Dragiša Drenjaković Pikavle: Pesme i kola građanina sela Luga (PLEJLISTA)

Dragiša je poživeo nepunih 50 godina. Ostavio je iza sebe nekoliko onarođenih kola i pesama, pravu azbuku nekim budućim harmonikašima

"Kajaćeš se u životu kad te mine sva želja,

Preporučujemo

setićeš se tada mene jer sam te volela.

Otiš'o si ne znam kuda, zašto mi se ne javiš,

stalno mislim kako možeš da me ti ostaviš.

Otkada si otišao srce moje uzdiše,

a ja brojim puste noći jer te nema više.

Vrati mi se dragi mili, samo da si kraj mene,

ne dozvoli da zbog tebe moje srce vene."

(Dragiša Drenjaković)

"Kajaćeš se u životu" je jedan od najskupljih ženskih narodnjačkih sentiša iz 60-ih. Ovu pevljivu dvojčicu bez refrena napisao je, komponovao i odsvirao sa svojim ansamblom Dragiša Drenjaković Pikavle, jedan od najboljih harmonikaša Krnjevčeve škole.

Dragiša Drenjaković je iza sebe ostavio bogato sviračko iskustvo i jako skromnu diskografiju. Snimio je nekoliko ploča sa svojim autorskim kolima i pesmama. Mnogima je bio uzor, iako je bio daleko manje atraktivan u odnosu na Krnjevca, Bucu, Radojku i ostale estradne divove na harmonici.

Dragišina rodna Lugavčina je nedaleko od Krnjeva Mije Krnjevca, Smedereva Jovice Petkovića, Dragova Drage Keca, Oreovice Vite Životića. Samo u 20. veku Lugavčina je iznedrila stotinak harmonikaša.

- Dragišin otac Manojlo je začetnik harmonike u Lugavčini. Učio je Dragišu i sve ostale harmonikaše, i to na nekim drvenim harmonikama koje je radio neki majstor u Velikom Orašju. Kad je Dragiša svojom svirkom nadmašio i svog oca, postao je učenik Mije Krnjevca - priča Goran Dabić, Dragišin zemljak iz Lugavčine i organizator Sabora harmonikaša koji nosi Dragišino ime.

- Čuo sam od Dragišinih ukućana da su dolazili ljudi iz Radio Sarajeva sa ponudom da ga zaposle u njihovom čuvenom Narodnom ansamblu. Dugo je razmišljao, pristao, izdržao godinu dana u Sarajevu i vratio se u zavičaj. Na vrhuncu svojih sviračkih moći, Pikavle se posvetio otkrivanju mladih talenata. Imao je 33 učenika, a jednog Smederevca je preporučio u Sarajevo na kaljenje. Taj Smederevac je Jovica Petković.

Više od diskografsko-estradne scene voleo je da svira u svom Pomoravlju i Podunavlju. Blistava svetla pozornice zamenio je za svadbe, vašare, ispraćaje, krštenja i ostala narodna veselja. Svoje sviračko umeće nadograđivao je u ansamblima Jovice Petkovića, Miroslava Stojanovića i Vite Životića, na čijim je pločama snimio i neka od svojih najonarođenijih kola: "Dragišino", "Živankino", "Lugovčanka", "Milkino", "Bebino". Čuveno "Dragišino" kolo snimio je još 1958. frulaš Hamdija Salković uz duet harmonika Ismet Alajbegović Šerbo i Jovica Petković. Sredinom 70-ih Dragiša Drenjaković je objavio svoju jedinu samostalnu ploču sa narodnim kolima "Džambasko", "Mirčetovo", "Danijelino", "Dunavka".

Dragiša Drenjaković Pikavle (1926 - 1976) poživeo je nepunih 50 godina. Ostavio je iza sebe nekoliko onarođenih kola i pesama, pravu azbuku nekim budućim harmonikašima. Kola Dragiše Drenjakovića korišćena su kao špica legendarnih TV serija i kao himna Sabora harmonikaša u Lugavčini.

- Sabor harmonikaša u Lugavčini, koji nosi ime Dragiše Drenjakovića Pikavla, traje skoro dvadeset godina. Počeli smo sa lokalnim harmonikašima, okupljali smo sve koji sviraju naš najpopularniji instrument, svesni da je lakše upariti dve leve krave nego dva muzikanta.

- Eto, na našem prvom saboru nastupio je tada šesnaestogodišnji Borko Radivojević, a danas na našoj bini bude i nekoliko stotina vrhunskih harmonikaša sa celog Balkana. Počnemo u junu u sedam uveće i trajemo do ujutru, sabornosti radi, a ne zbog takmičenja i pobednika.

Lugavčina je selo u opštini Smederevo, na 25. kilometru puta prema Velikoj Plani. Ovo mirno i ravno pomoravsko selo iznedrilo je i Pikavla i brojne muzikante, pa i one legendarne televizijske: Burduša, Lepog Caneta, Rajka Životića.

- Ta čuvena trojka iz "La Kampanele" - basadžija "Burduš", armunikaš Lepi Cane (Manojlo), violinista Rajko Životić, u briljantnom tumačenju Jovana Janićićevića, Dragana Zarića i Milana Srdoča - su ljudi koji su živeli, umrli i sahranjeni u Lugavčini. Da čudo bude veće, legendarni glumac Jovan Janićijević nosi isto ime i prezime kao i pravi Burduš!

- Iz Lugavčine je i Žika Lazić, pisac i scenarista koji je sve te likove oživeo i ekranizovao u svojim kultnim knjigama i serijama: "Građani sela Luga", "Muzikanti", "Doktorka na selu". Znao je da posle posla u "Politici" sedne u svoju "Zastavu 128", protutnji kroz Lugavčinu koja tada nije bila asvaltirana, digne prašinu i nadiše se te prašine, sačeka prve petlove i vrati se za Beograd.

(Goran Milošević)