Kako je na "Beogradskom proleću" pre pola veka pobedio jedan narodnjak: Kanarinac natpevao Tomu i Kvaku

"Budi mi devojka" je apsolutni pobednik festivala "Beogradsko proleće" 1970. godine

"Budi mi devojka kada te molim,

Preporučujemo

ne idi drugom jer ja te volim.

Volim te ja, to ne znaš ti,

budi mi devojka ćuješ li.

Da, da, da, da ili ne,

reci mi jednom volim te.

Da budeš moja to samo želim,

hoću sa tobom radost da delim.

Volim te ja, voli me ti,

nek' budu divni naši sni."

(Dragoslav Mihajlović Kanarinac)

"Budi mi devojka" je apsolutni pobednik festivala "Beogradsko proleće" 1970. godine.

- Ja sam tada bio zaljubljen u caricu mog srca, a o nekoj pobedi i nekom visokom plasmanu nisam razmišljao. Bio sam početnik u izuzetnoj konkurenciji autora i izvođača, doduše ovenčan slavom pobednika na prethodnoj "Ilidži" - kaže legenda narodne muzike Dragoslav Mihajlović Kanarinac.

- A konkurencija, što bi rekli beogradski klinci, da se smrzneš: Cune, Lepa, Bilkić, Toma, Kvaka, Šaban, Muharem, Nedžad... Naravno bilo je tu i debitanata, kasnijih velikih zvezda.

Sarajevo je tih godina imalo "Ilidžu" i "Šlager sezone", a Beograd "Sabor" i "Beogradsko proleće". Svi ti festivali bili su pod izuzetnom medijskom pažnjom.

- Program je vodio tandem Dunja Lango - Petar Coka Lazović, koje sam do tog trenutka viđao samo na malom ekranu. Na velikoj pozornici Doma sindikata nekoliko orkestara: Ace Stepića, Buce Jovanovića, Mileta Uroševića. Bili su to sve sami majstori prekaljeni na koncertimma, radiju i televiziji, a snimiti sa njima ploču bila je privilegija za svakog pevača.

Kompozicije i interpretatore na "Beogradskom proleću" ocenjivali su stručni žiri i žiri publike.

- Koliko se sećam, žiri je imao deset članova. Svi su raspolagali ocenama od jedan do deset i podizanjem odgovarajućeg broja ocenjivali su nastupe svakog pevača. Iskreno, znao sam da imam dobru pesmu, hitičnu, lepršavu, pevljivu... Ali, kako se izboriti sa popularnošću jednog Tome, Kvake, Lepe, Šabana.

- Kad se samo setim Šabanovog nastupa sa "Utjehom". Pevao je maestralno, publika je bila u delirijumu, vraćala ga više puta na scenu. Posle Šabana su pevali Lepa, Nedeljko, Cune, Serbezovski, a ja mukica u sendviču između Tome i Kvake. Ko zna, možda je to bila i moja prednost.

I bila je. Kanarinac je dobio maksimalan broj poena, sve desetke članova žirija, i postao apsolutni pobednik "Beogradskog proleća". "Zlatna detelina" pripala je Kanarincu, srebrna Tomi a bronzana Kvaki.

- Naravno, bio sam vidno uzbuđen, postao sam miljenik publike, štampanih i elektronskih medija. Novine su pisale: "Momak iz Niša ume da donese pesmu, ume i da se raduje. Njegova pobeda može se pripisati i njegovom narodnjačkom šarmu."

- Naroćito mi je drag tekst Dragana Jelića: "Stručnjake nije oborio s nogu, ali mu se mora priznati hrabrost, stvorio je nešto što se razlikuje od ostalog. Koliko je u tome uspeo tek će se pokazati, ali je već sada jasno da njegova pesma zvuči neobično."

Bobana Veselinović, zlatno pero "RTV revije" i "TV novosti", u tekstu pod naslovom "Kanarinac natpevao Tomu i Kvaku" prenosi Kvakinu izjavu: "Kanarinac meni treba da zahvali za prvo mesto. Odnedavno stanuje sa mnom, pa sam ga pelcovao srećom."

- Bilo mi neprijatno zbog naslova "Kanarinac natpevao Kvaku". Ispalo je kao da sam ja bolje pevao od Kvake, koji je tada bio pravi car estrade, jedno veliko srce.

- Inače, Kvaka i ja smo stanovali zajedno, u stanu preko puta Doma sindikata. Bili smo cimeri u jednoj "maloj sobi tri sa tri". Bata Kvale mi je poklonio sako za nastup, a ja njemu zlatan sat. Tada smo se i pobratimili.

Bogu hvala, "Beogradsko proleće" se vraća na scenu posle višedecenijske pauze. I Kanarinac se rado vraća u godine ljubavi i festivalskih pobeda.

- Da se nešto razumemo: ni tada, ni danas, nemam osećaj da sam ja pobedio jednog Tomu, Kvaku, Šabana, a da su oni izgubili od mene. Mi smo pevali, publika je glasala, žiri je glasao. Neko je dobio prvu, neko drugu, neko treću nagradu, ali niko se nije ljutio što nije pobedio. Bodrili smo jedni druge još na probama, davali korisne savete, čestitali na svakoj dobro otpevanoj frazi, dobroj dikciji, scenskom nastupu.

- "Budi mi devojka" je nastavak pesme "Ja te volim" sa kojom sam 1969. osvojio prvu nagradu publike na "Ilidži". Posvetio sam je, kao i desetine drugih, carici mog srca Jasni Kočijašević. Ta pesma je zazvučala kao pravi narodnjački šlager, nešto novo u tom trenutku, uz maestarlan aranžman Mileta Uroševića koji je specijalno za finalno veče duplirao svoj sastav. Publika mi je poverovala i tada, veruje mi i danas. Srce ne zna da laže.

(Goran Milošević)