Skinuto sa radijske trake: Sećanje na Ninu Spirovu (PLEJLISTA)
Nina Spirova (1938 - 2020) je specijalista za teške pesme, one nekomercijalne, što dugo traju, a teško se ispevavaju
"Belo lice ljubam jas, belo lice ljubam jas,
i da ljubam i da gledam, i da ljubam i da gledam,
fajde nema, fajde nema, dušo moja.
Šekerna, šekerna, ti kaleša neverna."
(makedonska narodna)
Ovu legendarnu makedonsku pesmu proslavila je Nina Spirova, muzički vunderkind, osobenjak, lepotica i antizvezda.
- Tek što sam postao šef Narodnog orkestra, dovedoše mi jednu prelepu damu koja je dotle pevala zabavnu muziku. Bio sam sumnjičav kako će zabavnjak da peva makedonske pesme, a kad je pustila glas! Em milozvučno, em tehnički savršeno, onako grleno, sa prelepim stilskim ukrasima za svaku pesmu. Snimili smo desetak trajnih snimaka, i tvrdim da je to jedan od mojih najbolje odsviranih albuma - kaže maestro Ljubiša Pavković.
Nina Spirova (1938 - 2020) je specijalista za teške pesme, one nekomercijalne, što dugo traju, a teško se ispevavaju.
- Muzika traži godine, a ja sam im dala sve koje imam. U rodnom Prilepu išla sam u muzičku školu, potiho sam sanjala da postanem pijanistkinja. Majka je htela drugačije - htela je da budem babica! Babička škola je jedina obezbeđivala siguran posao u mom gradu. I tako, dok se većalo o mojoj sudbini, moj profesor iz muzičke škole intervenisao je kod mojih roditelja da me puste u Skoplje u Srednju muzičku školu - pričala je Nina Spirova.
U Skoplju se veoma brzo saznalo za njene vokalne sposobnosti. Zabavnjački hitmejkeri iz cele Juge dolazili su kod talentovane Nine da im otpeva ono što su komponovali.
- Šest godina sam učila solo pevanje i klavir, pripremala se za velike operske arije, a sve je ispalo drugačije. I beogradski i zagrebački kompozitori nisu mogli čudom da se načude zašto ih odbijam. Jednostavno, nisam želela da ljutim profesore i da nagrdim stil učenog pevanja. Po završenoj školi postajem muzički urednik u redakciji Radio Skoplja.
- Upisala sam Muzičku akadeniju, ali me nije držalo mesto. Srećom, upoznajem majstora na harmonici Koča Petrovskog, koji mi nudi snimanje ploča. Pokazalo se da su lake note fatalne po mene. Dogodilo se da u šesnaestoj godini snimim pesmu "Srećan, srećan, put" koji je u filmu "X-8" pevala Gabi Novak. Tako sam je verno skinula, svi su bili uvereni da je Gabi snimila na makedonskom jeziku, pa su se čudili kad je pre uspela da je snimi.
Muzikalnost Nine Spirove nije imala granica. Oduševljavala se džez muzikom, Elom Ficdžerald, starim makedonskim pesmama, domaćim i stranim šlagerima, starogradskim pesmama i romansama. Uporedo sa studiranjem snimala je i za Radio Skoplje, a onda je prešla u Beograd.
- Beograd mi je u početku izgledao kao bauk, a na moju sreću brzo zavoleh Zemun. Imam dobar komšiluk i debele zidove, tako da mogu da sviram klavir kad god mi se prohte, da se ne štedim u muzici. Zabavna muzika mi je bila hobi, opera ljubav, a htela sam da se isprobam i u popularnoj muzici. Ali, bila sam probirljiva, uvek sam htela nešto lepo a teško da otpevam. Tražila sam kvalitet, odbijala pozive na festivale, nisam htela da pevam lake i jeftine pesme.
- Vremenom sam shvatila da nisam za estradu. Narod kaže da dok dete ne zaplače, mati ga ne digne, a ja sve nešto nisam želela da plačem. Meni lepo bilo i u kafani, naročito u "Romanitaru". Na poziv Ljubiše Kilibarde pevala sam zajedno sa Dragoljubom Lazarevićem, Acom Trandafilovićem, Ivanom Pandurović, Živanom Milićem. Smenjivali smo se svako veče, bilo lepo i nama i gostima. U "Romanitaru" sam pobedila svoje zablude o kafani.
Na diskografsko-estradnu scenu stupa kao pevač zabavne muzike. Kad je 1962. pobedila na "Opatiji" sa pesmom "Eden baknež", Gabi Novak je dobila ozbiljnu konkurenciju. Pojavio se em retko umiljat, em školovan glas. Prelepoj Makedonki se otvaraju vrata radija i televizije, ali...
- Mnogo više volim radio kao medij. Čini mi se da sam i sama bolja dok slušam muziku - upoznajem samu sebe. Ja ne kuvam i ne vezem goblene dok slušam muziku. Sama pomisao na kamere i televiziju me nekako užasava. I kad sam bila najvitkija, činilo mi se da na tv-u imam sto kila. Pojavim se pet minuta u "Nedeljno popodne" i svi pričaju o mojoj frizuri i haljini, čak i moji profesori. Niko da primeti moje pevanje. Tad sam rešila da dignem ruke od medija.
Tokom dvadesetogodišnje diskografske karijere snimila je desetak singlica sa zabavnim pesmama. Snimila je i dva albuma sa makedonskim pesmama: "Belo lice ljubam jas", "Ajde slušaj, slušaj, kaleš bre Anđo", "Bolen mi leži mlad Stojan", "Zajdi, zajdi", "Kaži, kaži, libe Stano", "Eleno, mome ubavo", "Sudbo moja", "Makedonsko devojče", "Oj devojče belo i crveno", "Donka sedi na pendžere", "Majko ko čuka na porta", "Marie, bela Marie", "Dojčine sine", "Lulela e Jana", "Bog da bie"...
- Zvali su me da se vratim u Skoplje, mislili su na mene. Ipak, nisam se vraćala. Zašto bih? To bi značilo da nešto priznajem, a, zapravo, ništa nisam imala da priznam, čak ni poraz.
Nina Spirova se povukla sa diskografsko-estradne scene polovinom 80-ih. Posle Skoplja živela je u Beogradu, Zagrebu, Nemačkoj, Americi. Preminula je 11. septembra 2020. u Filadelfiji.
(Goran Milošević)