Šaban kao kompozitor pesama za svoje kolege: "Jedini čovek bio si za me", "Ti si lek za moju dušu"
Komponobao je Šaban i za znane i neznane kolege, za već formirane pevače i početnike. Mnogima je napisao i pesme života, mnoge anonimuse je vinuo u zvezde
"Tamo kod najdaljih brda, gde sunce noću se krije,
kuća je moja stara, plavi se dim nad njom vije.
Tamo cvetaju ruže, tamo je moj topli dom,
tamo je majka stara, nada se povratku mom.
Kako bih želeo da vidim livade pod mojim selom,
majku na pragu kuće, bagrem u cvetu belom.
Tamo su večeri plave, sa stada zvona bruje,
u našem selu malom stara se pesma čuje "
(Šaban Šaulić - Novica Kostić)
Ovo je jedna od trista pesama koje je Šaban Šaulić komponovao za svoje kolege. "Tamo kod najdaljih brda" snimio je 1975. Šabanov prijatelj, sevdalija, Musta Ezić. Ovu istu pesmu snimio je i Šaban, baš kao i mnoge druge koje je nesebično davao svojim kolegama.
Šaban je počeo da komponuje još za vreme saradnje sa Bucom Jovanovićem, da bi posle vojske i raskida saradnje sa Bucom prosto eksplodirao kao kompozitor.
Zadržao je emotivni ton pesme kao i kod Buce, proširio melodijsku liniju i upoznao neke nove tekstopisce, istinske pesnike: Novicu Kostića, Radeta Vučkovića, Mikija Jovičića, Miodraga Ž. ilića, Atanasija Savića.
- Bilo je to vreme kad sam se radovao svakoj lepoj pesmi, svaki uspeh kolege bio je i moj uspeh. Pesme su pratile moje raspoloženje, mnogi tekstovi su me pogađali kao da su moji, melodije su izvirale spontano iz dobre atmosfere i druženja - pričao je Šaban u mojim radio emisijama.
Samo za Jašara Ahmedovskog komponovao je Šaban tridesetak pesama: "Jednoj ženi za sećanje dugo", "Ceo grad je plakao za nama", "Sudbina je moja u rukama njenim", "Ružo moja najmiliji cvete", "Kad odrastem ženiću te", "Verujem u tebe", "Sad miluješ nekog drugog", "Od pogleda do poojupca", "Življe malo tamburaši", "Svirale su dve gitare", "Samo jednom bio sam tu", "Pisala si nekad meni", "Ti si moja jesenja balada", "Mladi pa ludi", "Nesrećnik zaljubljeni", "Anđelina", "Polutama diskoteke", "Da li si slobodna večeras", "Vojnički dani", "Budi majka Aliju", "Zbog nje"...
- Voleo sam Šabana još kao dete u mom Prilepu, skidao sam njegove pesme u originalu. Kad sam otišao da pevam u Sarajevo, opet sam pevao Šabanove pesme. U jednoj sarajevskoj kafani desio se i fatalni susret sa Šabanom i njegovom ekipom.
- Gazda kafane insistirao kod Šabana da me čuje, jer pevam kao on. Ja uzimam mikrofon, Kodić uzima harmoniku... Toliko sam se zaneo uz Kodićevu svirku, da sam pevao bolje nego ikad. Izgleda da se i Šaban oduševio sa mnom, pa mi odmah ponudi da snimim ploču - priča Jašar Ahmedovski.
- Uzeo sam svoj koferčić, i pravac Beograd na snimanje. Imao sam sreću da na prvoj ploči ubodem dva hita i da postanem zvezda sa 16 godina. Snimio sam sa Šabanom tri singla, četiri albuma, tridesetak pesama, mnogo hitova. Sa Šabanovim pesmama i ekipom prelazimo u Jugodisk, i od firme pred zatvaranjem podižemo je u vodeću diskografsku kuću u bivšoj Jugi.
Komponobao je Šaban i za znane i neznane kolege, za već formirane pevače i početnike. Mnogima je napisao i pesme života, mnoge anonimuse je vinuo u zvezde:
"Ne lažimo jedno drugo", "Ja sam žena sa dva srca", "Misle ljudi da sam srećna", "Otiš'o si na ulice grada", "On je čovek što mi uze sreću", "Meni treba nežno milovanje", "Kako živiš pored druge žene", "Donesi radost u moju tugu" (Vida Pavlović), "Šta ja nemam to što ona ima", "Kako ti je, kako živiš", "Da li si sada još onako lep", "Tri noći ljubavi", "Izabranik moga srca", "Bio si moj, a sada si njen" (Zorica Brunclik), "Jedini čovek", "Kao blagi povetarac", "A tebe nema", "Prva je ljubav najbliza sreći" (Branka Stanarčić), "Kad ljubavi dođe kraj", "Pokloni mi ljubav, pokloni mi sebe", "Prode mladost i lepota", "Iako si tuđa žena" (Hasan Dudić), "Smiri se srce, smiri", "Kako da te zovem srećo ili tuugo" (Zoran Kalezić), 'U mom gradu ti ne živiš više", Dođi da te ljube usne moje", "Eh, ti moja željo pusta" (Zoran Jovanović), "Da li sanjam il' se razum muti", "Pesma pomirenja" (Miroslav Radovanović), "Manji od makobog zrna", "Srećo moja" (Muki Fuljanin), "Krčmaru, vina za svirače" (Haris Džinović), "Uvek si mi govorila" (Verica Šerifović), "A onda mi pričajte o njoj" (Šerif Konjević), "Nekada smo ti i ja" (Ljuba Aličić), "Navadi se moj komšija" (Šikica), "Lek za dušu" (Gorica Ilić), "Uspomene, uspomene" (Alija Pekić), "Povedi majko kolo" (Muradif Demirović), "Neću zbog nje da se kajem" (Mileta Nikolić)...
- U julu 1974. kad je Šaban došao na odsustvo iz vojske, odmah me je izribao: "Šta ti Haso misliš, da igraš fudbal po mahali, a drugi da ti prave karijeru". Šaban se odmah bacio na pisanje stihova za pesmu "Kad vreme učini svoje".
- U stvari, on je hteo za sebe da napiše pesmu sa tim naslovom i imao je u glavi neke stihove. Počeo je da se priseća i, kad god bi zapeo, ja sam nastavljao. "Čekaj malo, Haso, otkud ti znaš te stihove?", pitao me začuđeno. "Ja sam tvoj magnetofon, pamtim i tvoje stihove u pokušaju" - priseća se Hasan Dudić svojih prvih pesama sa Šabanom.
U Šabanovom komšiluku pojavila se i Branka Stanarčić, devojčurak koji će ubrzo postati "ženski Šaban".
- Kad sam prvi put čuo moju Šapčanku, pomislio sam da pokušava da me imitira. Setio sam se tada mojih početaka u mahali, mojih imitacija Esme, Bilkića, Himze, Safeta. Pomislio sam - dobro, pa i ja sam imitirao moje ljubimce, možda i Branka imitira mene. Kad sam shvatio da je to njena boja, oduševio sam se i komponovao sam joj "Jedini čovek" i još nekoliko pesmica - pričao je Šaban o Branki Stanarčić.
(Goran Milošević)