Čkalja peva narodnjake: 18 godina od smrti smešnoga namćora

Miodrag Petrović Čkalja (1924 - 2003) snimio je desetak singlova i nekoliko albuma sa pedesetak šaljivih narodnih pesama

"Svako vreme nosi svoje breme, moje vreme upropasti mene,

Preporučujemo

dva kredita svakog prvog vraćam i još jedan za komšiju plaćam.

Primim platu pa se smeškam, dva puta je brojim,

al' kad vratim svakom svoje triput se preznojim.

Gde nestade silno blago buđelara moga,

dok udariš dlanom o dlan sve je kod drugoga.

Lupam glavu, a savest me grize, kako da se izvučem iz krize,

pa da imam više radi vica jednu vilu i neka kolica.

Bez nauke to su muke, tu nema dileme,

na lutriji brat će svoje da reši probleme.

Primim platu pa navratim na lutrije razne,

kad zaigram sve će banke da ostanu prazne.

Ali nema bez motike hleba, za pare se oznojiti treba,

ode lova kao mutna Sava, sad burazer na stanici spava.

Sa lutrijom ko se kocka loše mu se piše,

kad na sreću novac staviš ne vidiš ga više.

Ostavi se pustih snova, bolje zapni, radi,

ko god čeka spas sa neba umreće u nadi."

(Miki Mitrović - Dragoljub Hadžić)

Primetićete - aktuelna pesma, kao stvorena za sve one kojma su banke i kladionice poslednje uzdanje. Verovali ili ne, ova pesma je snimljena 1969!

Miodrag Petrović Čkalja (1924 - 2003) snimio je desetak singlova i nekoliko albuma sa pedesetak šaljivih narodnih pesama, numera sa monolozima i skečevima, uglavnom u dvojkaškom ruhu: "Primam platu, pa se smeškam", "Brak na probu", "Bela žena, beo ja, ali dete nije", "Seks na kilo", "Volim žene i to mi je mana", "Samačke muke", "Ja sam šofer", "Lov na šofere", "Moj komšiluk", "Kad se kući kasno vratim", "Era na pijaci", "Piju ljudi iz bardaka", "Vila Raviojla i Čkalja"...

Sve te narodnjačke parodije na Čkaljinim pločama komponovao je Miki Mitrović, poznati harmonikaš i kompozitor iz Mrsaća kod Kraljeva, na stihove pesnika i humoriste Dragoljuba Hadžića.

- Snimio sam oko hiljadu pesama u studiju sa stotinama pevača, ali sa Čkaljom je bilo najteže. Sve mu je iz usta izlazilo lako, i gluma i pevanje, ali je bio težak za saradnju, sačuvaj bože! Znao je da dođe u studio namrgođen i namćorisan, samo što nas ne bije. Ni reč ne progovori sa nama, samo što ne ujeda, a čim zine mi se smejemo. Dolazio sam kući kao slomljen posle snimanja sa Čkaljom - pričao je kompozitor Miki Mitrović.

I baš kad se u novokomponovanoj muzici krenulo sa kukumavčenjem, Čkalja je udario po razbibrizi. Specijalizovao se za bračno-seksualne teme: "Desila se nezgoda, komšiluk se smeje, bela žena, beo ja, ali dete nije". Pevao je Čkalja i o saobraćajkama na Ibarskoj magistralli: "Škripe gume, jeza da te hvata, ginu ljudi k'o za vreme rata".

Branio je Čkalja tog malog čoveka od naučnika i političara, i to baš u godinama "Apola 8" i planetarne gordosti zbog ovladavanja svemirom: "Presađuju ljudska srca k'o mladu salatu, a na Mesec popeše se k'o da je na spratu".

Parodirao je Čkalja i društvene anomalije i naše naravi. Uživeo se u ulogu spikera koji čita male oglase: "Prodajem šporet sa dve ringle: jedna ne radi, a ova druga isto". Snimio je i zavetnu poruku budućim tekstopiscima: "Poručio bih im da nikako ne kreću sa pisanjem. Ako se toliko zapatimo, ima da nam padne cena, bre! Nek' idu, bre, u slikare, one naivce. Tamo što si naivniji veće pare uzmeš. A ovde kod nas, bratac, naivac ne pali nikako".

Naravno, i u svojim najgledanijim filmovima i serijama pevao je narodnjačku ćirilicu. Silvana Armenulić ne bi postala megazvezda bez kadrova sa Čkaljom u seriji "Ljubav na seoski način". I Lepa Lukić se ogrebala o Čkaljinu popularnost u legendarnim "Kamiondžijama".

Predosetio je Čkalja poodavno da nam preti medijska zasićenost - što nas bude više, bićemo sve jeftiniji. A kad je i život pojeftinio i Čkalja se povukao. Preminuo je na današnji dan, 20. oktobra 2003.

