Predrag Negovanović o svojim pesmama i bratu Novici: "Najvažnije je da pesma stilski legne pevaču"

- Zamislte pesmu "Nisam majstor da napravim bure" da peva Cune ili "Janičara" da peva Era - rekao je Negovanović

"U životu srećan nisam bio, bolje da se nisam ni rodio,

gde god krenem, kuda pođem, nikad cilju ja ne dođem.

Crn je gavran a ja crnji, prošao sam put najtrnji,

sreće nemam pa mi zao, moj živote šta si meni dao.

Nema koga da zagrle ruke, u životu stalno nove muke,

jednoj ženi sve sam dao i bez nje sam ja ostao.

Ja bih napred ali nemam kuda, u duši mi vlada bol i tuga,

ti si meni moja mila put ka sreći preprečila."

(Predrag Negovanović - Jezdimir Milutinović)

- Ovo je možda i najtužnija pesma koju sam komponovao, jedan pravi surovi "crnjak". Istina života je potrebna u pesmama. Kad se ljudi pronađu u pesmi, prihvate je kao svoju. Ne znaju slušaoci da li je to komponovao Predrag ili Novica, ali je bitno da su se pronašli u pesmi - priča Predrag Peđa Negovanović, jedan od najplodnijih i najsvestranijih kompozitora narodne muzike.

- Slušam srce i, kako se kad osećam, tako se i pesme rađaju. Otkad se bavim komponovanjem, nikad nisam radio na silu. U stvari, nema tu šta da se radi na pesmi, pesma se ili desi ili ne desi. Pesme su izlazile iz mene, ponekad i ne znam kako, ali su izašle. Imao sam i dobre tekstopisce, dobre pevače, dobre medije da ih isprate, dobru publiku koja zna da prepozna pravu pesmu.

Peda Negovanović je jedan od najplodnijih i najsvestranijih kompozitora narodne muzike. Komonovao je čitave cikluse veselo-šaljivih pesama ("Mali mrav", "Majka Muju šišala na struju", "Crni Grga iz Mokroga Luga", "Žene vole oficire", "Anuška, sakrio se miš", "Nisam majstor da napravim bure", "Kad bi čaša s vinom znala", "Što si mala mršava k'o grana", "Jovanović Rada", "Tako, tako, samo tako", "Čovek sa srca dva", "Čizmice crvene", "Milicijo puške na ramena", "Rupica na bradi"), zavičajnih pesama ("Nek me ne zaborave devojke sa Morave", "Vratiću se jednog dana", "Hoću malo rodnog neba", "Bosno moja, jabuko u cvetu", "Ej, meseče brate"), sentiše ("Pogledom te tražim", "Pogledaj me jednom nežno", "Dotaknuću", "Poklanjam ti ostatak života, "Dve hiljade noći", "Nova ljubav", "Da sam ruža", "Sedam čaša, sedam violina", "Zbog tebe jedina moja", "Idi mala idi", "Ozdraviće srce moje", "Posle tebe ništa novo", "Gde je noćas otvoreno", "I ja imam dušu ljudi", "Hej noći, tamna noći", "Pamtim naše razgovore", "Da li je bar tebi bolje", "Dva sanjara, dva drugara"), namenske ("Gledaj majku, biraj ćerku", "Je li majka rodila junaka")...

- Postoji jedan fenomen u popularnoj muzici: većina slušalaca se vezuje za tekst. Još ako je taj tekst lepo obučen u melodiju, onda ih pesma opija. Tako sam i ja zavoleo neke popularne pesme, pevao ih i svirao, imao neku svoju viziju već poznatih pesama. Tako su se rodili i neki moji prvi pesmičci.

Da bi pesma ušla u dušu slušaoca, treba da uđe i u dušu pevača. Na tom putu od autora do slušaoca ima mnogo neizvesnosti.

- Pevačima pokazujem pesme najčešće uz harmoniku u sobnoj atmosferi. Ako je pesma dobra uz sobnu svirku, biće dobra i uz studijsku svirku. Ako su tekst i melodija originalni, ako pevač ima originalnu boju glasa i svoju prepoznatljivost, ako se postigne dobra studijska atmosfera, veća je šansa za uspeh.

- Naravno, i način pokazivanja i prenošenja emocija je veoma bitan. Postoje tehnički besprekorni pevači koji nisu prihvaćeni od strane publike. Narod prepozna tu iskrenost u donošenju pesme, ne zna zašto mu je lepo, al' je lepo.

Predrag Negovanović je pravi velemajstor u stilskom izboru pevača svojih pesma.

- To je možda i najvažnije za uspeh pesme, da pesma stoji tom pevaču, da mu legne kao vrhunski skrojeno odelo. Zamislte pesmu "Nisam majstor da napravim bure" da peva Cune ili "Janičara" da peva Era.

- Tipičan primer pevača kome publika veruje je Srećko Jovović. I bez neke podrške velikih medija onarodio je i "Nek' me ne zaborave devojke sa Morave" i "Vratiću se jednog dana". Doduše, bojim se da Morava ne presuši koliko komponujemo pesama o njoj, od Morave napravismo more.

Predrag Negovanović je komponovao na stihove Ruždije Krupe, Mile Janković, Radmile Mudrinić, Miodraga Ž. Ilića i ostalih vrhunskih tekstopisaca. Peda je je jedan od retkih kompozitra koji je komponovao na stihove Dobrice Erića.

- Komponovao sam nekoliko pesama na Dobričine stihove, a imam i nekoliko nesnimljenih. Kad se Miloš Bojanić pojavio na "Ilidži" sa "Bosno moja jabuko u cvetu", bio sam ubeđen u pobedu. Nismo pobedili na festivalu, a osta nam pesma u narodu. Posle "Ilidže" upita me Safet: "Da li si razmišljap o tome da sam je i ja mogao otpevati?"

- Velika je odgovornost praviti muziku na stihove jednog takvog pesnika. Dobrica je bio čovek od karaktera i stava, imao je priličnu distancu u odnosu na estradu. Muzička metrika traži odgovarajuće prilagođavanje tesksta, zbog čega sam prihvatao da i melodiju promenim zbog Dobričine autentike.

Ponosan je Peda i na stotine pesama i kola koje je komponovao i svirao zajedno sa svojim legendarnim bratom Novicom Negovanovićem.

- Novica i ja smo počeli zajedno da sviramo, a onda sam ja počeo da pevušim, naročito sam preferirao Tomu Zdravkovića. Onda je i Novica probao da peva, i to još bolje od mene. Sećam se, igra kolo, a Nole i ja pevamo u duetu "Maramica svilenica".

- Novica je povukao tu pevačku žicu na našeg oca. Izgleda da sam na vreme ućutao i pronašao se u sviranju i komponovanju. Novica i ja smo se dogovarali i dopunjavali, i na pločama smo svirali zajedno, ja sam učestvovao u njegovim pesmama, on je učestvovao u mojim pesmama, bratski smo delili uspehe i tantijeme.

(Goran Milošević)