Smederevac na Ilidži: "Bio sam PGP-ov debitant, a imao sam 33 godine"
- Tada nije bilo kafane da nema muziku, a danas nema kafane da ima muziku - rekao je Pantić
"U kuću kraj reke još ponekad svratim,
tužan dođem, tužniji se vratim,
ne mili se meni preko praga ući,
ne čuju se tvoji koraci po kući.
Odnela si pola mog života,
što ostade ja sam bolu dao,
teško nama bez nas dvoje,
zar ti mene nije žao.
U ovoj me kući sve na tebe seća,
ne ostaje ništa kad izgori sreća,
ne sedi se meni, niti mi se ide,
neću da mi suze u očima vide.
Dva stabla pred kućom znak jeseni nose,
lišće ima boju tvoje kose,
ključeve od kuće baciću u reku,
nikad više neću voleti u veku."
(Miša Mijatović - Ruždija Krupa)
- To je moj prvenac, moj prvi hit, festivalska pesma sa čuvene Ilidže 1988. Nastupio sam kao debitant i nova nada PGP-a (premda sam napunio 33 godine) i osvojio drugu nagradu publike. Prvu nagradu publike osvojila je petnaestogodišnja devojčica Svetlana Veličković sa pesmom "Cvetak zanovetak" - priča Dragan Pantić Smederevac.
- Sećam se dobro, posle nastupa na Ilidži prilazi kolega Šerif Konjević, sav u belom odelu, pruža mi ruku i kaže: "Buraz, ti ćeš biti pevač, to se odmah vidi".
Dugo je pripreman ovaj Smederevčev prvenac, punih dvadeset godina. Prošao je Smederevac i školske priredbe, i takmičenja pevača amatera, i kafane.
- Mnogi se pitaju kako se stvara jedan pevač. Pevač se rađa, baš kao i likovni umetnik. Šaban i Cune nemaju dana muzičke škole, a pevaju sve što čuju. Znam mnoge slikare koji nemaju dana škole, a nacrta čoveka kako ga vidi. Ja sam počeo da pevam još od drugog razreda na priredbama u osnovnoj školi u mom rodnom Drugovcu.
- Tada je svako selo imalo dom kulture koji je opravdavao svoj naziv: okupljao narod, negovao tradiciju i folklor, dramske, recitatorske, muzičke sekcije. Kasnije sam nastupao i pobeđivao na opštinskim i regionalnim takmičenjima, a 80-ih sam kao Prvi glas Smedereva predsatvljao svoj grad u Domu sindikata.
- Kada sam ja počinjao, i moje sestre su pevale izuzetno dobro u duetu. Bile su to godine kad se tačno znalo ko može da peva na radiju, a ko može da se pojavi na TV. A tek tadašnji festivali - pesma koja pobedi preko noći je postajala hit u kafani. A u kafani zna se - svako veče morao si da zavrtiš bar po dva-tri stara hita, poneku starogradsku, romansu i sevdalinku. Tako se formirao i uvećavao moj repertoar. I kad nisam imao nijednu svoju snimljenu pesmu, znao sam nekoliko hiljada pesama.
I tako, punih 20 godina, Smederevac je važio za dečka koji lepo peva i koji zna mnogo pesama. Sve je imao sem estradnog imena.
- Na jednoj svirci u Umčarima čuo me je Mića Đorđević, siva eminencija PGP-a, bubnjar i dugogodišnji muzički urednik. Posle svirke prilazi mi Mića i pita: "Sine, imaš li ti nešto smimljeno? Ko je sve snimao, žalosno bi bilo da ne ostaviš neki trag". Priznajem, bio sam zatečen pitanjem, a bio sam i zadovoljan tadašnjim zaradama od pevanja. Svakog vikenda svadba, plus pune kafane. Tada nije bilo kafane da nema muziku, a danas nema kafane da ima muziku.
- Usledio je konkretan poziv Miće Đorđevića: "Danas je subota, nemoj da dođeš u ponedeljak, tad je gužva. Dođi u utorak u 12, Makedonska 21". Kad sam došao kod Miće u kancelariju, zatekao sam kompozitorsku elitu u punom sastavu: Doca Ivanković, Vukas, Peda Negovanović, Miša Mijatović, direktor Stanko Terzić. U jednom momentu ustaje Mića i kaže: "Mišo, ti, Peda i Doca, hoću za deset dana da napravite album ovom dečku i da ga šaljemo na "Ilidžu" kao novu nadu PGP-a".
Sve ostalo je istorija jedne burne i plodne karijere, sačinjene od desetina pesama trajne narodne i umetničke vrednosti. Na današnjoj plejlisti su pesme sa Smederevčevih prvih albuma.
(Goran Milošević)