105 godina od rođenja "siromaha sa skršenom gitarom": Dragiša Nedović u sećanjima savremenika

Dragiša Nedović je, po mnogima, pionir novokomponovane narodne muzike 20. veka. Imao je i svoje prve pevače, imao je i dežurne zapisivače svojih pesama

"Kosio sam seno dole kraj Morave, putem prolazile Moravke garave.

Preporučujemo

Pit'o sam Moravu i bijelo stado, da l' će putem proći moje dete drago.

Morava mi šapće: tvoja mila mala dole pokraj vode u hladu zaspala.

Ja ostavih kosu, nek' se suši trava, i poljubih malu što u hladu spava."

( Dragiša Nedović)

Ovo je tek jedna od stotinak onarođenih pesama legendarnog pesnika i kompozitora Dragiše Nedovića (1916 - 1966). Na 105 godina od Dragišinog rođenja, Muzička apoteka donosi sećanja njegovih savrenika i pevača.

- Dragiišu Nedovića sam upoznao kroz njegove pesme i pojmio kakav je to čovek bio. Svojim melodijama i stihovima slikao je ovu našu Moravu i Šumadiju, Bosnu i Dalmaciju, slikao je i svoju pustolovnu prirodu. Pasternak bi rekao - veliko se vidi na odstojanju - pričao je Milan Babić.

- Snimio sam Dragišine pesme "Stani, stani Ibar vodo" i "Kosio sam seno". Kad ih pevam, vidim moje detinjstvo u dolini Ibra i Zapadne Morave. Imam utisak da je to bio jedan jako nesrećan i osećajan čovek koji je pesmom usporavao lepe trenutke.

Odrastajući u Mrčajevcima uz svog muzičkog oca Obrena Pjevovića, Miroslav Ilić je upoznao i pesme Dragiše Nedovića.

- Prve muzičke korake načinio sam u "Obrenovoj raspevanoj Šumadiji". Vodili su me kao atrakciju, "vunderkinda", zajapurenog osnovca koji u narodnoj nošnji sa šajkačom i šiiljkanima zadene prst za prsluče i peva na koncertima "Odrast'o sam dole kraj same Morave, gde rastu Moravke plave i garave". Tek kasnije saznadoh da je i to pesma Dragiše Nedovića - pričao je Miroslav Ilić.

Dragiša Nedović je, po mnogima, pionir novokomponovane narodne muzike 20. veka. Imao je i svoje prve pevače, imao je i dežurne zapisivače svojih pesama.

- Polovinom prošlog veka, kao učenik osnovne škole "Stanislav Sremčević" u Kragujevcu, stanovao sam u ulici Toze Dragovića, u komšiluku Dragiše Nedovića (danas je to ulica Sretenjskog ustava). Dragiša je živeo kod "Male vage", sa suprugom, ćerkom i sinom. Bio je zaposlen u Vojno-tehničkom zavodu, skroman, pošten i siromašan čovek.

- Dragiša me prihvatio kao zaljubljenika u pravu narodnu pesmu, znao je po nekoliko sati da provede sa mnom u dugim šetnjama po hipodromu i Šumaricama. Ja sam imao zadatak da beležim nejegive tek nadošle pesme. Govorio mi je: "Sine, ponesi blokče i olovku, a ja ću ovu moju gitaru sa ruskim štimom". Čika Dragiša je imao slab vid, tako da sam ja beležio, precrtavao, ispravljao njegove stihove, onako kako su izvirali - priča Milan Joksimović iz Brnjice kod Kragujevca, dežurni zapisivač Dragišinih stihova.

- Kragujevčani pamte Nedovića po crnom odelu, tamnim naočarima, šeširu i gitari o ramenu. Kad zapišemo pesmu, on uzme svoju gitaru, odsvira melodiju, otpevuši pesmu. Mogao je u tom trenutku da naiđe bilo ko od njegovih rođaka i ukućana... sve bi ignorisao dok ne završi pesmu.

