda da me ohrabre. Bio je to aplauz koji nema cenu.

Marija Trajkovsaka je repertoarski veoma raznovrstan pevač, od Šumadije do Ciganije, od Bosne i Makedonije do Meksika.

- Ta moja stilska raznovrsnost rezultat je moje mešane krvi. Rođena sam u Banatu, u Glogonju kod Pančeva, od majke Makedonke i oca Mađara. Ta mešavina krvi i višenacionalno okruženje predodredili su moju muzičku svestranost.

- U početku sam pevala ne baš razgovetno, u nekom grču, nesigurnim akcentom i dikcijom. Moj srpski je bio neka čudna mešavina. A onda me Šaban Šaulić posavetova u jednoj kafani: "Maki, za početak otvori usta, lepo izgovori reč, izbaci taj grč."

1994. godine Marija Trajkovska je presnimila "Požuri ljubavi" i "Plavu Ciganku", ne sluteći da će samo koju godinu kasnije i Nada Topčagić presnimiti njene hitove.

- Nada i ja smo se družile, nastupale zajedno. Jednog dana zazvoni mi telefon, moj prijatelj me zove da se nađemo u njegovom butiku, hoće Nada Topčagić da me vidi. Dođem u butik, a Nada me dočeka onako nabusito, sa rukama na kukovima: "Ijao, Maki, sad ćeš da me ubiješ. Ja presnimila tvoju pesmu."

- Iskreno, nije mi bilo pravo, ipak je to moja pevačka lična karta. S druge strane, i nema neke velike ljutnje, dobila je odobrenje kompozitora koji svoju pesmu može da da kome god hoće. Mene je zaboleo jedino način na koji je to Nada učinila, ipak smo bile dobre koleginice.

- Samim tim što je Nada presnimila "Požuri ljubavi" odala je priznanje i meni i pesmi. Da nije bilo moje verzije, ne bi bilo ni Nadine. Drago mi je što je Nada toliko zaljubljena u pesmu "Požuri ljubavi". Koliko znam, kasnije je presnimila i "Plavu Ciganku".

- I ja sam zaljubljena u sve Vidine pesme, ali nisam presnimila nijednu. Sem toga, zaljubljena sam i u Šabanove, Milančetove, Kvakine pesme, pevam ih više nego svoje, pa opet nisam presnila nijednu. Ja pevam i onu Safetovu "Nemoj za mnom ne luduj, jer ja sam Ciganka". Kolegijalnost - šta to beše?

(Goran Milošević)