Miki Mitrović u pesmama i sećanjima: "Oči su moje mutne od dima"

Zbog Mikijevog hita naglo je porasla prodaja ploča, diskografija je podignuta na nivo autoindustrije, a Fabrika stakla u Paraćinu udesetostručila je svoju proizvodnju

"Oči su moje mutne od dima, krčma se zatvara,

Preporučujemo

vino mi oduze snagu i razum, duša je zaspala.

Ne mogu više pravo da hodam, noge su moje drhtave, zle,

ljubav od mene napravi roba, jer ta mi žena odnese sve.

Za mene nigde utehe nema više ni ljubavi,

i zadnji delić umorne snage ja dadoh toj ženi.

Volim je, volim, ko oči svoje, zato mi ona nanosi jad,

i moj je život igračka njena, sa mnom ko s lutkom igra se sad.

Lutam sam, lutam, menjam kafane kad zora dolazi,

drhtave noge jedva me nose, život mi prolazi.

Ti strasna ženo, gde će ti duša, da l' ćeš još kome naneti jad,

zbog tebe moram proklet da patim i da sam stalno pijan ko sad."

(Miki Mitrović - Mihovil Malik)

Ovu večitu pesmu komponovao je Miki Mitrović iz Mrsaća kod Kraljeva na stihove Mihovila Malika, supruga pevačice Gordane Malik. Prva verzija pesme iz 1970. pojavila se na singlu, a druga trinaeset godina kasnije na albumu Miloša Miloševića. Ovo je tako veliki hit, da su i antisluhisti govorili: "Ovo bi bio hit i da sam je ja snimio".

Zbog Mikijevog hita naglo je porasla prodaja ploča, diskografija je podignuta na nivo autoindustrije, a Fabrika stakla u Paraćinu udesetostručila je svoju proizvodnju.

- Kad se pojavila "Oči su moje mutne od dima" bilo je onih koji nisu verovali u uspeh pesme, zvučala je malo banalno. Kad se zavrtela u kafanama i na svim radio stanicama, moj zemljak Miki Mitrović počne da se hvali kako će sve nas da potamni čim se sa svojim pevačem pojavi na televiziji. Buca Jovanović ga sumnjičavo sasluša i reče: "Miki, ti ćeš da se pojaviš na televiziji samo ako baciš bombu na televiziju" - priča Novica Negovanović za Muzičku apoteku.

I bez televizije ova pesma je ušla u narod, baš kao i desetine drugih iz repertoara Mikija Mitrovića. Već sledeće 1971. godine Miki Mitrović komponuje pesmu "Ako me nekada sretneš" u izvođenju Žike Nikolića, jedan ubitačan sentiš uz solo na gitari na kome bi pozavideli i najmuzikalniji Grci ovog sveta. Ubrzo je i za Vasiliju Radojčić komponovao "Zašto pitaš kol'ko mi je leta", narodnjački šlager u grčkom stilu. Posle tri ovakava hita bilo je jasno - Miki Mitrović je ozbiljan kompozitor, sa istančanim osećajem za hit.

Dmitar Miki Mitrović je rođen 31. oktobra 1931. u Mrsaću kod Kraljeva. Rano je počeo da pevuši i svira harmoniku, a tokom školskih dana postao je i član KUD-a "Heroj Maričić" u Mrsaću. Muzičku školu "Ognjen Prica" završio je u Zagrebu, a u Beogradu je pohađao estradnu školu u organizaciji Udruženja estradnih umetnika Srbije.

Komponovanjem narodnih pesama počeo je da se bavi sredinom 60-ih. Okupio je vrhunske tekstopisce, pre svih Dragoljuba Hadžića i Mlađu Nikolića, i za petnaestak godina intenzivnog stvaralaštva snimio je oko dvesta ploča sa desetinama zlatnih i srebrnih izdanja: "Oči su moje mutne od dima" (Miloš Milošević), "Ako me nekada sretneš" (Žika Nikolić), "Zašto pitaš kol'ko mi je leta" (Vasilija Radojčić), "Šubare mi moje" (Toma Čolović), "O, sunce, bar ti mi kaži" (Mila Matić), "Dođi po svoj deo bola", "Za ranu koja boli" (Toplica Ranisavljević), "Hej, seljaci, zapevajmo sada" (Ahmet Bajrić), "Ti me prosiš dragi", "Moj se dragi sviđa mojoj nani" (Milena i Mladen Petrović Kosmajac), "Noćas majko oboje smo budni", "Ostani pesmo i posle mene" (Šeki Turković)...