"Svako vreme nosi svoje breme, moje vreme upropasti mene,

dva kredita svakog prvog vraćam i još jedan za komšiju plaćam.

Primim platu pa se smeškam, dva puta je brojim,

al' kad vratim svakom svoje triput se preznojim.

Gde nestade silno blago buđelara moga,

dok udariš dlanom o dlan sve je kod drugoga.

Lupam glavu, a savest me grize, kako da se izvučem iz krize,

pa da imam više radi vica jednu vilu i neka kolica.

Bez nauke to su muke, tu nema dileme,

na lutriji brat će svoje da reši probleme.

Primim platu pa navratim na lutrije razne,

kad zaigram sve će banke da ostanu prazne.

Ali nema bez motike hleba, za pare se oznojiti treba,

ode lova kao mutna Sava, sad burazer na stanici spava.

Sa lutrijom ko se kocka loše mu se piše,

kad na sreću novac staviš ne vidiš ga više.

Ostavi se pustih snova, bolje zapni, radi,

ko god čeka spas sa neba umreće u nadi."

(Miki Mitrović - Dragoljub Hadžić)

Primetićete - aktuelna pesma, kao stvorena za sve one kojma su banke i kladionice poslednje uzdanje. Verovali ili ne, ova pesma je snimljena 1969!

Miodrag Petrović Čkalja (1924 - 2003) snimio je desetak singlova i nekoliko albuma sa pedesetak šaljivih narodnih pesama, numera sa monolozima i skečevima, uglavnom u dvojkaškom ruhu: "Primam platu, pa se smeškam", "Brak na probu", "Bela žena, beo ja, ali dete nije", "Seks na kilo", "Volim žene i to mi je mana", "Samačke muke", "Ja sam šofer", "Lov na šofere", "Moj komšiluk", "Kad se kući kasno vratim", "Era na pijaci", "Piju ljudi iz bardaka", "Vila Raviojla i Čkalja"...

Sve te narodnjačke parodije na Čkaljinim pločama komponovao je Miki Mitrović, poznati harmonikaš i kompozitor iz Mrsaća kod Kraljeva, na stihove pesnika i humoriste Dragoljuba Hadžića.

- Snimio sam oko hiljadu pesama u studiju sa stotinama pevača, ali sa Čkaljom je bilo najteže. Sve mu je iz usta izlazilo lako, i gluma i pevanje, ali je bio težak za saradnju, sačuvaj bože! Znao je da dođe u studio namrgođen i namćorisan, samo što nas ne bije. Ni reč ne progovori sa nama, samo što ne ujeda, a čim zine mi se smejemo. Dolazio sam kući kao slomljen posle snimanja sa Čkaljom - pričao je kompozitor Miki Mitrović.

I baš kad se u novokomponovanoj muzici krenulo sa kukumavčenjem, Čkalja je udario po razbibrizi. Specijalizovao se za bračno-seksualne teme: "Desila se nezgoda, komšiluk se smeje, bela žena, beo ja, ali dete nije". Pevao je Čkalja i o saobraćajkama na Ibarskoj magistralli: "Škripe gume, jeza da te hvata, ginu ljudi k'o za vreme rata".

Branio je Čkalja tog malog čoveka od naučnika i političara, i to baš u godinama "Apola 8" i planetarne gordosti zbog ovladavanja svemirom: "Presađuju ljudska srca k'o mladu salatu, a na Mesec popeše se k'o da je na spratu".

Parodirao je Čkalja i društvene anomalije i naše naravi. Uživeo se u ulogu spikera koji čita male oglase: "Prodajem šporet sa dve ringle: jedna ne radi, a ova druga isto". Snimio je i zavetnu poruku budućim tekstopiscima: "Poručio bih im da nikako ne kreću sa pisanjem. Ako se toliko zapatimo, ima da nam padne cena, bre! Nek' idu, bre, u slikare, one naivce. Tamo što si naivniji veće pare uzmeš. A ovde kod nas, bratac, naivac ne pali nikako".

Naravno, i u svojim najgledanijim filmovima i serijama pevao je narodnjačku ćirilicu. Silvana Armenulić ne bi postala megazvezda bez kadrova sa Čkaljom u seriji "Ljubav na seoski način". I Lepa Lukić se ogrebala o Čkaljinu popularnost u legendarnim "Kamiondžijama".

Predosetio je Čkalja poodavno da nam preti medijska zasićenost - što nas bude više, bićemo sve jeftiniji. A kad je i život pojeftinio i Čkalja se povukao. Preminuo je na današnji dan, 20. oktobra 2003.

(Telegraf.rs)