40 godina "Janičara": Od nepodobne do legendarne pesme

"Janičar" je ušao u repertoar vrhunskih interpretatora narodne muzike, ušao je i u RTS-ov izbor "60 najlepših pesama

"U vihoru kao vatra, bojevima ljutim vođen,

palio je jedan ratnik selo gde je rođen.

Preporučujemo

Sina majci iz naručja oteo je zulumćar,

sada kune svoju sudbu što je janičar.

Na ognjištu puste kuće plakala je jedna stara,

iznad nje je sablju dig'o ratnik koji hara.

Ne diž' na me ruku sine, ako svoje jade znadeš,

majka sam jer prepoznah iznad usne mladež.

Sjaha s konja mlad janičar, baci sablju dizgin pusti,

majka htede nešto reći, ali ne izusti."

(Novica Negovanović - Radomir Vasiljević)

Ovo je pesma koja puca od lepote i širine - melodije Novice Negovanovića, teksta Radomira Vasiljevića, aranžmana Dragana Kneževića, interpretacije Cuneta Gojkovića. Ovo je priča o nastanku i trajanju "Janičara".

- Imao sam u karijeri većih hitova, slušanijih i komercijalnih pesama. "Janičar" je, zbilja, pesma na koju sam ponosan. Mnogo mi se dopao tekst, a kad sam iskomponovao melodiju pomalo sam se zaljubio u svoje delo. Otpevao sam pesmu, i to mi se dopalo, pa sam razmišljao da ja snimim "Janičara" - pričao je maestro Novica Negovanović u Muzičkoj apoteci.

- Čelnici PGP-a rekoše mi da nije vreme za takvu pesmu. Ponudio sam Šabanu, Šaban se oduševio, i meni se jako dopalo kako je to Šaban otpevao. Međutim, i Šaban je odbijen od čelnika PGP-a sa istim obrazloženjem - nepodobna pesma. Ponudio sam Cunetu, i Cune nije uspeo u PGP-u, ali je uspeo u "Jugodisku".

1981. godine snimljena je prva verzija "Janičara", ponos pesma Novice Negovanovića i interpretativni pečat svemogućeg Cuneta.

- Kad smo najzad ušli u studio, našoj sreći nije bilo kraja. Sećam se ozarenih lica mojih kolega muzičara, blaženog smeška tonskog snimatelja Ace Radojičića, aranžerskog entuzijazma Dragana Kneževića. A tek Cune!

- Veliki Cune je bez trunke sujete poželeo da mu budem producent, da ga slobodno zaustavim u studiju kako bi je otpevao onako kako sam zamislio. Bogami, bilo je tu i crvenih lampica, naročito na tim čuvenim Cunetovim gornjim lagama i otvorenim vokalima.

Entuzijazam se isplatio, u svakom smislu, najmanje u onom komercijalnom.

- Nisam komponovao "Janičara" da bih zaradio pare ili se potvrdio kao kompozitor. To je pesma u slavu istorijskih muka moga roda, mojih čestitih predaka koji su pesmom prkosili zulumu i sudbini.

- Kad je "Janičar" zaživeo, 1987. godine organizovali smo koncert Jugodiskovih zvezda u Sava centru. Slušajući Cuneta i čekajići red za svoj nastup, priđe mi Tozovac i dobaci tako da svi čuju: "Znaš šta Nole, napravio si istorijski potresnu pesmu."

- To je otprilike trebalo da znači da sam komponovao lepu pesmu koja se neće slušati. Odmah sam odgovorio mom ljubimcu, onako po naški, kraljevački: "Pozdravio te Mile što ide Lajkovačkom prugom i puši duvan."

Pesmu "Janičar" snimio je i Sinan Sakić, i to na svom prvom albumu iz 1982. godine, samo godinu dana posle Cuneta. Doduše, Mile Bas je komponovao sasvim drugačiju melodiju sa dužim tekstom nego u prvoj verziji i potpuno drugačijim strofama i refrenom:

"Harao je i palio, vitkom sabljom seko,

carskog cara Sulejmana dugo nadaleko.

Jednog dana došao je u borbama vođen

da zapali i poruši mesto gde je rođen.

Kob sudbine i njen danak dade mu na dar

celi život da proživi kao janičar.

Na zgarištu puste kuće plakala je žena stara,

on poteže svoju sablju, sablju janičara.

Žar zasija iz očiju duši što sad gine,

taman htede poseći je, ona reče sine.

Nemoj sine, ne greši se, ako svoga znadeš,

majka sam ti, poznajem ti nad usnama mladež.

Sjaha s konja mlad janičar i sablju ispusti,

majka htede nešto reći ali ne izusti."

"Janičar" je ušao u repertoar vrhunskih interpretatora narodne muzike, ušao je i u RTS-ov izbor "60 najlepših pesama".

- Gostovao sam desetinama puta u Sarajevu, i pre i posle nesrećnog rata. Dolazio sam u iskušenje da li da pevam "Janičara", a redovno se dešavalo da moje kolege zatraže da im baš ja na svoj način otpevam tu "nepodobnu" pesmu.

- Za vreme moje petnaestogodišnje američke "odiseje", prijatno se iznenadih kad me u Pensilvaniji dočeka crkveni hor naših ljudi, četvrto koleno, koji i ne govore spski dobro a otpevaše "Janičara" perfektno.

- Posle druženja pokloniše mi CD sa snimljenim "Janičarem" u crkveno-duhovnom ruhu, sa prevodom na engleski za vreme muzičkog intermeca. To je jedini CD koji držim samo u kući i ne puštam ga u javnost - govorio je legendarni Nole o svom "Janičaru".

(Goran Milošević)