Đorđe Čavić, ekskluzivno za Muzičku apoteku: "Da nisam muzičar, bio bih somelijer"

- Inače, somelijeri su stručnjaci za pića i cigare, ne samo za vina - rekao je pevač

"Ponedeljak disciplina, samo koja čaša vina,

Preporučujemo

u utorak se počastim, od piva se upropastim.

Sredom samo viski s ledom, posle mogu i sve redom,

u četvrtak loza ladna, od šljive mi narav gadna.

Ja ne pijem, samo degustiram, i ponekad kada dehidriram,

da razbijem tremu, da pročistim glas, nikad nisam pio radi nas.

Petkom vinjak ili konjak, čisto da umirim stomak,

subotom se i ne bira, kad me gužva isfrustrira.

Nedeljom se balansiram i dva puta formatiram,

kad na kraju sve sumiram, to ja samo degustiram."

(Đorđe Čavić)

U ovoj pesmi se nigde ne pominju somelijeri, a nazvana je "Somelijerska". Ova pesma ne učestvuje u trci za lajkove, a, opet, osvaja polako i natenane, baš kao gospodska pića. "Somelijersku" je komponovao i otpevao Đorđe Čavić, a pesmu je pre Đorđa snimila i zalaufala Danka Stojiljković.

- Ova pesma i nije tako nova, izvodio sam je na svojim nastupima, a zvanično je nisam snimio na CD-u. Nije mi se uklapala koncepcijski na prvom, izrazito tamburaškom albumu. Ali, moja drugarica Danka Stojiljković se oduševila pesmom, snimila je i pogurala, a ja sam verglao u svom džez fazonu - priča Đorđe Čavić za Muzičku apoteku.

- Ja sam rođen u Titelu, a najviše vremena provodim u Novom Sadu, tamo gde je najveća koncentracija tamburaša. U stvari, ja sam rođen sa muzikom, moj otac je bio hotelski muzičar, u vreme kada su ugovori imali snagu zakona, potpisivali se na više godina. A to je značilo da su na istom mestu svirali nekoliko godina, programski repertoar za probranu publiku. Svirka je počinjala u osam uveče, a ne kao danas u jedan po ponoći. Kretalo se sa instrumentalima dok se gosti smeste i ostave garderobu, sledile su starogradske i romanse. Negovalo se višeglasno pevanje i tiha svirka, sa puno živih instrumenata.

Đorđe Čavić pleni šmekerajem i otmenošću, tom neponovljivom širinom ravnice. I u muzici voli širinu, a bogami i čistotu zvuka i stila.

- Mi danas pričamo o zagađenju vazduha, što je naravno veliki problem. Ali, veliki problem je i zagađenje zvuka. Kad provedete određeno vreme u buci, trajno se oštećuje sluh.

- U mom rodnom kraju se upravo i voli ta muzika koju neguje Muzička apoteka, dvojka i sevdah. Moj otac je voleo i forsirao dugmetaru, na kojoj sam se i ja naučio. Kasnije sam prešao na klavir i klavijature. U kulturno-umetničkom društvu "Jovan Popović" sam zavoleo tradiciju, pevanje, sviranje, jedino nikad nisam naučio da igram.

Eksplodirao je Đorde u svoj širini i čistoti svog muzičkog beskraja. Već na svom prvom CD-u za PGP snimio je i "Tamburaški štim", jednu od svojih prvih i najlepših autorskih pesama.

- Moja karijera, iako ne volim tu reč, a ne znam koju bih drugu upotrebio, počela je od Radio Novog Sada i emisije "Pesmo, srce mi ogrej" kod Jovana M. Jovanovića. Na "Tamburica festu", pre desetak godina u Deronjama, bio sam u organizacionom odboru, dobio sam zadatak da napišem himnu ("Iz deronjskog blata niče, deo prave svetske priče, tamburaška zemlja čuda, od Deronja do Holivuda"). To je moja prva pesma, a za noć sam napisao tri pesme, među njima i "Tamburaški štim".

