Žića Kojić uz harmoniku i ansambl Buce Jovanovića: Spoj radijskog pevanja i meraklijske svirke

Saradnja Buce Jovanovića i Žiće Kojića rezultirala je i drugom pločom za PGP iz 1969. sa četiri pesme

"Banjaluko, tebe Vrbas deli, tu smo draga ljubav započeli,

Preporučujemo

kraj Vrbasa i i vrbaskog mosta izmenjasmo poljubaca dosta.

Kraj Vrbasa ispod lipe tanke provedosmo najdraže sastanke,

tada si mi znala govoriti da nas niko neće rastaviti.

Dođe vreme i suđeni dani, mi se draga rastadosmo sami,

Banjaluko, tebe Vrbas deli, žali draga zašto smo se sreli."

(Živadin Žića Kojić)

Ovo je jedna od najonarođenijih pesama unikata narodne muzike Žiće Kojića koju je svojom svirkom oplemenio Buca Jovanović.

- "Banjaluko tebe Vrbas deli" napisao sam i komponovao 1959. godine za vreme služenja vojske u Banjaluci. Zaljubio sam se u ćerku svoga kapetana, a onda sam je oplakao i opevao. Ni slutio nisam da će ta pesma postati veliki hit u 21. veku. Pesmu je presnimio Boro Drljača i nekoliko krajiških grupa. Da ne pričam koliko je doživela plagijata tipa "Koceljevo, Tamnava te deli", Kragujevac Lepenica deli" - pričao je Žića Kojić u Muzičkoj apoteci.

Na prvom singlu Žiće Kojića sa Bucom Jovanovićem pored pesme "Banjaluko tebe Vrbas deli" nalaze se još tri pesme: "Lepa Jana", "Živim od uspomena i "Zašto da živim".

- "Lepa Jana" je bila vodeća pesma, jedna moderna laganica, baš veliki hit. Ušlla je i u seriju "Muzikanti". Pričao mi je Buca da je bio ludo zaljubljen u jednu trgovkinju Janu. Izgleda da je bila u pitanju samo ljubav u mislima, neka platonska ljubav. Obično se najlepše peva o nedovršenoj ljubavi.

Žića Kojić (1939 - 2020) je jedan od prvih pevača Buce Jovanovića (1931 - 1987). Pevao je baš onako kako je Buca voleo: radijski i meraklijski, bez urlanja i nebeskih visina.

- Ja sam i došao kod Buce kao propali radijski pevač. Naime, još 1958. položio sam audiciju kod Carevca, doduše iz drugog pokušaja. Posle prve audicije kod "čika Cara" izašao sam odsečenih nogu. Bilo mi krivo, pa sam posle godinu dana vežbanja došao na popravni. Budem primljen, snimim dve pesme za arhivu. Pevao sam u ekipi sa Vukom Šeherović i Divnom Kostić, al' se posvađam sa Carevcem oko honorara, batalim karijeru radio pevača i odem kod Buce.

- Bucu sam upoznao 1967. u "Šumatovcu" preko violiniste Zlaje Stevanovića. Ja sam svirao i pevao u "Kur-salonu" u Banji Koviljači, a Zlaji se svidelo kako ja pevam. Buca mi je na prvom susretu rekao: "Imam strašne pesme, tražim i neke nove pevače jer su me neki stari zaboravili čim su postali popularni. Ako si i ti kao i oni, nemoj da mi dolaziš u kuću".

Saradnja Buce Jovanovića i Žiće Kojića rezultirala je i drugom pločom za PGP iz 1969. sa četiri pesme: "Otišla si kao vihor", poznata po nazivu "Ljubav naša prođe kao varka", "Odlazi jeno leto", "Zbog čega sada odlaziš", "Što mi kažeš da te zaboravim".

- Buca je simpatično šuškao i kad je pevao i kad je pričao. Sećam se, kad smo snimali "ljubav naša prođe kao varka, ničeg nema sve je pusto sada", Buca se okrenuo kao šef orkestra da utiša bubnjara, pa je izustio "sss", što se poklopilo sa rečju "ničeg", tako da se u snimku čuje "sničeg". Mogli smo da ponovimo snimak, ali Buci nije smetalo njegovo šuškanje, a nije ni nama.

Buca i Žića su planirali dužu saradnju, ali su prekinuli 1970. godine posle dva singla i osam snimljenih pesama.

- Buca je bio eksplozivan, a i ja nisam bio neka bubica. Buca i ja se nismo razišli zato što smo se posvađali. "Putevi se naši razilaze", rekao bi kolega Tozovac. Posle druge snimljene ploče, koja nije dobro prošla kao prva, Buca je predlagao da malo pojačamo reklamu. Pitao me Buca ima li moj otac šta da proda za reklamu. Ja kažem da imamo dve krave i dva teleta, a Buca kaže neka otac proda za reklamu, pa ćemo kupiti sto dvadeset dve.

- Ocu nisam smeo ni da pomenem Bucin predlog da prodamo krave i telad za reklamu. A ja smislim Buci priču: "Slušaj majstore, moj otac očekuje od mene da od pevanja i snimanja nešto i zaradim, a ne da rasprodam i poslednje tele iz štale". Onda sam otišao svojim putem, počeo sam sam da komponujem, pišem stihove, sviram harmoniku i šefujem orkestrom. Žao mi je samo što nisam znao kad je umro, otišao bih mu sahranu. Mislim da bi i on došao meni da sam ja umro pre njega. Ponosan sam što sam snimao sa takvim genijem.

(Telegraf.rs)