Makedonac u ritmu dvojke: Angel Dimov o propuštenim šansama i hitovima, o Doci i Šabanu

Dobio je Angel i nešto mnogo veće od hita - dobio je svog muzičkog oca Docu Ivankovića, sivu eminenciju narodnjačke diskografije

"Jedva sam te prepoznao draga, godine su učinile svoje,

Preporučujemo

ne svetli ti lice onim sjajem ko kad nekad maštasmo udvoje.

I na tvojoj i na mojoj ruci dva prstena dva svedoka stoje,

ostvarili svoje snove nismo, bol na duši nosimo oboje.

Još te čuvam duboko u srcu, uspomeno iz mladosti moje,

još osećam na propmrzlom licu tople ruke, vrele usne tvoje.

Rastasmo se zbunjeno i brzo, i bez reči jer bilo ih nije,

zaplovismo ulicama dugim, svako svoje suze da sakrije."

(Doca Ivanković - Stevica Spasić)

Ovako je počeo Angel Dimov: 1978. godine na festivalu "Ilidža" prvi put je javno izvedena pesma "Dva prstena, dva svedoka".

- Kod mene je bilo prvo pa muško, prva snimljena pesma postala je veliki hit. Možda je i to doprinelo da trajem ovoliko dugo. Kad sam je snimio u čuvenoj "Petici", zove me Doca Ivanković na preslušavanje. Bože dragi, zaljubio sam se u samog sebe - priča Angel Dimov.

- Nastupio sam kao debitant na ilidžanskom festivalu, a oko mene pet diskografskih kuća sa po pet pevača: Meho Puzić, Zoran Kalezić, Marinko Rokvić, Vera Matović, Era Ojdanić, Luba Aličić... Zagrevamo se pred nastup, nešto pevuckamo sebi u nedra, a kad Meho pusti glas... Upitah se šta ću ja ovde, a Era me teši: "Ti se plašiš da ne zaboraviš treću strofu, a ja skupljam pare da kupim kafanu". Nisam dobio nijednu nagradu, a dobio sam hit koji će me nadživeti.

Dobio je Angel i nešto mnogo veće od hita - dobio je svog muzičkog oca Docu Ivankovića, sivu eminenciju narodnjačke diskografije.

- Uveo me Doca u tu baru punu krokodila i pazio kao svoje dete. Bio mi je i prvi kompozitor i prvi producent, kasnije i kum. Doca me prvi ubedio da imam svoj stil i svoju boju, a dotle sam uglavnom imitirao Šabana i Novicu. Doca je bio opsednut Bucinim uspehom sa Šabanom, pa je znao da mi kaže: "Kad može Buca od Šabana da napravi pevača, ja ću od tebe da napravim dvojicu".

- S druge strane, ja sam bio preskroman prema takvoj veličini. Posle uspeha sa prvom pločom, Doca mi je nudio i pokazivao "Snegovi beli opet veju" i "U gomili bučnoj", Ljubo Kešelj mi nudio "Voli me danas više nego juče". Dok ja završim tezgu i turneju, pesme odoše drugima. Svirao sam gitaru i pevao u kafanama duž Ibarske magistrale, odlazio na turneje sa sa Šabanom i Kodićem, ne razmišljajući o propuštenim hitovima.

Angel je izraziti narodnjak, specijalista za sentiše. Peva sve živo, a preferira šumadijske dvojke.

- Iz mog rodnog Negotina na Vardaru doneo sam u Beograd sve te nepravilne ritmove i orijentale. Tarabuke i zurle su mi u krvi, rođen sam nedaleko od tromeđe Makedonije, Bugarske i Grčke, odrastao sam uz pesme iz mog podneblja, a proslavio se pesmama iz Srbije, naročito Šumadije. Na kraju krajeva, žena mi je iz Banje Vrujci, deca su mi rođena u Beogradu.

U Angelovom repertoaru posebno mesto zauzimaju dvojke: "Dva prstena, dva svedoka", "Volela si karanfile bele", "Dao sam ti sve što sam imao", "Kud me vodiš živote jedini", "Dolazim ti majko", "Neka priče, neka kruže", "Čujem neke priče", "Ne pružaj mi ruku na rastanku", "Mislio sam preboleću", "A ja sam tvoj", "Optimista", "Kako ću suze da skrijem", "Od danas te zovem srećo", "Ja garav, a ti plava", "Na koga si tako lepa"...

- Kad pogledam unazad na moju karijeru, samom sebi ne verujem sa kakvim sam velikanima radio i za koje sam diskografske kuće izdavao. Tačno smo znali svoje mesto i kod kompozitora i u produkciji. Bili smo prezadovoljni sa 4% od prodaje ploča. A tek terce... Tercirao sam Halidu Muslimoviću na njegovim prvim pločama, Slaviši Vujiću, mnogima. I sve nam plaćeno, sve čisto, lepo državi, lepo nama. Nikad nisam platio nijednu pesmu, a danas na svakom ćošku čujem: "Nemoj kod ovoga, idi kod onoga, jeftiniji je". I tako je pojeftinila i muzika i pevački posao.

Odužio se Angel i svom rodnom kraju. Snimio je jedan album sa novim makedonskim pesmama koje je sam komponovao, a snimio je i nekoliko starih makedonskih za arhivu.

- Kao klinac sam upijao pesme iz mog kraja, voleo sam Muharema, a kad sam došao u Beograd zavoleo sam Šabana i Novicu. Kad sam najbolje pevao, snimio sam i "Jovano, Jovanke", "More sokol pie" i još nekoliko pesama kao trajne snimke uz Narodni orkestar pod upravom Ljubiše Pavkovića. Time sam ispunio uslov za dobijanje statusa estradnog umetnika

Angelove pesme žive u narodu, vaskrsavaju mu i neke zaboravljene, a posla je sve manje.

- Ovaj naš "prinudni odmor" dugo traje, a glas je osetljiv instrument. Retki su oni poput Šabana koji su očuvali svoj glas tokom čitave karijere. Sećam se: pijemo, pušimo, pevamo, galamimo, ja pređem na čaj, a Šaban posle svega sljušti dva sladoleda i nastavi da peva.

(Telegraf.rs)