76. rođendan Žarka Dančua: "Romansa je za me početak i kraj" (PLEJLISTA)

Žarkova neponovljiva toplina u glasu, sve te nijanse u frazama, i danas opijaju dušu retkih poklonika "lipsane vrste muzike"

"Sve cveće bih prolećno zvao Jelena,

Preporučujemo

rane zore, rosnu travu kad je zelena,

i srebrno inje s breza i mesečev sjaj,

Jelena se za me zove početak i kraj.

Oj, Jelena, nebo moje, srca moga plam,

dao sam ti sebe celog, šta još da ti dam,

da se sam u beskraj vinem, sa nebesa zvezde skinem,

da zakitiš nedra snežna, oj Jelena moja nežna.

Jelena je samo jedna neka znaju svi,

od najlepše pesme lepša kažu stihovi,

to šapuće pena s vala, proleća i maj,

Jelena se za me zove početak i kraj.

Dok je Jele moje jutro biće sunca zrak,

dok se ona osmehuje ne postoji mrak,

usne su joj žubor leta i gitare poj,

krošnja lipe koja cveta u zvezdani roj."

(Jovan Ljubinković Puba)

"Jelena" i ceo taj album je snimljen uz VNORTS-a i sjajne aranžmane Mirka Šouca. Svih 12 pesama snimljeno je uživo - i orkestar i ja istovremeno ispred mikrofona i na "tri, četiri". I tako sve dok gitaristi ne ne zaškripi stolica na poslednjem tonu, pa sve ponovo. Te pesme imaju dušu između ostalog i zato što nisu krpljene kao ove današnje. Emocija je iskrenija kada ima kontinuitet - kaže Žarko Dančuo, bard gradske pesme i romanse.

Pesmom "Dunav, Dunav, tiho teče" pobedio je na Putujućem festivalu podunavskih pesama 1982. u deset podunavskih gradova.

- Ta pesma je označila prekretnicu u mojoj karijeri i u mom muzičkom opredeljenju. Kad je pesma prošla i kod kritike i kod publike, shvatio sam da mogu da egzistiram kao pevač gradskih pesama i romansi.

- Pesmu je komponovao i napisao pokojni Jovan Ljubinković Puba, ponos Zemuna. Svojim stihovima uz gitaru znao je da dirne ljude u dušu. Naravno, bio je mnogo veći boem nego pevač, pa sam zato dobio privilegiju da te pesme otpevam i snimim. Sreli smo se u Skadarliji gde je svirao i pevao, prišao mi je i ponudio nekoliko svojih pesama. Pubine pesme su svakako obeležile moju karijeru.

Ovaj gospodin sa pedigreom oprobao se i potvrdio u raznim muzičkim žanrovima, od roka i šlagera do gradskih pesama i romansi.

- Počeo sam da pevam početkom 60-ih u rok sastavu "Roboti" u mom rodnom Zagrebu, a 1965. snimam prvu pesmu "Kuća izlazećeg sunca" na koktel singlu Jugotona, posle pobede na manifestaciji "Melodija tjedna". Bilo je to doba kada su samo radijski pevači mogli da snimaju, naravno, posle stroge selekcije muzičkih urednika. Sećam se, kad sam ja bio mali, pevači su štamali "vizitke" na kojima ispod imena i prezimena piše "radijski pevač".

- Bio sam popularan i obećavajući pevač u Zagrebu, a onda sam '68. iz emotivnih razloga odselio iz Zagreba i doselio u Beograd i počeo saradnju sa najvećim autorima iz cele Juge. Posle vojske ulazim u grupu "One i oni" (Lidija Kodrič, Minja Subota, Daliborka Stojšić, Žarko Dančuo), pa sam privremeno zapustio solo karijeru.

Posle desetak snimljenih ploča zabavne muzike, Žarko se suptilno prešaltava u narodnjačke vode. Beogradska estrada vapila je za umetnikom Žarkovog gospodstva i elegancije.

- 1980. ulazim u svet gradske pesme i romanse posle još jedne prekretnice u mom emotivnom životu. Postao sam zreo pevač koji sebi može da priušti da peva pesme koje stalno žale za nečim što je bilo. U stvari, bilo je samo pitanje trenutka kada ću početi sa gradskim pesmama i romansama. Moj tata (Dušan Dančuo) je jedan od pionira romanse na ovim prostorima, od njega sam zavoleo, od njega sam naučio kako treba da se peva romansa.

Žarkova neponovljiva toplina u glasu, sve te nijanse u frazama, i danas opijaju dušu retkih poklonika "lipsane vrste muzike".

- Učio sam pevanje baš zato da jednog dana ne bih i sam "lipsao" zajedno sa ovom najotmenijom vrstom narodne muzike. Časovi pevanja su mi pomogli da imam dug dah, da mogu da ispevavam i najviše tonove. Pevam iz istih tonaliteta kao i pre pola veka, a publici dajem najviše - od odela i kravate do emocije i interpretacije.

Pevao je o kafani i "Skadarliji", o tom urbanom duhu beogradske kaldrme. Pevao je o kafani, a nikad nije pevao u kafani!

- Ja retko i izlazim u kafane. Moj dan počinje u pet ujutru, a ležem već u deset, jedanaest. Za mene je jutro najlepši deo dana, kad je vazduh svež, kad se budi priroda, kad se rađa sunce. Godinama živim na Kosmaju, daleko od beogradske kaldrme koja je mnogo lepša u mojim pesmama nego u stvarnosti.

(Goran Milošević)