A sad, malo egzotike: Kosmajac, ali onaj stari, originalni (PLEJLISTA)

Peva Mlađa i ženske tonalitete, izvlači i najteže visine. Vlasnik je retko egzotičnog, reskog i promuklog glasa

"Buran mi je život bio, nisam znao nigde stati,

Preporučujemo

al' se nađe jedna žena što mi dalje neće dati.

Opile me usne njene, opile me, opile me,

sad u duši nema bure, zbogom moje avanture."

Ovo je jedna od novijih autobiografskih pesama Mladena Petrovića Kosmajca, starog majstora narodne muzike, oca daleko popularnijih Radeta Kosmajca i Stefana Kosmajca. Dakle, Kosmajac se preneo i na sinove, a podavno pobedio i samog Mladena. Kosmajac je u Mlađinom slučaju i nadimak, i umetničko ime, oznaka porekla i kvaliteta.

- Kosmajac mi je produžio vek na estradi. Kao što je u pesmi važan naslov, tako je i na estradi važno ime po kojem će te pamtiti. Živim na Kosmaju, u Nemenikućama, na najzdravijoj planini, u neiskvarenoj prirodi. Trudio sam se i da kroz ovu estradnu šumu prođem neiskvaren - kaže unikat narodne muzike Mladen Petrović Kosmajac.

- Kad sam ja počinjao u modi su bile svirajke, frule i usne harmonike. Malo je ko imao harmoniniku, a meni od pokojnog oca ostala klavirka. Pošto sam bio samouk, ubrzo sam prešao na dugmetaru, lakša za sviranje. Klavirka je za šansone i Šopena, a dugmetara je za Šumadiju.

Odrastajući kao ratno siroče, osetio je svu gorčinu borbe za život i svu lepotu druženja sa ljudima gladnim pesme i ljubavi.

- I ja sam bio gladan ljubavi. Rastao sam bez roditelja, svirao sam bez nota, po sluhu i inspiraciji. Od petnaeste godine zarađujem hleb sa harmonikom, prvo sa jednom, pa sa dve harmonike, pa bas... E, onda je stigla struja, pa mikrofon i pojačalo. Kad je stigao kompjuter, svako može da snima. Može da snimi ploču, može da postane zvezda, a da poturi nekog drugog da mu peva.

Kosmajac je pravi raritet, i glasom, i pojavom, i pesmama. Ne pojavljuje se u medijima, a ima desetine onarođenih pesama.

- Meni nisu trebale kamere da bih bio popularan. Pevao sam narodna veselja, snimao ploče, vrteo se na radiju, bilo mi lepo. Na Šabačkom vašaru bio sam jedan od najtraženijih. Otpevao sam dvadesetak Šabačkih vašara. Zamislite desetine šatri, a pod svakom šatrom neko veliko pevačko ime: Lepa, Šaban, Kvaka, Gedža, Marinko...

- Pevao sam u šatrama za hiljade gostiju, a imao sam i dobru ekipu: Moma Stanojević, sada prva violina Narodnog orkestra, Zoran Jovanović i Sveta Pajić. Kad god zaškripi, ja sam tu da punim šatru - gegovima, štosovima, provokativnim, švalerskim pesmama.

Na primer: "Sinoć pade gusta tama i u tamu jedna dama, cumba-cumba, cumba-cumba". Poenta je da svi u mojoj ekipi vičemo u glas i plešemo u ritmu: "Cumba-cumba, cumba-cumba". Posle sat vremena cela šatra počne da "cumba". Sve sam mogao, sem da budem nepomičan kao drvena Marija.

Pevačko ime stekao je u zlatno doba narodne muzike, od sredine 70-ih do sredine 80-ih, na vrhuncu jugoslovenske narodnjačke diskografije.

- Za snimanje mojih ploča nije mi trebao ni sponzor ni sponzoruša. Diskos je imao desetine trgovačkih putnika, snimim ploču, još se nije pojavila u Srbiji, a već je bila kod naših u Evropi.

Peva Mlađa i ženske tonalitete, izvlači i najteže visine. Vlasnik je retko egzotičnog, reskog i promuklog glasa.

- Pevao sam i po dva dana i dve noći, bez prestanka. Nikad promukao nisam, a i kad sam najodmorniji imam tako taj promukli glas. Utrčavao sam u studio bukvalno posle najtežih svadbi. Nijednu pesmu nisam uvežbavao pre snimanja, a da jesam... Nisam stigao ni tekstove da naučim, uđem u studio, držim papir u ruci, čitam tekst i pevam.

- Slično je bilo i kad sam prvi put gostovao na radiju da promovišem moju prvu ploču. Bio sam gost na Radio Inđiji, imao sam napisamo šta će voditelj da me pita i šta ću ja da odgovorim.

- O televiziji nisam ni razmišljao. Kad sam ja snimao, ni Šaban Šaulić nije mogao na televiziju. Bila jedna televizija, a nas mnogo. Mi pevači iz Diskosa bili smo zadovoljni kad nam uslikaju omot ploče i puste najavu od dve sekunde: "Nova ploča!"

Od 1974. do 1987. snimio je Mlađa oko četrdeset pesama, desetak singlica i dva albuma, sa dosta skupih pesama: "Hej živote, ti ne žuri tako", "Ne tuguj druže stari", "Neću boli što ti drugi dade", "U očima suza nema", "Živi život, sakrij tugu", "Kad ljubim i volim, osećam se mlađi", "Šumadinko, moja mila diko", "Majko, vraćam se kući", "Evo mene pored lepe žene", "Od Topole do Kosmaja", "Sećaš li se prohujalih noći", "Nijedna mi nije okrenula leđa", "Ti me prosiš dragi", "Moj se dragi sviđa mojoj nani", "Mala moja, moj nevene"...

- Imao sam čast da prvu singlicu i prvi album snimim sa Mijom Krnjevcem i njegovim sinom Acom. Mija je voleo moj tonalitet, raspisao note i aranžirao moj album iz 1981. Svirali su mi na pločama i Radoje Barajevac, Dragan Aleksandrić, Tomica Miljić, Mirko Kodić, Miki Mitrović.

Ime mu je mladalačko, takav mu je i izgled. Odiše optimizmom i vedrinom i na pragu osamdesete.

- Radim gimnastku po Kosmaju, dvadesetak sklekova svako jutro, istežem federe, uradim tridesetak vežbi za zglobove, bavim se voćarstvom. Od Beograda do Nemenikuća prepešačim kao od šale.

(Goran Milošević)