Tako je pevao i pričao Nedžad Imamović: Zaimova loza sevdaha i dobrote (PLEJLISTA)

Nedžad Imamović je preminuo pre godinu dana, 14. novembra 2020. Na plejlisti je desetak pevačkih ostvarenja ovog sevdalije iz plemenite loze Imamovića

"Nema ljepšeg starog grada što ga sunce sja,

Preporučujemo

od staroga Počitelja što ga vidjeh ja.

Nadvile se bijele kule gradom kićenim,

opasane bedemima davnim, golemim.

Kad proljeće zamiriše, behar rascvjeta,

uzdisaju nema kraja dok ne svane dan.

Sa gradine preko polja milina je proć,

kraj Neretve uživati kada padne noć.

Neretva ga voda hladna rosom umiva,

a ljepote vedrog grada zora otkriva.

Počitelj je od davnina gizdav, mio grad,

ko ga ne bi zavolio kao spomen drag."

(Zaim Imamović)

"Pjesma o starom Počitelju" je jedna od desetak duetskih pesama Zaima i Nedžada Imamovića, posvećena gradu u kome su imali vikendicu i mnogo prijatelja i gde su najradije provodili slobodne dane.

- Dugo nisam znao da li sam rođen u Sarajevu ili Počitelju. Skoro svake godine sam boravio nekoliko meseci u tom prelepom drevnom gradu. Igrali smo fudbal, pecali ribu, pevali, palili vatru, kupali se i skakali u hladnu Neretvu - pričao je Nedžad Imamović.

Nedžad Imamović (1948 - 2020) je muzičar od glave do pete: instrumentalista, kompozitor, aranžer, interpretator, producent i, iznad svega, sin Zaima Imamovića. Prošao je mnoge škole i onu najveću - školu sevdaha i ljudske dobrote svog slavnog oca.

- Lepo je biti sin Zaima Imamovića, ali je štetno za karijeru. Jedni su govorili da ću večito ostati u senci slavnog oca, a drugi su govorili lako je njemu, on je Zaimov sin. Naravno, pevao sam i snimao i Zaimove pesme, ali sam se trudio i da me makar malo odvoje od oca.

- Muziku sam zavoleo slušajući oca kako peva i svira harmoniku. U početku sam ga slušao iz svoje sobe, a onda sam ulazio kod njega u sobu. Naslušao sam se tih prvih partizanskih pesama i pesama o slobodi ("Sjećaš li se ratni druže", "Bosno moja poharana"), a onda sam prisustvovao i rađanju nekih pesama koje su sada biseri sevdaha.

Početkom 60-ih Nedžad upisuje muzičku školu, a na nagovor drugara iz benda "Biseri" počinje da svira bubnjeve po sarajevskim igrankama. Na nagovor Ratomira Petkovića, rođenog brata Jovice Petkovića, počeo je da svira bas gitaru u njegovom triju, a ubrzo je zasvirao i u Narodnom ansamblu RTSA.

- Sve najlepše što sam uradio u muzici vezano je za taj čuveni ansambl RTSA u kome sam proveo više od dvadeset godina, od početka 70-ih pa sve do početka 90-ih. Svirao sam gitaru, bas gitaru, kontrabas, pratio u studiju i na koncertima Zaima, Safeta, Nadu, Bebu, Zehru, Hanku, Meha i stotine drugih pevača tog doba. Otac mi je govorio: "Sine, da si odsvirao samo Đul Zulejhu, dosta si uradio".

Svirao je Nedžad i na nekim od najslušanijih pesama narodne muzike svih vremena: "Omer beže", "Srdo moja", "Niz polje idu babo sejmeni", "Pijem da je zaboravim", "Pokraj puta rodila jabuka"... Uporedo sa sviranjem u Narodnom ansamblu snimao je i svoje pevačke singlice i albume.

- I da sam hteo, čini mi se da nisam mogao da izbegnem da se čuje kako to peva sin Zaima Imamovića. Deseilo se da je tata bio na putu, pevač nije došao na snimanje, pa da ne bi propao termin Jovica Petković me ubedio da snimim dve pesme. Ubrzo sam se ohrabrio, pa sam počeo i da komponujem. 1970. pojavio sam se prvi put na "Ilidži" sa mojom pesmom "Lejla".

Od 1969. snimio je dvadesetak singlova i nekoliko studijskih albuma. Snimio je Nedžad i nekoliko duetskih pesama sa Zaimom: "Već godinu dana evo", "Zelen lišće goru kiti", "Zora zori, dan se bijeli", "Sjećaš li se draga ti", "Dva dječaka"...

- I festival "Ilidža", i "Kuća sevdaha", i "Soba Zaima Imamovića", sve te zlatne i srebrne ploče, fotografije i odevni predmeti moga oca u meni stvaraju osećaj ponosa što sam sin jenog takvog čoveka. Sve me to i obavezuje da nastavim rad na očuvanju, a bogami i pukom opstanku sevdalinke.

- Za sve ove godine nisam sreo čoveka koji je Zaima krivo pogledao ili o mom ocu nešto ružno rekao. Zato sam sa sinovima otvorio mali i skroman studio u kome snimamo neke nove pesme i nove pevače. U malom studiju se stvori slobodnija i prisnija atmosfera nego u vellikom televizijskom studiju. I moj otac je nesebično pomagao mladima, to sam shvatio i kao svoju misiju.

Nedžad Imamović je preminuo pre godinu dana, 14. novembra 2020. Na plejlisti je desetak pevačkih ostvarenja ovog sevdalije iz plemenite loze Imamovića.

(Goran Milošević)