Sećanje na najveći vašar na Balkanu: Napuni šatru i odbrani svoj plakat (PLEJLISTA)

Pola veka je Šabački vašar bio najveća berza pevača i orkestara na otvorenom. Dvadesetak šatri sa okačenim plakatama, pa, izvoli, napuni - odbrani plakat

"Hoćemo li u Šabac na vašar" je pesma koja se peva više od sto godina, i traje koliko i najveći vašar na Balkanu. Zapevali su je bogati šabački trgovci u Periklovo doba demokratije u Srbiji. Zarađivalo se u Beču i Pešti, a provodilo u Šapcu uz besne fijakere i vatrene Cigančice.

Preporučujemo

- Pod šabačkim šatrama pevao je čuveni ženski ansambl "Ribice", ogrnut samo ribarskom mrežom. Konobarice su služile piće koje je trebalo zaslužiti. Nabacivali se kolutovi na flašu, pa - ko nabije, taj dobije! Pod šatrama je važilo pravilo: pevaljka sme da se pipa, osim masnim rukama - priča šabačka legenda Žika Rakić koji je prepevao tridesetak vašara.

- U danima vašara u Šapcu je bivalo kao u Pekingu. Znali su to i najveće muzičke zvezde, pa se nisu stidele šatorske atmosfere. Bila je to prilika i za nas lokalne da se pokažemo. Ja sam bio glavna atrakcija sa duetom sestara Jović. Najavljivao sam ih kao bliznakinje od kojih je jedna starija 15 godina.

Pola veka je Šabački vašar bio najveća berza pevača i orkestara na otvorenom. Dvadesetak šatri sa okačenim plakatama, pa, izvoli, napuni - odbrani plakat.

- Šabački vašar pamtim kao mesto najveće konkurencije vrhunskih pevača. Ipak, najviše ga pamtim po vrućinčinama i kišurinama. Kad ugreje na Malu Gospojinu, prašina do kolena, kao u pustinji. A kad ošine kiša, pevali smo u čizmama do kolena. Ja onako znojav, košulja zalepljena, kiša pljušti, a šatra samo ljulja. Kad se sastave promaja i moja radna temperatura, mora da te stigne kad-tad. Naslušao sam se hvale i onog čuvenog "alal mu vera", a sad me stigoše svi alali. Danas se naježim i kad vidim ciradu na kamionu - kaže Nikola Urošević Gedža.

- Nikad neću zaboraviti Šabački vašar 1967. Moj kum Pera Grubić i ja pod šatrom, a mali Šaban Šaulić (tada šesnaestogodišnjak) u pratnji strica Alije obilazi šatre. Alija nam plati da pustimo "malog" da otpeva dve-tri. Kad je Šaban drmnuo, mi se naježismo i i pustismo ga da peva koliko hoće.

Velika zvezda Šabačkog vasara bio je i legendarni srcelomac Bora Spužić Kvaka. Voleo je jednu Nenu, Šapčanku, pa se nije štedeo.

- Kvaka je znao da napuni šatru do poslednjeg mesta, pa kad se umori da ode u susednu da protegne noge i da izvidi situaciju. Gazda šatre se naljuti, ode da ga traži, i kad ga nađe u susednoj šatri usledi dijalog: "Ja te plaćam da napuniš moju, a ti otišao da puniš drugu šatru". A Kvale će: "Ma nije, gazda, duše mi, došao sam samo da proverim koliko me narod voli" - seća se Milanče Radosavljević.

- Svako može da se slika i da okači svoj plakat, ali samo retki mogu da opravdaju svoj plakat. Treba da pevaš i sviraš celu noć da gosti odu zadovoljni i da jedva čekaju da opet dođu. To su sve pravila iz poštenog odnosa prema poslu i publici.

Ove godine neće biti Šabačkog vašara zbog nepovoljne epidemiološke situacije. Doduše, i pre ove kovid pošasti sve je manje šatri sa muzikom na Šabačkom vašaru. Dok se muzika slušala i imala svoje dostojanstvo, i najsiromašniji seljak i najteži udarnik mogao je da priušti kilo pečenja i pevaljku u krilo. Otkad muzika poče da se gleda, Srbijom zavladaše gladne oči voajera koje, kažu, imaju sve na internetu!? A voajerima ne treba sabornost, pa ni gužva sa Šabačkog vašara.

(Goran Milošević)