Sećanje na Miroslava Radovanovića: Vukasova "puška" i Šabanov "ratnik" (PLEJLISTA)

Status estradnog umetnika Miroslav Radovanović je dobio 2017, u svojoj sedamdesetoj godini

Nebesko jato besmrtnih ptica dobilo je pojačanje - 21. maja 2020. u večnost se preselio Miroslav "Silni" Radovanović, predvodnik napadačkog stila pevanja.

Preporučujemo

- Rođen sam 1. juna 1947. u selu Trešnjevica kod Arilja. Sa sedam godina ostajem siroče, bez oca i majke. Kad sam napunio dvanaest godina, sa bratom prelazim u Čačak i završavam molersko-farbarski zanat. Visio sam na skeli, lopatom vadio šljunak iz Morave i tovario u prikolice. Baš tada kad sam najviše fizikalisao, najslađe sam pevao.

- Na nagovor drugara, odlazim u Konjeviće da me čuje Dragoljub Đorđević "Bugarin" iz Bresnice, čuveni harmonikaš iz našeg kraja. Kad sam otpevao Bilkićevu pesmu "Ne pitaj me stara majko", publika mi nije dala da ostavim mikrofon. Prljavog kombinezona i umazanih patika pobrao sam prve aplauze i prešao u pevače - pričao je "Silni" u mojoj emisiji.

Tako se po raspevanoj Čačanskoj kotlini proneo glas - onaj mali Miro što tovari šljunak, peva svako veče u Konjevićima.

- Meni bilo lepo u kafani, a onda me Časlav Đoković ubedi da snimim ploču. Bilo je to 1970. godine za tek otvorenu produkciju Beograddisk. Zakazali smo studio i sa dve harmonike i dve gitare snimili dve melodijski potpuno iste pesme "Želeo hih da te sretnem" i "Ne mogu bez tebe, ne mogu sa tobom". Nisam mogao da verujem šta me je snašlo - moj prvenac je bez ikakve reklame prodat u 130000.

I posle useha sa prvencem Miroslav Radovanović nastavlja sa boemsko-kafanskim životom, ne hajući za medije i karijeru. 1973. godine počinje saradnju sa svojim zemljakom Predragom Vukovićem Vukasom.

- Tih godina je i Dobrivoje Topalović snimao sa Vukasom. Sećam se, Vukas nam je pokazivao pesme, a nas dvojica se otimali o pesmu "Poljubi me da se pomirimo". Zapeo i Dobrivoje, zapeo i ja, i na kraju Vukas presudi: meni "Ti si žena mog života", a Dobrivoju "Poljubi me da se pomirimo", kad već toliko voli. Ispalo je da je bilo dobro što sam popustio Dobrivoju.

- Sa Vukasovom pesmom "Ti si žena mog života" postao sam ekskluzivac Diskosa. Urednici su bili zadovoljni ako prodam dvadesetak hiljada, a prodali smo preko pola miliona. Vukas je bio oduševljen, govorio je: "Ti si puška kojom ja pucam".

Vukasove pesme ("Ti si žena mog života", "Dok te čekam ispod lipa", "Doviđenja, doviđenja", "Ne igraj se, ne muči mi dušu", "Lice jedne žene", "Prolaznica", "Daj mi sliku tvoju") podigle su Miroslava Radovanovića u sam vrh najtraženijih jugoslovenskih pevača.

- Lepo mi bilo u Čačku, bio sam ekskluzivac Diskosa, zadovoljan svojim statusom, jedino mi smetala česta uplata avansa - što god uplate, ja popijem. Deset godina sam boemisao sa Šabanom i njegovom ekipom. Šaban me od milja zvao "ratnik".

- Sredinom sedamdesetih Vukas je iz Diskosa prešao u PGP, pozvao i mene da pređem u Beograd. Ovi iz Diskosa se uplaše da me ne izgube, pa mi ponudiše za produžetak ugovora stan u Beogradu, kod Doma sindikata. Ja se zadovoljio i kućom u Čačku. Vukas ode za Beograd, a ja ostah u Čačku. Pitanje je gde bih bio da sam i ja sa Vukasom prešao u PGP.

Posle prekida saradnje sa Vukasom, snimao je Miro i sa Šabanom ("Pesma pomirenja", "Da li sanjam il' se razum muti", "Moj živote, volim da te živim"), Predragom Negovanovićem ("Gledaj majku, biraj ćerku"), Bucom Jovanovićem ("Zelena dolina", "Jedno davno proleće"), Časlavom Đokovićem ("Volimo se, al' se ne viđamo", "Šta smo hteli ostvarismo", "Ponovo se noćas zaljubih u tebe", "Ja i slika tvoja", "Svud me njena senka prati")...

- Ja sam možda i jedini pevač kome se nije snimalo sa Bucom Jovanovićem. Kad mi je Buca pokazao pesme, rekao sam mu: "Majstore, pesme su ti prelepe, al' nisu za mene. Ti pevaš bolje od svih nas, nisam ja za tvoje pesme. Ja raspalim iz sve snage, onako pravolinijski, k'o auto-put". Snimio sam sa Bucom tu jednu ploču, snimio sam i sa Šabanom tri ploče, ali nisu prošle.

I zaista, svojom neobičnom bojom glasa, retkim trilerom i vibratom, neukrotivom snagom i za najmodernija ozvučenja, dizao je Miro iz mrtvih. Zato ga i prozvah "Silni", postadosmo kumovi. Znalo se - kad na radiju zavlada monotonija, pustim turu Mirovih pesama, i eto ti veselja.

- Bio sam siroče, željno svega. Iz velike bede uleteo sam u velike pare, nisam znao da prikočim. Bio sam napadač i u pesmi i u životu. Bilo je lepo dok je trajalo, pošteno zarađivao, još poštenije trošio. A kad sam ostao bez para, teško sam se razboleo. Dugo sam se lečio i živeo od ljubavi supruge Jelice i skromne penzije.

Status estradnog umetnika Miroslav Radovanović je dobio 2017, u svojoj sedamdesetoj godini!?

P.S.

Pitaju me - što te prozvah "Silni"? Da, bio si sila od pevača, i najveća sila od čoveka. I Vukas je komponovao pesme prema tvojim nebeskim visinama; i Časlav Đoković je najviše pesama napisao za tebe, za tvoj triler i vibrato; kad je Šaban počeo da komponuje, svoje prve "siročiće" dao je tebi; i Buca je hteo da mu ti zakuješ, makar jednu, onako pravolinijski.

I tvoj bol je bio silan. Nema tog bola koji te nije zaboleo i nema mesta gde te zabolelo nije.

I tvoja skromnost, i tvoja jednostavnost i tvoja prostodušnost beše silna, najsilnija.

Počivaj u miru, Silni moj!

(Goran Milošević)