Narodni biseri Raše Pavlovića: "Posle pevanja mogu jedino da me zabole noge"
- Naučio sam na vreme da je suština lepog pevanja u pevanju iz stomaka. Tako se glasnice čuvaju - rekao je pevač
"Moj život prolazi, odmiče dan po dan,
mladosti mojoj kraj je tu, prolazi kao san,
zašto su kratki sni, ti dani mladosti,
zastani, zastani, pričekaj još malo starosti.
Stanite dani, stanite noći, stanite godine,
hoću da živim, da srcu svome ispunim želje sve.
Sećam se onih dana kada sam bio mlad,
najlepši behu dani ti, srećan sam bio tad,
mladosti nema više, jesen života je tu,
mladosti, zašto si otišla i odnela sreću svu.
Kao vihor brzo prođoše najlepši dani ti,
tako i mladost moja brzo prolazi,
sva blaga ovog sveta za mladost dao bih ja,
zastani, zastani, pričekaj starosti prokleta."
(Mile Ivanović - Rajko Ivanović)
Ovo je svakako najuspešnija presnimljena pesma iz opusa Raše Pavlovića. Pesmu je 1971. komponovao, otpevao i prvi snimio Mile Ivanović. "Stanite dani" je ušla u kafane, al' se brzo i zaboravila. Mile Ivanović je batalio pevanje, vratio se autolimarskom zanatu. Početkom devedestih pesmu je presnimio Raša Pavlović i ovekovečio kao trajni snimak uz Narodni orkestar RTS-a.
- "Stanite dani, stanite noći" postade vodeća pesma u mom repertoaru i neizbežna na svakom mom nastupu. Voleo sam je i pevao, a onda me žena nagovori da je presnimim - priča Raša Pavlović za Muzičku apoteku.
Original je original, zato što je original. Naravno, i u narodnoj muzici ima primera da obrada bude uspešnija od samog originala. Radoš Raša Pavlović je tipičan primer pravog posvećenika obradama starih izvornih i novokomponovanih pesama: "Svud me diraj, al' u srce nemoj", "Livada je moja uspomena", "U lijepom starom gradu Višegradu", "Kad su laste odletele", "Bol boluje mlado momče", "Sjetuje me majka", "Kad odlaziš sunce milo", "Razbole se šimšir list", "Sećaš li se draga onog mesta", "Skeledžijo na Moravi", "Koja gora Ivo", "72 dana", "Kriva džado", "Oj nevene", "Mislio sam svaki dan", "Devojčice mala"...
- Početkom devedesetih presnimio sam pesmu "Svud me diraj, al' u srce nemoj". Izbunario sam je, otpevao na svoj način, vratio u život. Postala je moja lična karta, iako je original snimljen 1972. Mnoge kolege nisu ni znale za prvu verziju te pesme. Kada sam od Ace Šišića, legendarnog violiniste i autora pesme, tražio saglasnost da je presnimim, samo je rekao: "A, što pitaš!"
Sličan uspeh je postigao i obradom pesme Vite Životića "Livada je moja uspomena" koju je 1964. snimila Sida Marković. I ova pesma je u Rašinoj interpretaciji postala trajni radio snimak. Snimio je Raša i legendarnu pesmu Dragiše Nedovića "U lijepom starom gradu Višegradu", i to sa autentičnom strofom koja je izbačena u prvoj verziji Himza Polovine.
- Imao sam sreću da prvo postanem radijski pevač (1966), pa tek onda kafanski (1969) i diskografsko-estradni (1972). Kad sam položio audiciju na Radio Beogradu, imao sam svog korepetitora, imao sam prave savetnike (Boru Ilića, Đoku Karaklajića, Branka Belobrka) koji su mi za sva vremena postavili glas i pokazali kako treba pevati. Naučio sam na vreme da je suština lepog pevanja u pevanju iz stomaka. To se uči, to je stvar treninga. Tako se glasnice čuvaju.
Čini se da je Raša uspeo da sačuva tog radijskog pevača u sebi, i kad peva na pločama, i kad peva u kafani, i kad peva pod šatrom.
- 1969. sam prvi put profesionalno zapevao na jednom ispraćaju u selu Ratina kod Kraljeva sa mojim drugom i harmonikašem Miletom Vrndićem Vrndom. Dunu oluja, nesta struje, celu noć sam pevao bez mikrofona i pojačala. Trista gostiju, a ja polako od gosta do gosta.
Raša je jedan od retkih pevača koji se usuđuje da presnimi i pesme koje se pamte po Safetovoj interpretaciji.
- Prijaju mi poređenja sa Safetom, ali ja pevam na svoj način, svojom bojom i intonacijom. Drago mi je da je to i Safet primetio, pomenuvši u svom intervjuu "jednog iz Kraljeva".
- Narodne pesme su deo kulture mog naroda. Ja sam tu da mu vratim pesmu, svaka ta pesma koja je pobedila vreme pripada ovom narodu. Trudim se da svaku pesmu donesem na pravi način i da je sačuvam od zaborava.
Stigao je Raša da završi i Tehnološki fakultet, da se edukuje, posveti porodici i rodnom selu Obrva kod Kraljeva.
- Ja sam u stvari tehnolog - nutricionista, stručnjak za ishranu. Svoje znanje ne prenosim javno, ali sam nesebično na usluzi svojim bližnjim i dragim kolegama. Naslušah se kolega kako im ne odgovara kisela voda, kako ih bolli dijafragma, kako ostanu bez glasa posle napornih tezgi. Mene posle pevanja jedino mogu da zabole noge od stajanja.
(Goran Milošević)