Sećanje na majstora kratkih i sočnih parodija: "Nos veliki kao truba, pozdravlja vas Moljac Ljuba"

Ljuba Moljac, majstor kratke forme, živeo je kratko - 46 godina. Preminuo je u Zagrebu 22. januara 1989, posle izliva krvi na mozak dok se nalazio na turneji sa "Tri nosketara" (Mićom Minimaksom i Jovom Radovanovićem)

Imala je narodna muzika svoje pevače, kompozitore, tekstopisce, aranžere, instrumentaliste, producente, menadžere, prezentere, diskografske magove, konzumente i žestoke protivnike.

Preporučujemo

Imala je i glumce koji su je iskreno voleli, pevali i parodirali. Imala je i svog nenadmašnog komičara, neponovljivog Ljubu Moljca (1943 - 1989), koji je svojim kratkim parodijama dodatno popularisao lepu novokomponovanu narodnu pesmu. Ovo je sećanje na "šumadijskog Baster Kitona", prvog autentičnog "stendap" komičara iz Srbije.

- Hteo to neko da prizna ili ne, naša narodna novokomponovana pesma postala je udarna zabava - na svakom koraku te udara u uši. Što bi rekli - svuda je prisutna. Tu se peva sve i svašta. Recimo ono: "Dodi dragi večeras popodne", pa "U Mostaru nasred Sarajeva", pa "Kopao sam dubok zdenac, ja Bosanac ti Slovenac", pa onda "Nas tri brata, obadva jednaka", sve super, mislim sve logično.

- Čak su i frizeri dobili svoju himnu "Majka Muju šišala na struju", koja bi u slučaju nestašice električne energije mogla da se peva na sledeći način "Nesta struja, neošišan Muja" - izgovarao je u jednom dahu Ljuba Moljac, prekidan smehom publike.

- Ta pesma bi mogla da se peva i u drugim našim krajevima, kao recimo: "Majka Lalu šišala pred štalu", ili "Janeza su majka i brat ošišali še enkrat", pa "Majka Antu šišala pod kantu", ili recimo u Makedoniji "Majka Donče šišala pod lonče". A ako bi neko recimo bio ćelav, moglo bi da se peva "Majka je na Žiku turila periku pošto preko cele glave nema kose prave".

Pored nezaboravnih uloga u Ateljeu 212, briljirao je u legendarnim filmovima i tv serijama:"Moljac", "Majstori, majstori", "Burduš", "Ćao inspektore", "Kad budem mrtav i beo", "Žuta", "Zaseda", "Muzikanti", "Kamionžije", "Levaci", "Doktorka na selu"...

Sve su to, uglavnom, filmovi i serije prepuni razbibrige, prepuni hitova narodne muzike, kojima je ovaj vižljasti i nosati brka davao poseban šmek. Osamdesetih godina počeo je da snima i kasete koje su išle kao alva. Pustiš kasetu, i nema potrebe da je premotavaš, samo se pitaš kad pre prođe.

Ljubini monolozi su puni psovki i seksa, nekog humora ispod tezge, koji zasmejava a ne vređa. Parodirao je Ljuba i pesme i pevače, parodirao je i lokalne narodnjačke radio radio stanice, veoma slušane u to vreme.

- Svojevremeno sam bio vlasnik jedne divlje radio stanice zvane "Boli me uvo". Tu sam puštao naše lepe narodne, razne ove novokomponovane hitove, kao ono recimo "Otvor prozor curice malena, seksualna došla su vremena", "Lud nateže flaše, a pametan snaše", pa "Ja Vlajna, a ti Meksikanac", pa ono "Dodirni mi kolena, a za ostalo kako se dogovorimo", pa ono "Mile voli disko, a ja malo snisko", pa ono recimo "Da bijem ženu ne mogu, kad bijem švalerku sada", pa "Ej, daj mi je", pa "Je l' se diže Dunjo moja", pa "Škripi đeram ko je nabo Maru", "Bar nedeljom budi krući", pa recimo ona pesma "Šta će mi šalvare", to je nudistička narodna pesma...

Ljubine sočne opservacije snimljene su na četiri ploče i kasete produkcije Jugodisk. Bilo je tu odabranih priča koje je Ljuba Moljac govorio u Minimaksovoj radio emisiji "Tup-tup", savremenih priča o Kraljević Marku i Crvenkapi, nekih šekspirovskih dilema savremenih pijanaca.

- Biti il' ne biti, pitanje je sad, da l' da budem dobar il' da budem gad.

Da l' da žvaćem žvaku u mrklome mraku, il' dok zvona zvone da ljuštim bombone. Da l' da pijem viski da bi bili bliski, ili u svom bolu samo Koka-kolu. Da l' da pijem ruma pa da siđem s uma, il' da pijem liker da pričam ko spiker. More, piću vino da mi bude fino, jer kad pijem votku ja u.erem motku.

Ljuba Moljac, majstor kratke forme, živeo je kratko - 46 godina. Preminuo je u Zagrebu 22. januara 1989, posle izliva krvi na mozak dok se nalazio na turneji sa "Tri nosketara" (Mićom Minimaksom i Jovom Radovanovićem).

P.S.

"Kad me Dobrivoje Topalović ugleda na odru zapevaće 'Kad bih mog'o i umro bih za te'. Kad Tozovac bude čuo da sam umro, ne samo da neće hteti da se ženi, nego neće hteti ni da umre. Kad budem umro, Dubravka Nešović će mi zapevati 'Bolujem ja, boluješ ti, a pandrkn'o samo Ljuba Moljac'.

Ovde leži Ljuba Čuburac, umro na vreme, boli ga... uvo.

Nos veliki kao truba, pozdravlja vas Moljac Ljuba."

(Goran Milošević)