Bila je Brenina rivalka i srpska Merlin Monro: Životna priča Lepe Lane

Gordana Adamov je pevačica sa pedigreom. U diskografiji je od svoje dvadeset treće godine, a u braku i na podijumu od petnaeste

"Dok polako idem kući gledam mesec koji sja,

i ako te silno volim moliti te neći znaj.

Pričao si da me voliš puno, nisam znala da si tada lagao,

sudbina te meni dala, sudbina od mene te je otela.

Otiš'o si, s njom si srećan, nek' te dalje vodi sudbina,

rastanak je meni bio samo tužna istina.

Život mi je tako kratak, ali znaj da ne žalim,

bolje što si otišao, bolje da te ne volim."

(Vlada Grahovac)

"Pričao si da me voliš" je najhitičnija pesma iz opusa Gordane Adamov, daleko poznatije kao Lepa Lana. I ova pesma ima sudbinu svoje pevačice - vredi mnogo više nego što pokazuje.

- Kad mi je Vlada Grahovac pokazao pesmu "Pričao si da me voliš", oberučke sam je prihvatila i znala da će da bude hit. Htela sam da je snimim u rok maniru, ali Branimir Đokić je uradio pravi narodnjački aranžman, nešto kao kosovski etno. I pre 40 godina i danas verujem samo u dobru pesmu, a hit je stvar masovnog ukusa - priča Lepa Lana, ekskluzivno za Muzičku apoteku.

Gordana Adamov je pevačica sa pedigreom. U diskografiji je od svoje dvadeset treće godine, a u braku i na podijumu od petnaeste.

- Otkad sam se rodila predodređena sam za pevačicu, otkad znam za sebe znam i za pesmu. Mnogi misle da sam Vojvođanka, a ja sam rođena u Zagrebu, u Brkljačićevoj ulici, kod Dinamovog stadiona. Moj otac je gitarista, radio u Jugotonu sa plejadom muzičkih velikana: Arsenom, Duškom Dančuom, Ivom Robićem, Ivicom Šerfezijem, Vicom Vukovom... Moji ujaci su igrali folklor, pa sam još kao bucmasta devojčica upoznala i Braću Bajić i šumadijske pesme. Moj deda, mamin tata, je svirao trorednu harmoniku, skidao pesme sa brojnih ploča.

- Imala sam četiri godine kad su se roditelji razveli. Pamtim i pokušaj njihovog pomirenja u Beču, pamtim i boravak u selu Zvekovac, spavanje u štali sa kravama, džuboks od bureta. Stavim brata u bure, kroz rupu ubacim šljivu umesto dinara, a on mora da peva. Na školskoj priredbi pobedla sam sa pesmom koju sam sama napisala i komponovala: "Na dečaka mene seća nasmejani tihi maj, sav u ruhu poljskog cveća došao je u naš kraj. Za njim mašu grane meke, za njim šapće vetra val, zrcalo mu nude reke, a livade zelen šal".

- Majka je posle razvoda našla drugog muža, pa sam se i ja obrela u Malom Lošinju, Istri i Kvarneru. Tamo sam sa devet godina počela da igram moderan balet. Na zajedničkoj priredbi vojske i škole upoznala sam jednog harmonikaša, mog budućeg muža. Udala sam se sa petnaest godina i prešla kod muža u Kikindu. Sredinom sedamdesetih počinjem da skidam hitove i počinjem da pevam po hotelima sa mužem i ekipom. U hotelu "Srem" u Rumi doživljavam "vatreno" krštenje. Napolju ciča zima, unutra peć bubnjara, a ja u lepršavoj haljini. Osetila sam miris paljevine tek kad mi je haljina izgorela do pola.

Početkom osamdesetih Lepa Lana pravi evropsku turneju sa svojom ekipom. I dok je plavokosa lepotica zabavljala žestoke momke po elitnim kafanama u Nemačkoj, Zahar je tražio novo čudo posle Lepe Brene.

- Ja sam tek posle nastupa saznavala kome sam pevala. Sećam se, pita me jedan od njih: "Kako je u Beogradu?". Ja kažem: "Strašno, svud je mafija". Srećom, imala sam zaštitu muža, i onda i danas, i tako skoro pola veka u braku sa mojim Žarkom Adamov.

- Inače, ja sam Lepu Brenu i njenu ekipu upoznala pre Zahara, u hotelu "Narvik" u Kikindi. Brena je i tada bila lepa, izazovna žena koja nije skrivala svoje atribute i koja je znala šta hoće. Jedan čovek je rekao: "Ja ugasim svetlo i vodim ljubav sa svojom ženom, a Brena je sve to ekranizovala". I Zahar je tada došao da vidi Brenu na delu i da joj ponudi prve pesme. Sećam se kako se nalaktio preko astala i prokomentarisao: "Eto, vidite, tako se to radi, mora da se da sve od sebe".

- Godinu dana posle prvog susreta sa Brenom, dok sam pevala u Minhenu, Zahar me zove da snimamo ploču. Kad mi je vlasnik restorana rekao da me traži Zahar, mislila sam da se šali. Zahar i njegova Goca su me pazili kao malo razmaženo derište. Svaka čast Goci Lazarević, nije bila ljubomorna ni na mene, ni na Brenu. Ljudi koji su svesni svojih potencijala nema šta da budu ljubomorni.

- Zahar je za mene gospodin genije. Ali, Zahar je pokušao preko mene da se sveti Breni. Pravio je od mene svoju drugu "pikovu damu", a bio je slep prema mojim mogućnostima. Od silne ljutnje prema Breni, nije imao strpljenja za mene i moj unutrašnji vulkan. Stalno mi je govorio: "Nemoj sa Brenom da imaš kontakt, prekinućemo saradnju". Tako je i bilo, u hotelu "Jugoslavija", gde sam pevala svakog vikenda pred hiljadu ljudi, novinari slikaju Brenu i mene zajedno u kolu. Zahar je to video i prekinuo saradnju sa mnom. Zato smo i snimili samo jedan album.

Umesto naslednice i ljute rivalke Lepe Brene, diskografsko-estradna scena dobila je Lepu Lanu, seks simbol i srpsku Merlin Monro. Sredinom 80-ih preplavila je naslovnice mnogih novina i časopisa od Slovenije do Makedonije, glumila u filmu "Next Door". Od 1983. do kraja 90-ih snimila je deset studijskih albuma sa muzičkom elitom i sa desetinama pesama sa snagom evergrina: "Pričao si da me voliš", "Pomozi mi", "Polako, polako", "Ti si ptica lutalica", "Sejo mila", "Varao si srce moje", "A noći su moje duge", "Živi kako ti se živi", "Kako ću sama", "Ne daj srcu da odluta", "Ciganka"...

- Rano sam postala poliglota i filmofil. Pričam i pevam na engleskom, italijanskom i nemačkom, volela sam Ritu Hejvort, Hemfrija Bogarta. Merlin Monro je bila moj idol, sakupljala sam njene sličice i postere, maštala o karijeri u Americi. Bila sam zgodna, pevala sam dobro, pevala sam sve živo, snimila sam vrhunske pesme, ali nisam se bacila u promet zarad karijere. A onda su došle i devedesete, ludilo šovinizma. Povukla sam se sa estrade i ne žalim. Živim punim plućima i za svaki trenutak kao da mi je poslednji. A i posle poslednjeg biće života.

(Goran Milošević)