Meho Puzić u pesmama o majci: Sećanje na ljudinu i sevdaliju (PLEJLISTA)

Meho Puzić je u mladosti neodoljivo podsećao na tadašnjeg američkog predsednika, pa ga ispisnici prozvaše "Kenedi"

"Poslednji put ki kažem zbogom, zbogom ljubavi,

Preporučujemo

sutra nek moje srce plače, umiru naši sni.

Prokleta bila sudbo moja, sudbino moja zla,

o majko, majko, što me rodi kad sreće nemam ja.

Krčmaru stari daj mi vina da se napijem,

svirajte tiho tamburaši pesmu rastanka.

U krčmi više nikog nema, zora je svanula,

kraj mene stari ciganin drema, ne svira tambura.

Ona se nikad vratit' neće, takva je sudbina,

o majko, majko, što me rodi kad sreće nemam ja."

(Toma Zdravković)

Ovo je jedna od najprodavanijih ploča narodne muzike svih vremena i jedna od najpevanijih pesama o majci. Za mesec dana prodata je u 200000, dogurala do milionskog tiraža. Tako je Meho Puzić (1937 - 2007) na samom početku karijere postao najtiražniji bosanski pevač, najkomercijalniji sevdalija. Ovo je retka pesma koju je Toma Zdravković napisao i poklonio nekom svom kolegi. A imao je i debelog razloga.

- Toma i ja smo tako reći generacija. Upoznali smo se na "Ilidži" 1969, kada mi je Toma ponudio pemu "O majko, majko". Govorio mi je kako mu se sve pomešalo u toj pesmi - i majka Kosara, i žena i ćerka, i nova ljubav. Rekao mi je da ću ja to bolje doneti, malo više seljački nego on. Zaledio sam se kad sam je čuo, skočio sam od sreće, znao sam da će biti hit - pričao je legendarni Meho Puzić.

- Tek kad je pesma postala najveći hit narodne muzike, Toma mi je priznao da je pesmu napisao u vihoru svojih kockarskih strasti, kad je za jednu noć prokockao uštedevinu za stan. Sledećeg jutra u posetu mu je došla majka, a Toma, pevačka legenda i kralj kafana, ostao bez dinara. Idući kući, hvatao se za glavu, i glasno ponavljao "O, majko, majko, što me rodi".

Toma je mnogo voleo majku, to se čuje iz desetina njegovih pesama. Meho je mnogo voleo svoju majku, to se čuje i iz njegovih pesama. Skoro na svakoj ploči Meho je imao poneku pesmu o majci. Izdao je ceo kompilacijski album sa pesmama koje je snimio i posvetio majci: "Tebi majko misli lete", "Ne plači majko", "O majko, majko", "Srećan sine put", "Volim majko siroticu", "Da l' ću više ikad moći da zavolim majko mila", "Zašto majko pitaš sina", "Budila majka Mehmeda", "Pišite majci sinovi moji", "Pusti majko još večeras", "Bol za majkom".

Meho je pevač kome se veruje, Meho je istinski reprezent onih običnih, takav je bio i na svojoj najvažnijoj audiciji.

- 1961. polagao sam audiciju za solistu Radio Sarajeva. Kada sam čuo nekolicinu kandidata, nasmejah se i glasno upitah: "Zna li ovdje iko pjevati?" Tako sam preko reda dobio šansu da pokažm šta znam. Zakovao sam "Okreni se niz đul baštu" i "Ah moj Aljo" i oduševio Jovicu, Šerbu, Jozu Penavu, Ljubinka Miljkovića.

- Tada mi je Šerbo prvi put pokazao pesmu "Tebi majko misli lete". Šerbo krene, a ja nastavim, pevam i plačem. Gde god krenem, sačeka me neka tužna pesma o majci. Rekoše mi tada da je bosanski sevdah dobio nekoga ko nije ni Zaim, nije ni Safet, a ima nešto svoje - pričao je legendarni Meho Puzić.

Meho Puzić je rođen 1937. u Odžaku gde se školovao i izučio za zidara. U mladosti je neodoljivo podsećao na tadašnjeg američkog predsednika, pa ga ispisnici prozvaše "Kenedi". Usledio je i društveno-politički i kulturno-umetnički angažman Meha Puzića. "Naše bratstvo i jedinstvo druže, to su naše partizanske ruže, a slobodu koja zlatom sija kovali su Tito i partija" - snimio je Meho u svom radničkom i jugoslovenskom zanosu.

- Meho je narodski čovek i ljudina. Jedan je od najzaslužnijih što propevah zasvirah, što uđoš u diskografiju. Zapazio me u "Starom aerodromu" u Sarajevu gde sam sviruckao u ekipi sa legendarnom Vidom Pavlović. Pozvao me u svoju ekipu, ali imadoh samo jedan problem - nisam imao adekvatnu harmoniku - priča maestro Ljubo Kešelj.

- Meho mi je iskeširao dva miliona da kupim harmoniku, i tako počesmo višegodiišnju saradnju i veliko prijateljstvo. Ponosan sam što sam za jednog takvog umetnika komponovao desetak pesama. I drugi su se utrkivali da komponuju za Meha. Znalo se - Meho ne prodaje ispod sto hiljada!

Imao sam čast da upoznam Meha na "Raspevanoj jeseni" Radio Šapca. Posmatrao sam to ozareno lice koje se raduje svakoj lepoj pesmi i svakom talentovanom kolegi. Sejao je dobrotu prema običnom čoveku, duboko svestan svoje običnosti. Radovao je ljubavne stradalnike, radostan što je mistriju zamenio mikrofonom. Zato mu i smislih najavu - pevaj Meho, nesrećnih uteho!

Mehmed Meho Puzić preminuo je pre 14 godina, 25. juna 2007.

(Goran Milošević)