- Moja pesma "Bećarski ponedeljak" je izvedena na festivalu "Zlatna tamburica", koji je nažalost ugašen. To je neki moj protest na sve ovo što se danas dešava u ishrani, govoru. Tradicionalisti su mi zamerili govoreći kakva je to vojvođanska pesma u kojoj se pominje artičoka, fitnes... Sećam se lica šokiranih i nasmejanih, a žiri je, ipak, prepoznao kreaciju.

I baš u vreme totalnog potiskivanja gradskih pesama i romansi, njihovog svođenja na nekakvu "lipsanu vrstu muzike", eksplodirala je Đorđeva "Somelijerska", onako na prvu, u geg fazonu.

- Izvodio sam je na nastupima, a nisam je stavio na svoj album sa tamburašima. Snimio sam jedan demo sa majstorom Leo Nikom u džez fazonu, to se svidelo mojoj prijateljici Danki Stojiljković, koja je prva snimila i povukla nogu.

- Inače, somelijeri su stručnjaci za pića i cigare, ne samo za vina. Određuju šta ide uz patku, a šta uz prasetinu, šta uz jagnjetinu. Da nisam muzičar, verovatno bio bih somelijer.

I muzčari od zanata i muzički gurmani se pitaju - gde je Đorde dosad bio, zašto se tako kasno pojavio na estradi?

- Kasno sam počeo sa diskografijom. S obzirom da sam tek u petoj deceniji zakoračio u diskografiju, možda svoju popularnost dočekam u nekoj sedamdesetoj. Nekoliko godina sam radio koncerte sa Lepom Brenom i "Slatkim grehom". Kad je Saša Popović krenuo u solo karijeru, ukazalo se mesto za klavijaturistu. Na nekoliko koncerata sam nastupao i kao predgrupa.

Iako najčešće peva i snima sa tamburašima, Đorđe Čavić ne svira tamburu nego harmoniku. Tambura je, kaže, u srcu, kao neka otmena dama, a harmonika je tu da prihoduje.

- Ne sviram tamburu, iako snimam sa tamburašima sve živo - od klasike, preko Žilber Bekoa, do Arsena, Đoke Novkovića i novih stvari. Možda imam debele prste za tamburu. Šalu na stranu, ne sviraju prsti, nego glava. Ja sam u stvari sezonac u muzici i na instumentima: imam periode kada veoma studiozno slušam samo određenu vrstu muzike, slušam jednu pesmu hiljadu puta, jednom tekst, drugi put aranžman, treći put orkestraciju, četvrti put pevanje. Trenutno sam u nekom džez-latino fazonu.

Đorđa Čavića nije lako stilski definisati. Onako, na prvu, rečnikom nekih urbanih klinaca, reklo bi se - kulturiška lik, autentičan kantautor najšireg dijapazona.

- Kod muzike ne volim ograničenja na zabavnjake i narodnjake, tamburaše i harmonikaše. Ja jednu zabavnjačku pesmu mogu da otpevam da zvuči kao narodnjak, i obrnuto. Kao autor sam razočaran što nemam gde da plasiram moje nove pesme. Gde da pustim "Almaške ikone", na kom radiju će se emitovati? To je po formi pop pesma, sviraju je tamburaši, divan tekst, vrhunska orkestracija, najbolji tamburaši, Danka Stojiljković otpevala prateće vokale...Odnesem je na narodnjački radio, oni kažu ovo je zabavnjak; odnesem je na zabavnjački radio, tamo kažu ovo je narodnjak.

- Mnogo truda, dana, energije, nadahnuća, znanja treba da se pesma stvori i snimi sa muzičarima, uradi miks i remiks. Odnesem je na tv, tamo uvek traže nešto poznato. Kad će onda te naše nove pesme postati poznate, kakva je onda motivacija autorima da stvore nešto novo? Ako nemaš gde da promovišeš, dzaba ti najbolja pesma. Ubiće nas navika uvek istog.

- Ja sam po struci informatičar, radio sam u firmi koja je programirala muzičke instrumente. Dolazi vreme digitalizacije kada komjuter automatski prepoznaje mesto i broj izvođenja, povredu autorstva. S druge strane, nijednu pesmu nisam snimio bez živih muzičara. Kompjuterašima kažem - džaba ste trošili struju.

(Goran Milošević)