Zakucala je "Dođi pod moj prozor" i nestala: Branka Ručnov, ekskluzivno za Muzičku apoteku

Diskografska karijera Branke Ručnov trajala je svega četiri godine, od '78. do '82

"Dođi dragi večeras, čekaću te ja,

Preporučujemo

da te ljubim i milujem, srce da ti dam.

Dođi pod moj prozor i šapni mi ime,

kad na prozor izađem, a ti poljubi me.

Otkriće ti zvezdice i mesečev sjaj

stazu koja vodi dragi u moj zagrljaj.

Biću tvoja, budi moj sve dok mesec sja,

srce mi od želje gori da te ljubim ja."

(Radoje Mitrović Barajevac - Miodrag Ž. Ilić)

Ovu pesmu zna svako ko peva i sluša narodnu muziku. Presnimili su je i Branka Stanarčić, Šikica, Dejana Đekić... Ali, tako uvek biva - da ne beše dobrog originala, ne bi bilo ni svih drugih kopija. Ovo je priča o Branki Ručnov Varga, dami koja je pevački zakucala "Dođi pod moj prozor".

- Kad sam snimala moj prvenac i moju crvenu ličnu kartu, istog dana je Sinan Sakić snimao "Kulu gradim, vihor je obara", a Mitar Mirić "Ne zaboravi ovaj grad". Sećam se, ja sam prva imala zakazano snimanje. Na ulazu u Beograd pukne nam sajla od kvačila, al' se nekako došlepasmo do studija u Košutnjaku. Čini mi se da nisam mogla ni da dišem od silnog uzbuđenja što kasnim na prvo snimanje. Nisam imala vremena ni za probu, izgleda da nisam imala vremena ni za tremu - priča Branka Ručnov Varga, ekskluzivno za Muzičku apoteku.

- Bukvalno me uguraše u studio, upali se lampica, i kad krenu Barajvčev vez na harmonici sve se u meni otvorilo. Pevala sam, a strepila kad će da me vrate. Kad sam završila, videh snimatelja Acu Radojičića kako maše rukama - nema dalje, to je to, snimljeno!

Tako je Branka Ručnov Varga postala jedan od vodećih pevača legendarnog harmonikaša i kompozitora Radoja Mitrovića Barajevca.

- Barajevac je bio živa vatra na harmonici, on je za mene najveći. Imao je fenomenalnu ritam sekciju, a snimao je bez bubnjara. Nekad je snimao i sa desetak muzičara u svom ansamblu, a nekad i sa četvoricom - dve harmonike, gitara i bas, a sve puca od ritma i emocija. Nikad neću zaboraviti tu scenu - Barajevac svira sa cigaretom između domalog i srednjeg prsta, kad odsvira deonicu povuče par dimova i nastavi da svira sa cigaretom između prstiju.

- Barajevac je moj muzički tata. Kad mi je pokazivao pesme za ploče, vežbali smo na travi u njegovom voćnjaku. Dok smo vežbali Barajevac me pitao: "O kavoj Koji pevaš?" U stvari, majstor je ispravio moj loš akcenat u stihu "Stazu koja vodi dragi u moj zagrljaj".

Branka Ručnov Varga je okoreli dvojkaš, retka Sremica u svetu šumadijske pesme.

- Rođena sam u Rumi, a živim u Vrdniku u podnožju Fruške gore, u mom zemaljskom raju. Moja kuća je okružena šumom, tom vazdušnom banjom, akva parkom, bazenima, spa centrima.

- Govorili su mi još kao devojčici: "Jao mala kako lepo pevaš". Priznajem, prvo sam zavolela pesmu, pa momke, a škola me nije zanimala. Upijala sam svaku pesmu od naše majka Vide, volela sam Azeminu, Gocu Stojićević. Zaljubljena u jednog muzičara (ne bih ime da mu spominjem) krenula sam i ja da pevam u kafanama. Zapevala sam Lepine "Putiće" i Šabanovu "Utjehu", pa sve redom.