Kroz Dragišinu kuću prodefilovali su svi tada najpoznatiji kompozitori i pevači nnarodne muzike. Prvi pevači Dragišinih pesama bili su Himzo Polovina, Nestor Gabrić, Mija Krnjevac, Mića Stojanović, Rade Bajić...

- Moje poznanstvo i prijateljstvo sa Dragišom Nedovićem datira od juna 1958. Te godine sam prvi put javno zapevao u bašti kafane "Gornji park" u Kragujevcu, posle 8 godina provedenih u "Abraševiću". Jedne večeri došao je Dragiša da me čuje i ponudio mi pesmu "U lijepom starom gradu Višegradu" da je snimim za Jugoton.

- Međutim, nekoliko dana kasnije, pevači Radio Sarajeva su imali koncert na košarkaškom stadionu, pa su posle konceta svratili u baštu gde sam ja pevao. U toku večeri otpevao sam pesmu "U lijepom starom gradu Višegradu i primetio sam da je šef orkestra Radio Sarajeva Ismet Alajbegović Šerbo odmah za stolom notirao ovu pesmu. Ubrzo je pesmu na Jugotonovoj ploči snimio Himzo Polovina, koji je te večeri bio prisutan u kafani sa ekipom Radio Sarajeva - pričao je Rade Bajić, jedan od prvih Nedovićevih pevača.

- Kada je Nedović saznao za ovo, podneo je tužbu protiv Himza Polovine, zato što je pesmu snimio bez njegovog odobrenja, kao i tužbu protiv mene, zato što sam ja tu pesmu Himzi Polovini, navodno, prodao. Srećom, ovaj nesporazum je izgladio moj otac, koji nije imao veze sa muzikom, ali je radio u fabrici zajedno sa Nedovićem.

- Po povratku iz vojske, 1960. godine, snimio sam moju prvu ploču sa Dragišinim pesmama "Odrasto sam dole kraj same Morave" i "Ti me spremaš mila majko". Bio je to čestit i pošten čovek, koji se ceo život borio sa bolestima i nesrećom. Kada sam ga upitao zašto se ne leči, izvadio je nekoliko maramica da bi zaustavio kašalj i rekao: "Bajiću, pluća su mi bolna i neću moći dugo!" Tako je i bilo.

Pavle Stanojević, nosilac majstorskog pisma za interpretaciju na fruli i dugogodišnji producent Jugotona, odsvirao je sa svojim ansamblom desetine Nedovićevih pesama.

- Za Nedovića sam čuo 1958, kada se pojavila njegova čuvena pesma "U lijepom starom gradu Višegradu". Tada sam pohađao muzičku školu u Sarajevu, svirao klarinet i frulu na Radio Sarajevu. Na snimanju novih pesama u studiju, upitah pevače odakle je taj Nedović.

- Kad sam saznao da je iz Kragujevca, čim sam došao na raspust u moj Bagrdan otišao sam da upoznam slavnog zemljaka. Kad sam mu se predstavio, obradovao me podatkom da je i on čuo za mene sa talasa Radio Sarajeva - pričao je slavni frulaš i producent Jugotona Pavle Stanojević.

- Uvek nam je falilo vremena - Dragiši da mi pokaže svoje pesme, a meni da mu pokažem svoje svirke. Vodio me po kragujevačkim kafanama da me upozna sa dobrim sviračima. Tako sam upoznao Radeta Mirkovca, koji je znao napamet sve Dragišine pesme.

- Tom prilikom sam zapamtio i Dragišin veliki stereo magnetofon, marke "Filips", možda i najveći u to vreme, sa jednim zvučnikom u aparatu i drugim na poklopcu. Taj magnetofon je imao osobinu da na kraju trake zvoni, pa ako je kompozitor tokom komponovanja zadremao, to zvono ga je budilo i opominjalo da isključi magnetofon.

(Goran Milošević)