Zoran Matić za Muzičku apoteku: "Pronašao sam svoja dva, tri tona i povezao ih u dobru pesmu"

Nema ništa lepše za autora nego kada mu pesma živi, kada ga nadživi i uđe u narod kao izvorna ili evergrin

"Ne mogu više da čekam, jer život ne čeka mene,

Preporučujemo

odlazi negde daleko i razdvaja zaljubljene.

A tebi se ne žuri i imaš godina malo,

a meni je još toliko od života ostalo.

Ne mogu više da čekam, jer mnogo godina prođe,

svega je bilo i prošlo, a samo ti mi ne dođe.

Ne mogu više da čekam, da noći uzalud pijem,

tebi je vreme da živiš, a ja da godine krijem."

(Dragan Aleksandrić - Zoran Matić)

Pesma "Tebi se ne žuri" mnogo liči na svog pisca Zorana Matića: ne žuri, a dugo traje.

- Kad sam napisao "Tebi se ne žuri" imao sam tridesetak godina, pa me pitaše mnogi: "Kako si je napisao sa tako malo godina?" Ja sam, zapravo, pisao pesmu iz vizure Dobrivoja Topalovića. Jako sam ga voleo kao pevača, i taj njegov prelep lirski glas, kao stvoren za moje sentiše - priča Zoran Matić, jedan od najplodnijih autora lepe narodne muzike.

- Jako mi je drago što se "Tebi se ne žuri" više sluša danas nego kad je snimljena. Iskreno, ja sam skoro bio i zaboravio tu pesmu. Početkom ovog veka, međutim, kako koje slavlje dođe, čujem i ovu pesmu. Pozovem mog druga i saradnika Dragana Aleksandrića da mu se pohvalim kako nam se pesma zalaufava, a on mi kaže da je on već uveliko svira na tezgama.

Nema ništa lepše za autora nego kada mu pesma živi, kada ga nadživi i uđe u narod kao izvorna ili evergrin.

- Sličnu sudbinu vaskrsnuća doživela je i pesma "Žalilo se srce golubici beloj". Snimio je Šaban 1989. godine na albumu "Eh, što nisam lančić mali". Tada su sve pesme sa tog albuma bile slušanije od "Golubice", a danas je "Golubica" glavna, i leti sve više.

Zoran Matić je napisao i komponovao i jednu "Crnu golubicu", najveći hit Slaviše Vujića, jedan od najvećih hitova modernog folka.

- Samo za Slavišu Vujića uradio sam stotinak pesama. Slavišinom glasu i emociji se veruje. Ja sam ga preorijentisao sa Vučkovićevih šlagera na ove južnjačke ritmove. Klinci su prihvatili "Crnu golubicu", nema tu puno mudrolije.

Zoran Matić je prvo počeo kao tekstopisac, da bi, vremenom, postao i kompozitor svojih stihova.

- Pisanje mi je oduvek išlo od ruke, mada mi je i matematika išla od ruke, a od oca sam naučio da sviram harmoniku. Ja sam mašinac po struci, ozbiljno sam davao ispite na Mašinskom fakultetu. Međutim, brzo sam se zaljubio, oženio, dobio ćerku, ostao bez para.

- Srećom, živeo sam u "Studenjaku", i to naše drugarstvo nije nam dozvoljavalo da budemo gladni. U jednjom trenutku sam otišao u rodnu Ćupriju, u selo Senje, doneo harmoniku, počeo da sviram i pevam po žurkama.

- Upoznao sam Srđana Jovanovića, Aleksandrićevog tekstopisca, koji me uputio na pravu adresu - "Šumatovac". Tu sam upoznao Docu Ivankovića, legendarnog hitmejkera, koji mi je odškrinuo vrata diskografije i PGP-a i očinski posavetovao: "Teško ćeš proći kao mlad kompozitor pored mene, Vukasa, Novice, Pede, Miše. Mala bara, puna krokodila! Pošto lepo pišeš, bolje ti je za početak da probaš kao tekstopisac".

