Snimao u studiju, sačuvao u srcu: Aca Radojičić o Kvaki, Tomi, Novici, Safetu (PLEJLISTA)

- Novica Urošević je boemčina ranga Tome Zdravkovića. Bog ih je rano uzeo, jer nema tog organizma koji bi mogao da izdrži vatru njihove duše - rekao je Radojičić

U svetu narodne muzike nema saglasnosti ko je najbolji pevač, kompozitor, tekstopisac ili aranžer. Kad je tonski snimatelj u pitanju, tu dileme nema - Aca Radojičić.

- U vreme kad su se snimale gramofonske ploče u tehnici su sedeli samo tonski snimatelj i muzički producent. Muzičari praktično nisu ni ulazili u tehniku, a kad se završi snimanje nisu mogli ni da čuju šta su odsvirali. Pravilo je bilo - čućete tek kad izađe ploča - priča legendarni tonski snimatelj Aca Radojičić.

- Bile su to godine discipline i izuzetnog odnosa prema poslu. Pevači i muzičari su dolazili navežbani na snimanje. Termini su bili podeljeni na sate, čak i na minute. Recimo, pokojni Mića Đorđević, muzički urednik PGP-a, posle tri vraćanja kaže: "Hvala lepo, dođite sledeći put".

Upravo zbog te discipline i međusobnog poštovanja svi ti snimci sa singlica i albuma od pre pola veka zvuče punije i bolje i od najnovijih snimaka.

- Zapravo, moja najbolja škola je Radio Beograd, na kome sam radio od 1958. do 1970. A onda sam dobio ponudu da učestvujem u stvaranju Studija B. Ja sam svoje najbolje snimke napravio u "Avala filmu" u Košutnjaku na cevnoj tehnici dobijenoj od ratne reparacije. Na kraju radnog veka sam otišao u slobodnu profesiju i ostao sve do penzionisanja.

Snimajući hiljade pevača i pesama u vreme diskografskog buma na ovim prostorima, Aca Radojičić je pravi svedok istorije nastanka najlepših pesama i najvećih legendi narodne muzike.

- Imao sam zadovoljstvo da snimam Kvaku i da ga slušam u kafani. Upoznao sam ga kad je gostovao na Studiju B 1970. Izazvao je oduševljenje kod publike i vrlo pozitivne komentare kritike. I najveći muzički znalci prepoznali su u bata Kvaletu našeg Rej Čarlsa i Iv Montana. Ipak, najjači je bio u kafani - pred fajront uzme dudulajku pa je slomi preko kolena, pa se skine, popne se na sto i zapali košulju.

Pamti Aca rađanje najvećih karijera, pamti i podizanje najvećih diskografskih kuća u bivšoj Jugi.

- Bogami, bilo je to veliko i uglavnom zdravo rivalstvo. Sećam se, kad je Diskos uzeo Novicu Uroševića od PGP-a, pa Radeta Vučkovića, Mileta Basa, postali su broj jedan u produkciji. Onda je Jugoton video da ne može da se nosi sa Diskosom na polju narodnjaka. Jugoton je preuzeo zabavnjake, a "seljacima iz vinogradarskog Aleksandrovca" su prepustili narodnjake.

- S druge strane, naši gedžovani, moji Čačani, Duet Ovuka-Bogićević podigli su Jugoton pesmama "Po gradini mesečina k'o dan" i "Maramica svilenica". Toliko se to prodavalo, da su iz jedne šupe u Ilici 236 prešli u Dubravu i napravili najmoderniju fabriku ploča u tadašnjoj Jugi.

Snimao je Aca u studiju, snimao je i na ulici, na seoskim prelima i poselima. Pratio je i najveće festivale sa nepogrešivim osećajem za dobar zvuk i lepu pesmu.

- Sećam se kad sam snimao pesme sa Ilidžanskog festifala 1980. Mitar je pobedio sa pesmom "Umreću bez tebe nevero moja". Jako zahtevna pesma, kreće od vokala, pa kad Mitar raspali sve puca od snage i emocije. Međutim, ja sam još tada rekao da će sve te pesme da pobedi jedna mnogo lakša pesma koja nije dobila nikakvu nagradu - "Topla zima plava žena".

U studiju je snimao i najveće autore i pevače, snimao je i početnike, sve sa podjednakim žarom prema dobrom tonu. Naročito se zbližio sa Novicom Uroševićem i Novicom Negovanovićem.