- Miki Mitrović je moj prvi kompozitor. Pre četrdeset godina snimio sam sa Mikijem moje prve dve singlice sa četiri pesme: "Noćas majko oboje smo budni", "Ostani pesmo i posle mene", "Živi život dok ga živiš", "Leptirica". Sad kad ih slušam, vidim koliko su to bile dobre pesme za jednog početnika. Čuje se da sam bio u grču, da sam pevao pod ručnom. Ja sam mesec dana vežbao te pesme, ali sam za svaki slučaj ušao u studio sa papirićem na kome su ispisani tekstovi - priča Šeki Turković.

- Kad sam došao iz rodnog kraja u Beograd ništa mi nije bilo teško. Kopao sam kanale, visio na skeli, fizikalisao i pevao u kafani. Ubrzo sam shvatio da za veče u kafani zaradim moju celu platu. Četiri pune godine sam pevao u restoranu "Tri golubice" na Smederevskom putu, i to sam, i ženske i muške pesme. Zahvaljujući Mikiju Mitroviću i tekstopiscu Mlađi Nikoliću ušao sam bezbolno u diskografiju. Hoću da kažem nisam prodao kuću i imanje da bih snimio ploču. Rekoše mi da sam uhvatio poslednji voz, u mojoj dvadeset šestoj godini.

U jeku najveće popularnosti, početkom 70-ih, komponovao je Miki i šaljive narodne pesme i parodije sa Miodragom Petrovićem Čkaljom i Mijom Aleksićem. Baš kad se najviše kukalo u narodnoj pesmi, Miki Mitrović je udario na razbibrigu. Baš u godinama "Apola 8", planetarne gordosti zbog ovladavanja svemirom, Miki je svojim pesmama podsetio koliko smo mali i banalni: "Kad pogledam oko sebe, svet u kome živim, napraviše ljudi čuda, prosto im se divim. Presađuju ljudska srca ko mladu salatu i na mesec popeše se ko da je na spratu".

Svojom harmonikom i sa svojim orkestrom pratio je najveće pevače na koncertima i turnejama. Svirao je na pločama i drugih autora.

- Miki je bio veoma drag kolega, boemčina i lafčina. Odsvirao je i posebno ukrasio neke od mojih najlepših šumadijskih pesama "Ja sam seljak veseljak" i "Melje, melje, stara vodenica". Dok je Rade Petrović pevao u studiju, Mikijev orkestar ga je pratio horski, začinjen trubom koja, žargonski rečeno, prducka - kaže Rade Vučković.

Miki Mitrović je bio okoreli boem, ženskaroš i kafanac. I pored muzičke pismenosti i rada sa zvezdama, nesebično je pružao šansu i mladima. Pamte se njegovi nastupi u "Lipovom ladu", "Vršačkom bregu", "Putniku"... Voleo je i da zapeva, naročito sa Jadrankom Krećom i Anđelom Anđelić. Snimio je i nekoliko pevačkih ploča.

- Miki je bio, onako naizgled, nabusit i odbojan, a u stvari retko druželjubiv čovek. Kad iz banke iznese pun džak para na ime tantijema, čašćavao je celu kafanu, i znane i neznane. Mogao je da napravi daleko veću estradnu karijeru, ali nije mogao bez kafane. Godinama je svirao tzv. socijalističke slave po Vojvodini, te male seoske vašare. Veliki posao je završavao utroje: on sa harmonikom, gitarista i pevač - priča tekstopisac Mlađa Nikolić, Mikijev prijatelj.

Dmitar Mitrović Miki preminuo je pre dvadeset godina, 24. maja 2001. godine.

(Telegraf.rs)