Stvaralački gejzir Zorana Matića rezultirao je stotinama hitova koje potpisuje kao tekstopisac ili kao kompletan autor: "Golubica", "Manji od makovog zrna", "Pomozi mi druže, pomozi mi brate", "Prestaću da verujem u ljubav", "Pričuvaj se mala", "Noćna ptico, mala varalico", "Privlačiš me jače od magneta" (Šaban Šaulić), "Lažu da vreme leči sve", "Naljutićeš me ti", "Šta će nama tugovanje", "Ah, ljubav", "Suze na peronu" (Miroslav Ilić), "Što mi noći nemaju svanuća", "Mangup si ti, mangup sam i ja", "Obriši se suzo sama", "Ti si ćerko tatin sin" (Nino), "Crna golubice", "Ja srećnik nisam bio", "Crnooka nema momka", "Kome kući da se vratim", "Ne mogu bez tebe više", "Umreće sve harmonike" (Slaviša Vujić), "Ubile me oči zelene", "Trista žutih dukata", "Medeno moje", "Ova je noć" (Zorica Brunclik), "Ništa ne brini", "Uzmi ago ovo blago", "Trebaću ti u životu" (Biljana Jevtić), "Svatovi", "Kraljica tuge" (Vesna Zmijanac), "Zabraniću srcu da te voli", "Ne daj me" (Ceca), "Koga da milujem ja", "Ljube mi se crne oči" (Merima Njegomir), "Kriješ, kriješ", "Čini mi se da sam te zavolela", "Čuvala bih i ja tebe" (Lepa Lukić), "Pokloni mi noć", "Imam pesmu da vam pevam" (Lepa Btena), "Tebi se ne žuri", "Morava", "Uzela si, a vratila nisi" (Dobrivoje Topalović), "Zbogom ženo, nevernice lepa" (Nenad Kapor, Paško Handanović), "Ja ne znam gde je, ja ne znam s kim je" (Miloš Bojanić), "Koliko žena te kune" (Mira Kosovka), "Lažeš me ljubavi moja" (Radmila Misić), "Biću nekom dobra i ja" (Mira Škorić), "Još u meni živiš" (Sneža Đurišić), "Da nam sutra bude srećno" (Savo Radusinović), "Ti si moja varalica" (Mile Kitić i Rada Misić), "Preko mora i preko planina" (Jelena Broćić i Slaviša Vujić), "Oprosti mi suzu", "Osvajaš me lako" (Nada Obrić)...

- Moja autorska lična karta svakako je "Što mi noći nemaju svanuća". Pesma ima i dovoljno jednostavnosti da bi bila hitična, a i dovoljno štosa da uvek zaintigira neke nove slušaoce. Prošla je mnogo krugova da bi došla do Nina: odbili je Miroslav Ilić, Marinko Rokvić, Aca Ilić. Drago mi je što je podigla Nina, velikog pevača i boema.

Opevao je Zoran mnoge tužne priče, pa i najtužnije svatove na svetu ("čiji ono svatovi bez muzike poljem hode").

- Pesma "Svatovi" posvećena je tragičnoj sudbini moje prijateljice Biljane iz Raške. Pozvala me na svoje venčanje koje je trebalo da bude za nedelju dana. Pre svog venčanja, otišla je na put sa verenikom kod kumova u Crnu Goru na neko drugo veselje. U povratku su poginuli, i ona i njen verenik. Umesto na svadbu, otišao sam na sahranu prijateljice.

- Nisam znao kako da joj odam poštovanje, pa sam posle sahrane napisao pesmu, i u dogovoru sa Aleksandrićem ponudio Vesni Zmijanac. Snimili smo pesmu, nisam im govorio za tragediju, da kompozitor i pevač ne znaju pozadinu pesme. Nisam hteo da bilo ko posumnja kako sam hteo da komercijalizujem nesreću. "Svatovi" su ostali u narodu kao tužna balada, to je spomenik koji sam podigao mojoj prijateljici Biljani.

I posle stotinak hitova i hiljadu snimljenih pesama, tekstopisac i kompozitor Zoran Matić veruje u dobru pesmu.

- Pronašao sam svoja dva, tri tona i uspeo da ih povežem u dobru pesmu. Mnogima to nikad nije uspelo.

(Goran Milošević)