- Ne znam da li smo više vremena proveli u studiju ili u kafani. Studio je služio za realizaciju dogovora iz kafane. Novica Urošević je boemčina ranga Tome Zdravkovića. Bog ih je rano uzeo, jer nema tog organizma koji bi mogao da izdrži vatru njihove duše. Snimio sam desetne Novičinih pevača, snimio sam i njegov album "Umoran je stari ciga". Novica je svirao gitaru, pa je znao da prilikom miksa digne regler, da se malo bolje čuje njegov omiljeni instrument.

- Imao sam i tu slobodu da jednom takvom kompozitoru i tekstopiscu predložim ispravku teksta. Primera radi: "Veliko je srce im'o, ne podleže zlobi". Odmah sam primetio da mi stih liči na neku pravnu normu, carinsku deklaraciju, ali, nisam uspeo da ga ubedim. Tek posle deset godina kad je pesma postala veliki hit, priznao mi je da sam bio u pravu. Od Novice Uroševića sam dobio nadimak "dr Hjuston". Kad muzičari pogreše negde pred kraj, i da ne bi vraćali sve ispočetka, vratim par taktova unazad i nastavimo snimanje. Grešku isečem kao makazama da se ništa ne primeti.

- Novicu Negovanovića sam upoznao sredinom 60-ih u jednom selu kod Kraljeva na snimanju emisije "Selo-veselo". Video sam jednog krupnog momka koji sa harmonikom dolazi na audiciju . Tek posle 15 godina, kad je Nole postao narodnjačka instutucija, upoznajemo se u studiju. Novica je krajem 70-ih postao glavni i odgovorni urednik Jugodiska, a ja glavni snimatelj skoro svakog Jugodiskovog izdanja. Četiri godine smo letovali u Grčkoj, bili kao jedna porodica. Zahvaljujući Novici Negovanoviću Jugodisk je od propale firme izrastao u diskografskog giganta 80-ih.

Legendarni tonski snimatelj "usnimio" je Tomu i van studija. Pamti Tomine izlive u studiju, pamti i molbu koja kida srce.

- Za Tomu kruži legenda da je vozio auto, a nikad nije polagao vozački. To je čovek kome je uvek bilo malo života. Zato je svaka njegova pesma toliko osećajna i toliko iskrena, zato i jeste besmrtan. Snimao sam mu pesme za jednu izuzetnu ploču koju je izdala produkcija RTV Ljubljana uz orkestar Romalen i nestvaran aranžman Dragana Kneževića.

- Toma je od slovenačke produkcije dobio avans da ide drugi put na operaciju prostate. Kad smo završili snimanje odemo u jednu kafanu na Čukarici. Dočekali smo zoru, i kad smo krenuli kući, Toma mi reče: "Bale, ajde da se vratimo još po jednu, ja mokrim krv, ne znam da li ćemo se više sresti".

Punih dvadesetak godina snimao je na dva kanala. Svi odjednom, pa kako ispadne. Početkom 80-ih je prešao na dvokanalnu tehniku i postao, što bi rekao Boris Bizetić, "ton magistar u dvokanalizacionu stereofoniju". Postao je i kum Borisove vesele družine, krstio ih u "Rokere s Moravu".

- Imao sam i tu tužnu privilegiju da snimim poslednje što je Buca Jovanović komponovao i poslednje što je Safet Isović sninio u Beogradu. Radio Beograd je priredio doček Safetu na Železničkoj stanici u Beogradu i uključio ga uživo u program za naše zemljake u inostranstvu. Buca je baš slavio kad smo snimali, tako smo se počastili, kao da smo znali da se više nećemo sresti. Buca je preminuo te 1987. godine, a u Bosni se ubrzo zaratilo.

Snimao je Aca i sportiste, domaće i svetske političare. Bio je član ekipe "Raznosača veselja" na Radio Beogradu, otkrivao mlade talente po Srbiji. U toj emisiji prvi put je u etar otišao jedan dugajlija prodornih očiju iz Kraljeva. Bio je to Tozovac.

- Imam materijala za sto knjiga. Problem je, međutim, što ne bih imao snage da bilo šta izbacim, a ne bih nikom da naškodim. Snimao sam mnogo, a sačuvao sam samo ono što sam snimio na pločama. Zamislite tu ekskluzivu: snimio sam Če Gevaru u holu hotela "Metropol". Da sam sačuvao taj snimak, ko zna gde bih danas bio.

(Goran Milošević)