40 godina Zaharove i Tomine verzije najlepše ljubavne pesme: "Čekaj me i ja ću sigurno doći"

Zaharova inspiracija Rusijom nastavljena je i posle Konstantina Simonova

Čekaj me, i ja ću sigurno doći, samo me čekaj dugo,

Preporučujemo

čekaj, i kada duge noći srce prekriju tugom.

Čekaj me, i kad vreli su dani i kada vetar briše,

čekaj, i kad me drugi niko ne bude čekao više.

Nek' poveruju i sin i mati da više ne postojim,

i neka čekaju dugo, dugo, i svi drugovi moji.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći, ne slušaj kad ti kažu

mene da više nema i ne daj da te lažu.

Samo ti sruši sudbinu kletu, jer si čekati znala, verno,

kao nijedna druga na tom varljivom svetu."

(Milutin Popović Zahar - Konstantin Simonov)

Ovu pesmu je napisao Konstantin Simonov, ruski pesnik i ratnik, a otpevao i snimio Toma Zdravković, naš estradni stradalnik, na melodiju Milutina Popovića Zahara i svemirski aranžman Dragana Kneževića.

- Pročitao sam i napisao mali milion pesama. Imam dovoljno godina i autoriteta da kažem, bez mnogo dvoumljenja, da je pesma "Čekaj me" Konstantina Simonova najlepša ljubavna pesma svih vremena. Prepevao sam je, budući da se u originalnom tekstu nikako ne bi mogla "uglazbiti" - kaže Milutin Popović Zahar.

26. maja 1981. godine Jugoton je objavio album Tome Zdravkovića sa vodećom pesmom "Čekaj me". Muziku i prepev legendarne pesme Konstantina Simonova sačinio je Milutin Popović Zahar.

- Dva meseca pred Tominu smrt sreli smo se na podgoričkom aerodromu. Upitah ga zašto nikad ne izvodi pesmu "Čekaj me", a on mi reče: "To je moja testamentalna pesma, najbolja koju sam u životu otpevao".

"Čekaj me" ne spada u udarne pesme u Tominom opusu. Toma je pesma i priča za sebe. Pisao je i komponovao pesme o sebi i o svom životu, koje su vremenom postale svačije. I Zaharove pesme sve više postaju svačije, ima ih i kod Tome ("Čekaj me", "Posle čaše vina", "Za tebe Čavale druže", "Što te volim kad si tuđa"), ima ih i kod lopova.

- U ovo doba sveopšte histerije zbog filma o mom prijatelju Tomi, nezapaženo prolaze lopovi koji sebe potpisuju ispod mojih pesama u nekom novom ruhu. Izgleda da su lopovi u doba otimačine intelektualne svojine i autorskih prava uspeli da legalizuju svoj logo koji se zove ŠTA MI MOŽEŠ.

Zaharova inspiracija Rusijom nastavljena je i posle Konstantina Simonova. Očajan zbog strmoglavog pada naše muzičke kulture i tužan zbog rastanka sa decom, krajem prošlog veka Zahar je počeo da piše klasičnu muziku.

- Poslao sam svoje klasične komade posvećene sportu na "Olimpijadu mladih" 1998. u Moskvi. Svemu se nadah, sem da ću u zemlji Čajkovskog i Dostojevskog nastupiti u "Baljšoj teatru" u kome čekaš i po tri godine da kupiš kartu za neku predstavu. Imao sam čast da otvorim "Olimpijadu mladih" sa svojim celovečernjim koncertom, doživeo sam da mi unuka Stravinskog poljubi ruku. Posle koncerta dobio sam "Veliku povelju", najveće odlikovanje Ruske akademije nauka, za pesmu "Santa Maria della Salute" na ruskom.

(Telegraf.rs)