75. rođendan Pere Grubića: "Živim od uspomena i uz pomoć pejsmejkera" (PLEJLISTA)

Eto, to je Pera Grubić - vrhunski a neizvikan pevač, izuzetno muzikalan a estradno odsutan, više poštovan nego popularan. Diskofili ga pamte po stidljivom osmehu sa trouglastog lica, a prijatelji i kolege kao skromnog i duhovitog čoveka

"Jesenje su kiše počele da liju,

Preporučujemo

dobio sam mlađan poziv za armiju.

Mojoj staroj majci suze obraz kvase,

otac stari veseli se, mladosti seća se,

pa mi veli idi sine u armiju,

budi dobar vojnik, čuvaj domovinu.

Nek' se selo sve okupi, nek' veselo bude,

ima vina i rakije, počastiću ljude.

Požutelo lšće opada sa grana,

do odlaska ima nekoliko dana.

S drugovima mojim veselim se sada,

mojoj dragoj od žalosti srce puno jada.

Ti ne plači mila, vesela mi budi,

srce moje draga samo tebe ljubi.

Doći ću ti jednog jutra kad zarudi zora,

doneću ti zlatan prsten, bićes samo moja.

U jesenjoj zori petli zapevali,

a sunčevi zraci maglu rasterali,

harmonike ječe, tugu razbijaju,

drugovi me moji jutrom pesmom ispraćaju.

Srećan ti put druže, piši nam kad stigneš,

čekaće te draga nemoj da se brineš.

Kolo igra, sve veselo, skupilo se selo,

a sutra ću već obući vojničko odelo."

(Aca Stepić - Doca Ivanković)

Da je otpevao i snimio samo ovu pesmu, Pera Grubić je zašlužio mesto u antologiji najboljih pevača narodne muzike. "Dobio sam poziv za armiju" iz 1967. godine je atipična narodna pesma, bez pamtljivog refrena, sa mnogo teksta spakovanog u 24 stiha.

Po mnogima najlepša vojnička pesma podigla je vojnu obavezu u bivšoj Jugi na nivo svete dužnosti, a pevača Peru Grubića u red najslušanijih i najemitovanijih pevača na narodnjačkim radio stanicama svih vremena.

- To je prvi hit u mojoj kompozitorskoj karijeri, mada nisam očekivao ovakav uspeh. I tada se znalo - pesma postaje hit po nekoj pamtljivoj poruci, najčešće po refrenu. Ovu pesmu je svojim prelepim glasom doneo Pera Grubić, moj najplodniji pevač. Nisam sreo pevača tako lepe boje glasa i tako savršene dikcije. Pera Grubić je zvučao kao školovan radio pevač, a pevao je slađe i od solista Radio Beograda - pričao je maestro Aca Stepić u Muzičkoj apoteci.

Milioni su zapamtili taj prelepi glas, glas plemenite emocije, glas koji seje dobrotu. Perin glas je zasenio i soliste Radio Beograda, pa i one birane po Carevčevim standardima.

- Čim se pomene Pera Grubić, prva asocijacija je prvi stih tog čuvenog vojničkog hita. I danas me sretnu ljudi, stanu ispred mene i počnu da pevaju "Jesenje su kiše počele da liju". U stvari, ta pesma je moje drugo ime, moje drugo ja - kaže Pera Grubić za Muzičku apoteku.

- Imao sam sreću da na mojoj prvoj ploči snimim moj najveći hit. Pesmu je pre mene trebalo da snimi moj kolega Mića Srećković, pevač Zaimovog glasa i načina pevanja. Aca Stepić, kompozitor pesme i moj Obrenovčanin, tražio je pevača sa malo kristalnijim glasom. Izbor je pao na mene, a ja ni slutio nisam da ću već na prvoj ploči snimiti pesmu koja će me nadživeti i postati nedostižna meta.

Sve dok je postojala JNA, Pera Grubić se nije skidao sa radija. Nikad nije ušao na radio, a zapevao je na stotinama radio frekvencija, naročito onim srednjetalasnim.

- Ja sam mogao da živim samo od tog jednog hita sa moje prve ploče izdate za jednu malu diskografsku kuću (Sportska knjiga). Stiglii su i pozivi čelnika najvećih diskografskih kuća, potpisao sam petogosdišnji ekskluzivni ugovor za Jugoton, snimao sam i za PGP, Diskos, Beograddisk, Šumadiju iz Batočine, Radio Kruševac. Krenuli su brojni pozivi u kafane, na svadbe i vašare. Petnaestak godina sam pevao u duetu sa mojim kumom Nikolom Uroševićem Gedžom, bili smo ubitačan tandem.

Diskografska karijera Pere Grubića bila je plodna i kratka. Od 1967. do 1984. snimio je 18 singlova i dva albuma sa pesmama i svirkama Ace Stepića, Žarka Pavlovića Valjevca, Buce Jovanovića, Duška Nikolića, Ace Krnjevca, Zorana Dimića. Pored legendarne vojničke, snimio je Pera i desetine veoma slušanih sentiša, zavičajki i šaljivih pesama: "Ti prolaziš, sneg polako pada", "Srećan ti put i doviđenja", "Idem kući već je ponoć", "Bili smo nekad mladi i lepi", "Čitav život popiću", "Prijatelja nema", "Devojčice, digi, digi, daj", "Pokraj stare česme", "Povedi kolo Miloje", "Ako dođeš u svanuće", "Povratak iz armije", "Šumadijo moja", "Hajde curo za mene"...

- Nekolicina mojih dragih kolega primeti: "Eh, da su meni ovakve pesme, kakvu bih karijeru napravio". Svestan sam da sam mogao da napravim mnogo veću karijeru. Doduše, lepo sam živeo od pevanja, a mogao sam lepo da živim i od mog mlinarsko-pekarskog zanata. Kad sam snimio moju poslednju ploču "Srećan ti put i doviđenja", zaposlio sam se u Obrenovačkim elektranama i sa punim stažom otišao u penziju.

- Počeo sam da snimam u vreme kada su samo dobri pevači mogli da zapevaju na radiju ili na pločama. Danas bi mnogi da pevaju, a malo ko ima pojma. Danas i antisluhista može da se "ispegla", a malo ko ima dušu i osećaj za pesmu. Ja sam živeo za pesmu i od pesme, a danas živim od uspomena i uz pomoć "pejsmejkera".

Eto, to je Pera Grubić - vrhunski a neizvikan pevač, izuzetno muzikalan a estradno odsutan, više poštovan nego popularan. Diskofili ga pamte po stidljivom osmehu sa trouglastog lica, a prijatelji i kolege kao skromnog i duhovitog čoveka.

(Goran Milošević)