Miroslav Ilić o Obrenu i Grandu, tradiciji i modernom: 71. rođendan "Slavuja iz Mrčajevaca"

Miro je jedan od retkih pevača koji i pored desetina najmasovnijih večitih hitova uporno ističe da bi se nekih svojih pesama rado odrekao

"Negde u Srbiji na brdu Ljubiću, tamo gde je spomen Tanasku Rajiću,

Preporučujemo

k'o da žarko sunce umilnije sija dokle se prostire moja Šumadija,

što bregove svoje u brda preliva, ta lepota samo može da se sniva.

Šumadijo kraju dragi srcu mome, rumena k'o bulka u žitu bujnome,

ti si moja draga nevina k'o rosa u cvetnoj poljani što me sreće bosa,

vita kao jela, hitra k'o gazela, svet u oku zvezda sokolovog gnezda.

Uvek jedna želja grudi mi nadima, da ispevam jednom jednu pesmu svima,

ceo svet nek' peva, svako svome zlatu, neka svaka ptica leti svome jatu.

Šumadiju volim bez bola i rana da grlim i ljubim do poslednjeg dana."

(Obren Pjevović)

Ovo je jedna od tridesetak pesama Obren Pjevovića u opusu Miroslava Ilića. Na 71. rođendan "Slavuja iz Mrčajevaca" sećamo se nekih njegovih glasnih razmišljanja u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Ej, sinko moj, bila su to bezbrižna vremena. Ja sam bio osnovac kada sam nastupao u Obrenovoj putujućoj družini "Raspevana Šumadija". Stasavao sam u Obrenovom krilu kao čovek, kao karakter, mada me on kasnije preodredio i muzički - pričao je Miroslav Miro Ilić.

- Da je živ čika Obren, imao bi razloga da se sa mnom ponosi. Naravno, ja sam i pre Obrena zavoleo pesmu. Moj otac Žiko pevao je u seoskom horu, moja majka Milica pevala je kao slavuj. Tek sad vidim koliko je bilo teško ostati u ambijentu Obrena i Mrčajevaca, a svideti se milionima ljudi širom sveta.

Tokom srednje škole i za vreme kratkih studija u Skoplju slušao je Miro i Radio Luksemburg, uz kaubojce zavoleo i kantri muziku.

- Ja sam još u ranoj mladosti oplemenio tu moju "plavu seljačku krv". Zbog toga nisam imao problema sa pomirenjem tradicionalnog i modernog. Dopiru do mene glasi da sam i ja malo "otkačio" u načinu inetrpretacije, da sam ubrzao pesme. Naravno, i muzika prari tempo i ritam življenja. U moje vreme se živelo trideset na sat, sad se živi trista na sat.

- Ne spadam u onu vrstu magaraca koji misle da muzika treba da se zaledi i zaustavi na Moravi i ovcama, uz dužno poštovanje čika Vuletu Jevtiću i čika Carevcu na "Čaj goro lane moje" i "Poji Mile volove na reci". Samo, treba čuvati temelj naše nacionalne muzike, a na tom temelju se igrati.

Kada je vrag odneo šalu i cunami turbo folka uzdrmao temelje naše prave narodne muzike, Miroslav je žestoko progovorio.

- Ja sa Grandovcima neću, pa makar i nemao posla. Bio sam savršeno svestan rizika koji preuzimam na sebe. Bila su to vremena kad te proguta mrak i fizički, a kamoli umetnički. Neću saradnju sa tim desperadosima i nekim novim apostolima (neka mi oprosti dragi Bog) koji smatraju da istorija počinje od njih i da ništa pre njih nije vredelo. Mnogi su me i omrzli u ovom poslu zbog najditektnijih kritika, ali, svoje pravo na mišljenje ne dam nikome. Smeta mi to što nema zdrave konkurencije između diskografskih kuća kao što nekad beše između PGP-a, Jugotona, Diskotona, Diskosa, Jugodiska.

- Svoj muzički zanat nisam shvatio kao priliku da zgrnem lovu, pobegnem iz zemlje i negde van Srbije nakrivim kapu. Otkad sam se latio mikrofona želeo sam da obezbedim neki kontinuitet zasnovan na muzičkom identitetu mog naroda. Nisam hteo da budem samo još jedan prolaznik u poslu, nisam pevao samo zato da bih se obogatio. I dan-danas izgaram, čini mi se još srčanije, žustro i temperamentno za svaku pesmu, za svaki ton.

Ponosan je Miro na desetine hitova koji će ga fizički nadživeti. Raduje se što svake godine živne i poneku uspavanu pesmu iz svog opusa, naročito na tradicionalnom rođendanskom koncertu.

- I pametniji ljudi pre mene primetiše: ako je jedan proces trajao 30 godina, da bi ga vratio na staro treba makar 30 godina. Čini mi se da je točak počeo da se okreće prema narodnjačkoj klasici. Međutim, obeshrabreni su ljudi koji prave nove pesme na temeljima naše tradicije.

Miro je jedan od retkih pevača koji i pored desetina najmasovnijih večitih hitova uporno ističe da bi se nekih svojih pesama rado odrekao.

- Snimao sam mnogo, bivalo je godina kada sam izdavao i po nekoliko ploča. U takvoj hiperprodukciji, naravno, bilo je i jeftinih pesmica. Jedno veliko ohrabrenje daje mi činjenica da se u 21. veku vraćaju pesme iz 20. veka, pa čak i neke sevdalinke iz 19. veka. Bilo bi dobro kada bi se i mladi autori dozvali pameti da na tom temelju pišu i komponuju nove pesme i da ove zvezdice snimaju takve pesme. Ovako se bojim da će i taj trend "povampirenja" starih hitova da prohuji, a onda će banku da uzmu opet ovi deseperadosi i novi apostoli.

- Možda ću nekima zvučati i kao nacionallista, ali to me ne zanima. Ja sam ponosni Srbin i jako mi je stalo da moja folk muzika bude srpska i da bude prepoznata po tome. To je vrlo važan deo mog nacionalnog bića i braniću je dok sam živ.

- Najveći problem je što Grandove zvezde na takmičenju pevaju narodnjačku klasiku, ali kad odu u studio snimaju one druge, nametnute, po sistemu uzmi ili ostavi. E, to je nešto što me baš obeshrabruje.

Miro, srećan ti rođendan!

(Telegraf.rs)