- Prelomni trenutak u mojoj karijeri desio se u čuvenoj kafani "Kod Teče" u Jarku kod Rume. Tu smo pevali Mitar Mirić i ja, a dolazili Šapčani, Mitrovčani, Novosađani, Beograđani. Tu se jelo, pilo, lumpovalo. Mitar je i tada bio pevačina, a bogami i ja sam bila pri glasu. Jedno veče za naš muzički sto dođe elita: Radoje Mitrović Barajevac, tekstopisac Miodrag Ž. Ilić, direktor Radio Šapca Velja Milošević, muzički urednik Diskosa Jan Nosal. Barajevac je odmah ponudio pesme i meni i Mitru, u stvari, položili smo audiciju u kafani.

Te 1978. godine, legendarni Radoje Mitrović Barajevac je vinuo u orbitu dve Branke, Stanarčić i Ručnov.

- Branka Stanarčić i ja smo vršnjakinje, 53. godište. Zajedno smo počinjale, zajedno smo ušle u pevačko jato Radoja Barajevca, a nismo bile rivalke. Da budem iskrena, da Branka nije bila trudna možda ja ne bih snimila "Dođi pod moj prozor". Zato se i ne ljutim što mi je Branka Stanarčić posle samo tri godine presnimila pesmu. Meni je bilo sasvim normalno da Barajevac svoje najbolje pesme podari svojoj ženi.

Brankine početke obeležio je Barajevac, mada je i na kasnijim izdanjima snimala sa narodnjačkom elitom - Branom Đokićem, Mirkom Kodićem, Časlavom Đokovićem, Mišom Mijatovićem.

- Čudili se mnogi kako jedna Sremica "rastura" Šumadiju i snima sa Branimirom Đokićem. Jednostavno, legle su mi te pesme kao kec na deset. Brana je ne samo jedan od najboljih harmonikaša nego i muškrarac sa njalepšim osmehom. Devet bogova da su ga pravili ne bi ga lepšeg izvajali.

Ostavila je Branka traga i na narodnim veseljima u Mačvi, okolini Požarevca, romskim svadbama po Evropi.

- Najviše sam pevala u Šabačkom kraju, tamo sam imala svoju ekipu Sašu Golubovića Goluba, Sinišu Tufegdžića, violinistu Zeku iz Narodnog orkestra. Ja sam i rodbinski vezana za Šabac, Domiće i Cicvariće. Sad već mogu i da se pohvalim da sam baba Dragog Domića, mog Dragunca. Njegova baba je moja rođena sestra, ona je najstarija, ja sam najmlađa.

Diskografska karijera Branke Ručnov trajala je svega četiri godine, od '78. do '82. Snimila je četiri singla, jedan LP i jednu kompilacijsku kasetu, ukupno 18 pesama: "Dođi pod moj prozor", "Gde si srećo", "Dragi, dragi zlato moje" (presnimila Goca Stojićević), "Ljubavi, tugo moja", "Pozlati mi dane", "Želiš da se upoznamo", "Poslušaj me sine", "Poljubi me da se pomirimo", "Zapevala sojka ptica", "Moj dragane što me zaboravljaš", "Rastanak bez rastanka", "Ja ne mogu da te zaboravim", "Ostade mi bol u duši", "Ko te sada u naručju ima", "Sama sebi našla sam dragana", "Kraj kapije moj dragane", "Devojačka ljubav", "Tri godine bez venčanja".

- I sama ne znam zašto sam prekinula karijeru. Udala sam se za supruga koji je imao siguran posao u Berlinu, a ja sam pomalo pevala u našim klubovima. Danas uživam nemačku penziju, pa nemam potrebe da jurim nekakav estardni status i da u ovim godinama živim od tezgi. Sem toga, imam polipe na glasnim žicama. Kad čujem kako sam pevala i kakvi su me majstori pratili, dođe mi ne da plačem nego da urličem. Bogu hvala, imam porodicu i naslednike, imam i Muzičku apoteku koja me nije zaboravila.

(Telegraf.rs)