Radijske priče sa estradnim šarmerom: Rade Jorović u sentiš izdanju (PLEJLISTA)

Kad je život najviše pojeftinio, kad je kutija šibice koštala pet milijardi, Rade je snimio svoju najskuplju pesmu. Zbog glavne uloge u filmu "Žene vole oficire" titulisan je u "šarmera estrade"

"Duša me je zabolela, što si drugog zavolela,

Preporučujemo

a ja lutam sam po svetu, tražim ljubav započetu.

Žalim ljubav nevođenu, decu našu nerođenu,

žalim što se rastadosmo, što se mirit ne znadosmo.

Ako nekad rodiš sina, moje ime neka ima.

Neka nosi moje ime, ti ga zovi spominji me."

(narodna - Sreten Gajić)

Ovo je pesma koju sam naglo zavrteo u radio izdanju Muzičke apoteke. Žao mi bilo da ovakva pesma ostane siroče, da ćuti na Radetovom LP-iju iz 1986, i to kao poslednja na B strani. Pesma se zavrti, Rade se isentimentalisa, a Radio Fokus ode u istoriju, baš kao i prava narodna muzika u beogradskom etru. Ovo je sećanje na neke od najlepših trenutaka na radiju.

- Tako je mogao samo Aca Šišić da odgudi na violini, i niko više. Ovo ne bih presnimio za sva blaga ovog sveta, a ne bih to preporučio ni mojim kolegama. Neka živi tako kako je urađena. Uostalom, i žena je kao pesma, samo je treba lepo odenuti. Bilo bi mi drago da pesma oživi, al' nikome ne bih preporučio da je presnimi, jer Šileta niko ne može ponoviti - pričao je Rade Jorović u mikrofon Muzičke apoteke.

Rade je rođeni Dragačevac, iz podneblja bogatog krajputašima, pesmom i trubom.

- Čim ustanem u mojim rodnim Goračićima, prvo gledam u Kaonu, Guberevce, Milatoviće, i sve redom planinom Jelicom. Iz tih sela su i moji uzori, njegovo veličanstvo Gvozden Radičević, Spasoje Dukić. Pošto je moj stric jedini imao radio u selu, stavljao je zvučnik na krušku da bi i drugi mogli da slušaju.

- Naravno, upijao sam i sevdalije, Zaima, Safeta, Nadu Mamulu. Sećam se, Zaim dođe u naš kraj, mi ga dočekamo kao boga, a moj kolega Hamid Ragipović Besko i ja ukrštamo pevačka koplja u Kotraži.

- Ja ustajem kad izgovaram ime Radeta Bogićevića, Velje Popovića, Srbe Milutinovića Šamovca. Sve ovo danas što se peva kao malo čvršća srpska struja, to su oni pevali kada drugi nisu ni smeli, niti su znali. Imao sam od koga učiti, to su bili moji uzori koji su me i preporučili Vukasu. Velja i Srba su mi kasnije učinili najveću čast - pevali su mi na svadbi - a kome oni sviraju i pevaju, računalo se da je dobar domaćin.

Dugo se kalio Rade da bi došao u priliku da snimi ploču. Mobe, komšanja, kafane, svadbe, ispraćaji - sve su to stepenice na merdevinama koje su vodile do Predraga Vukovića Vukasa.

- Prvenac sam snimio 1980. Čekao sam nekoliko godina da bih došao na red kod Vukasa i snimio pesmu "Lepotica i sirotan". Posle samo nekoliko meseci, pesmu snima i Bora Spužić Kvaka. Ne žalim, obojica smo prošli dobro. Računalo se, valjda, da za mene ima vremena.

Zaćiriličario je Rade još od prvih ploča. Doduše, na tim prvim snimcima ima i modernih pesama: "Sanja", "Ne verujem više tvojim suzama", "Tiha voda ruši stene", "Voleo sam, voleo", "Tako mi hleba i vina", "Hiljadu gitara"...

- Na mojim prvim izdanjima bilo je i gitare, i klavira, i klavijatura, kasnije i cimbala. Imao sam čast da me prate Laza Ristovski, Sanja Ilić, Sloba Marković, Rešad Jahja, Josip Boček... Kad sam krupnim koracima zakoračio u diskografiju, ponašao sam se kao surovi profesionalac. Živeo sam za svaku pesmu, ulagao u nju. Koliko zaradim, toliko i ulažem.

- Primera radi, pevajući u Slavoniji, poželeo sam da snimim i jedan bećarac na šumadijski način. Predrag Negovanović mi je komponovao pesmu "Kol'ko ima na livadi sena", a ja sam insistirao da se odsvira uz tamburaše Radio Novog Sada.

- Iznajmili smo i legendarnog cimbalistu iz Bukurešta da dođe u Beograd na snimanje pesme "Pogledom te tražim". Ne samo da smo iznajmili cimbalistu, nego smo iznajmili i auto da nam dovuče cimbalo iz Nobog Sada u Beograd.

Kad je život najviše pojeftinio, kad je kutija šibice koštala pet milijardi, Rade je snimio svoju najskuplju pesmu. Zbog glavne uloge u filmu "Žene vole oficire" titulisan je u "šarmera estrade".

- Na uručenju te titule, bio sam odsutan iz opravdanih razloga. Titula mi je stigla na kuću, što i dolikuje jednom oficiru, džentlmenu. Dok je meni stizala titula na noge, ja sam na Svetog Savu nosio pomoć za ratnu siročad.

- Lepo sam zaradio od mog naroda, naročito onog iz požarevačkog i resavskog kraja, tako da mi nije bila poterebna ni Austalija, ni Amerika, ni Evropa. Koliko volim da zaigram Užičko i Moravac, toliko volim i Vlaško. Oni su radili za mene, ja za njih.

Rade Jorović je obeležio svoje ime u mravinjaku ljudi ovog sveta, najpre na radiju, a potom i na televiziji, a posebno na narodnim veseljima. Počeo je u vreme kad je narodna muzika bila ponos ovog naroda, a dočekao je i vreme kada je narodnjačka ćirilica proterana iz beogradskog etra sa obrazloženjem da asocira na siromaštvo i seljaštvo.

- Ja sam mlad čovek, a toliko sam se nagledao lepota, da mi ničeg nije žao. Što kaže Tozovac: "Neću da se ženim, a neću ni da umrem". Pevao sam i za dušu i za džep, i za bogate i sirote. Primetih, ipak, da se sirorotinja najlepše veseli. I sirotinja je mnogo lepa ako imaš s kim da je sirotuješ.

(Goran Milošević)