Ko je Mile s Lajkovačke pruge i zašto Mile ide prugom a ne putem

- "Ide Mile Lajkovačkom prugom" je prava izvorna narodna pesma, nepoznatog autora, odnosno ko zna koliko autora koji su dopisivali stihove shodno društveno-političkoj situaciji - priča legendarni Andrija Bajić

"Ide Mile Lajkovačkom prugom,

ide Mile sa ranjenim drugom,

ide Mile sija mu cigara,

nosi Mile ranjenog drugara.

Ide Mile vraća se sa Cera,

odsustvo mu dao čika Pera,

potpis'o mu vojvoda Stepa,

oj, pobedo, slatka si i lepa!

Nemoj Mile da ostaviš druga,

dugačka je Lakovačka pruga.

Nema para da ostavim druga,

nema sile da te izda Mile..."

(narodna)

Dok je sveta i veka odgonetaće se tajna Lajkovačke pruge i legendarne pesme o šeretu Miletu (četniku ili partizanu, sa malim ili velikim slovom "M"). Ko o čemu baba o uštipcima, a Braća Bajić o Lajkovačkoj pruzi i pesmi koju su prvi izbunarili i snimili.

- "Ide Mile Lajkovačkom prugom" je prava izvorna narodna pesma, nepoznatog autora, odnosno ko zna koliko autora koji su dopisivali stihove shodno društveno-političkoj situaciji. Slušali smo je još kao deca na igrankama u našem kraju. Mi je znamo kao žensku pesmu i pamtimo po strofi "Ide Mile Lajkovačkom prugom, ide Mile sa još jednim drugom. U ruci mu maramica bela, dala sam mu kad sam ga volela" - priča legendarni Andrija Bajić.

- Toma i ja smo se družlili sa velikim operskim pevačem Živanom Saramandićem. Jednog dana na gibanici kod moje žene reče mi Živan: "Slušaj, kume, što vas dvojica ne snimite onu staru pesmu o Lajkovačkoj pruzi." Moj brat Toma je negde pronašao tekst pesme i snimili smo je u duetu.

Tako se pesma "Ide Mile Lajkovačkom prugom" prvi put pojavila na jednom nosaču zvuka, i to na LP-iju Braće Bajić u izdanju produkcije "Beograddisk" iz 1981.

- Na toj istoj ploči snimili smo na "A" i "B" strani dve posebne pesme: "Ide Mile" i "Suvo seno košeno" uz ansambl Novice Negovanovića. Naš kolega Tozovac je to čuo, pozvao me i upitao: "Slušaj, bre, burazeru! Dobra ti ova pesma, i mene pogađa. Ti znaš da je ta pruga išla i kroz Kraljevo, a ne samo kroz Lajkovac."

- Tozovac je to snimio na svoj šmekerski način i produžio vek pesmi. U stvari, od dve pesme napravio je jednu. Toj originalnoj verziji dodao je pripev "Suvo seno košeno", iz melodijski i tekstualno potpuno drugačije pesme, i napravio jednu pesmu. Tozovac je u svoju verziju ubacio i još jednu strofu: "Nemoj Mile da ostavljaš druga, dugačka je Lajkovačka pruga."

Tozovčeva verzija "Lajkovačke pruge" pojavila se tri godine posle verzije Braće Bajić, i to kao "A5" na LP-iju PGP-a iz 1984. uz aranžman i ansambl Dragana Aleksandrića. 2006. godine pesmu je snimio i Šaban Šaulić uz ansambl Darka Markovića. Pesma je ušla u antologiju narodne muzike i kao trajni snimak za arhivu Radio Beograda.

- Lajkovačka pruga je institucija našeg kraja i pečat našeg detinjstva. Lajkovac je bio veliki železnički čvor - jedan krak prema Užicu, drugi prema Valjevu, treći prema Mladenovcu, četvrti prema Beogradu. Bila je tu i ložionica sa garavim radnicima. Moje komšije iz Jabučja koje su tamo radile zvali smo od milja "garaći".

Lajkovačaka pruga ušla je u romane i humoreske, od veleumnih zapažanja Radovana Belog Markovića i Mome Kapora do naklapanja novinarskih piskarala.

- Naodgovarah se na pitanje zašto Mile ide prugom a ne putem. Naravno, pored pruge je bio i put, onaj kolski, seoski, koji je u jesenjim i zimskim danima bio prava mora i za pešake i za volove. Pešaci su gazili blato do kolena, a domaćini su i volovima prali noge pre nego što ih uvedu u štalu. Eto, zato se išlo prugom i njenim lepim čistim pragovima, mi smo ih zvali "šliperi". Naravno, pored kamenja bilo je tu i šljake dovožene iz ložionice koja je stvarala još finiju putanju s obe strane pruge.

- Kad se skupe momci da krenu na igranku, išli su baš tom prugom i pevali onko uglas, čoporativno. E, to je taj ambijent u kome je rođena legendarna pesma. Nije ni Mile bio naivan - nije išao tim kaljavim putem, nego prugom jer je bila lepša.

- Dosta se i taj naš Mile igrao sa životom i čime sve ne. Toliko se Mile naišao tom prugom, možda se i umorio, možda ga je i voz pregazio. I najzad, taj Mile je ime od milošte, može da bude bilo koje ime drago srcu.

(Goran Milošević)