Ljuba Lukić, 40 godina u diskografiji: "Pesmom sam pobedio moju stidljivost" (PLEJLISTA)

Prelomni trenutak u amaterskoj karijeri Ljube Lukića desio se na takmičenju pevača amatera "Mlava peva julu" u Velikom Laolu

"Ja odoh majko stara da tražim zaborava,

Preporučujemo

u duši mojoj nemirnoj nek jedna prošlost spava.

Ako se vrati ona sa nekim jutrom sivim,

kaži joj majko moja da ovde više ne živim.

U ovom domu majko na nju me sve podseća,

život se s nama poigra i minu naša sreća.

Ne kuni majko ženu, nesrećnu ljubav moju,

odlazim na put daleki da tražim sreću svoju."

(Doca Ivanković - Stevica Spasić)

"Pesmom "Ako se vrati ona" iz 1982. Ljubomir Ljuba Lukić je ušao u pevačko jato hitmejkera Doce Ivankovića i PGP-a. Tako je počela diskografska karijera ovog retko skromnog čoveka i vrhunskog pevača koji traje sve ove decenije isključivo kvalitetom svoga pevanja i svojih pesama.

- Izgleda da sam pesmom pobedio moju urođenu stidljivost. Moj otac je svirao frulu, moja majka je lepo pevala, a onda su se putevi mojih roditelja razišli. Sa sedam godina ostao sam dete razvedenih roditelja, možda je i to jedan od razloga moje stidljivosti - priča Ljuba Lukić za Muzičku apoteku.

- Moje druženje sa mikrofonom počelo je na seoskoj priredbi u mom rodnom Lopušniku kod Petrovca na Mlavi. Nastupio sam u narodnoj nošnji, pevao sam tada veliki hit Bore Drljače "Ona je moja jedina sreća". Na nagovor mojih profesora u srednjoj trgovačkoj školi nastavio sam da pevam u školskoj sekciji.

Prelomni trenutak u amaterskoj karijeri Ljube Lukića desio se na takmičenju pevača amatera "Mlava peva julu" u Velikom Laolu.

- I tu sam otišao tek na nagovor mog kolege violiniste. Ušao sam u finale sa pesmom "Selo moje kraj Morave" i kao nagradu dobio pravo da snimim ploču . Imao sam sreću da je u žiriju bio Dobrivoje Doca Ivanković, čovek koji mi je najviše pomogao i postao moj muzički tata.

- Sećam se, Doca Ivanković mi šalje pismo da dođem u Beograd u vezi snimanja ploče. Ja kupim novo odelo, nabacim kravatu, misleći da ću odmah u studio. Kad me u PGP-u videše onako uparadiranog, počeše da mi se smeju. Tek posle nekoliko proba sa ansamblom Tomice Miljića, snimili smo u čuvenoj "Petici" dve pesme za moj prvi singl ("Ako se vrati ona" i "Sve mi smeta što na tebe seća").

- Imao sam sreću da me na prvoj ploči prati petnaestak velikih majstora: šef orkestra Tomica Miljić, druga harmonika Dragan Stojković Bosanac, nekoliko violina, saksofon, gitare, bubnjevi. Cela ta svita snimi matricu "na tri, četiri", a ja onda sa slušalicama uđem u studio i pevam na matricu.

Ljuba i danas prepričava taj neopisiv osećaj sreće zbog izlaska diskografskog prvenca.

- Bože, pravo su čudo bile te singlice. Nikad neću izbrisati tu sliku: vraćam se autobusom iz Požarevca u moje selo, đaci pokupovali moju ploču u prodavnici ploča i nose je pod miškom. A ja stojim na kraju autobusa, sramota me da me vide... Sad mi i tužno i smešno kad se setim tih trenutaka, ali to sam ja! Mnogi bi na mom mestu trčali sa pločom u naručju i vikali: "Ljudi ovo sam ja, ovo je moja ploča!"

Počeo je Ljuba baš u vreme najžešće konkurencije u narodnjačkoj diskografiji, u vreme kad je radio bio glavni medij za promociju novih narodnih pesama.

- Bio je to sladak zadatak da se obiđu sve te legendarne radio stnice - Šabac, Aranđelovac, Požarevac, Loznica... Predstavi se cela ploča, a slušaoci biraju. Kad im se nešto svidi, onda se to traži u željama i čestitkama. Tad je najveće merilo bilo koliko se pesma emituje u želljama slušalaca.

- Bože kakva je to bila romantika: sedim pored radija sa olovkom i papirom, čekam da spiker iščita sve pozdrave i da makar najavi o kojoj se pesmi radi. Onda me uhvati neka slatka jeza dok razmišljam koja li je pesma toliko tražena, da nije možda moja. Problem je što je želja bilo toliko da spikeri nisu imali vremena da kažu naziv pesme i ime pevača. A još ako je pesma brza, a ja sporo pišem... Kasnije sam nabavio gramofon, pa sam skidao pesme sa singlića i albuma.

Teško je naći pevača koji na desetak albuma ima toliko lepih pesama. Dizao se Ljuba iz albuma u album, a skoro na svakom albumu imao je makar dva, tri hita: "Ja sam ostavljen", "Ona nije kao druge", "Sejo moja sestrice", "Ne gledaj u meni druga", "Sneg je pao, staze zavejao", "Srećo moja nepoznati druže", "Rastanak", "Uzela si sve", "Ne lažu ljudi", "Ko te ljubi ove zime", "Sedam čaša, sedam noći", "Ne boli me kraj", "Dođoh rodnoj kući"...

I pored odabranog društva oko Doce Ivankovića i PGP-a, ostao je veran porodici i svom zavičaju. Pošten i skroman, stidljiv a muzikalan. Srećom, muzikalnost je pobedila Ljubinu stidljivost.

- Neke moje kolege i pevanje smatraju zanatom. Ja imam tu sreću da sam odrastao na selu, naučio da radim sve poljoprivredne poslove, izučio sam i za trgovca i zanatliju. Mogao bih da živim i od nekog drugog posla, a živeo sam isključivo od pesme.

(Goran Milošević)