Dragoslav Živanović Troša: Pesme i kola majstora iz Sirakova (PLEJLISTA)

Trošine pesme i narodna kola odišu Istočnom Srbijom i Šumadijom, to su pesme i kola za igru i merak

"Kad su laste odletele, otišla si i ti draga,

Preporučujemo

a sećanje na to vreme budi tužne uspomene.

Tužna je i lipa stara pod kojom smo ljubav krali,

i još čuva ona slova što smo na njoj urezali.

Kad sa juga dođu laste u zavičaj stari mio,

čekaću te da se vratiš da bih opet srećan bio.

A široka lipa stara pod kojom smo ljubav krali,

čuva ono što smo nekad jedno drugom obećali.

Vrati mi se draga, vrati, i pod staru lipu svrati,

tada ćemo oko slova još i srce urezati.

Znaš da ljubav tuga prati, a od suza mladost vene,

vrati mi se sa lastama i oživi uspomene."

(Dragoslav Živanović - Toma Jovanović)

Ovo je jedna od najonarođenijih pesama majstora narodne muzike Dragoslava Živanovića Troše. Ovo je Trošin pevački prvenac sa singlice zagrebačkog Jugotona iz 1967, meraklijska, nežureća dvojčica, bez refrena, "žal za mladost" u šest strofa.

- To je jedna od četiri pesme sa moje prve pevačke ploče. Ja sam harmonikaš i kompozitor, nisam ni nameravao da se bavim pevanjem. Pesme sam ponudio Bori Drljači, al' ga nisu prihvatili čelnici PGP-a.

- Na nagovor Dragoslava Jankovića Ćivre, mog zemljaka i velikog harmonikaša, vežbali smo mesec dana i snimili u studiju u Nišu. Dve harmonike (Ćivra i ja), bas i gitara, i na "tri, četiri, pa kako ispadne. Ispalo je bolje nego što sam se nadao - priča Dragoslav Živanović Troša.

Narodna muzika je dobila autentičnog majstora - harmonikaša, kompozitora i pevača mekanog i toplog glasa. Trošin prvenac je bio obavezna lektira i pevača tezgaroša i radio pevača.

- Rođen sam 17. marta 1940. u Sirakovu kod Požarevca. Od dede sam nasledio nadimak, a od oca i strica harmoniku. Školu sam batalio i latio se dugmetare. Skidao sam sa radija Miji Krnjevca i Miliju Spasojevića, pitao se da l' su od krvi i mesa.

- A onda sam na vašaru u Požarevcu upoznao Vitu Životića, koji je imao najjači orkestar u mom kraju. Vita je moj majstor i učitelj. Plaćao sam mu tadašnjih hiljadu dinara za jedno naučeno kolo. Meni mučeniku stalo da naučim što više, a nema se para. Požurim sa učenjem, pa kad naučim peto kolo, ja zaboravim prvo.

Trošine pesme i narodna kola odišu Istočnom Srbijom i Šumadijom, to su pesme i kola za igru i merak.

- Ceo život sviram harmoniku, a u vojsci sam svirao i trubu, kao član vojnog orkestra u Rijeci. Odsvirao sam stotine parada, smotri, povečerja, postrojavanja, dočeka i ispraćaja brodova.

- Po izlasku iz vojske ulazim u Radio Beograd sa nekoliko mojih kola. Na preporuku Makse Popova snimam "Stiško" kolo i još nekoliko mojih autorskih kola, koja su i danas na repertoaru Narodnog orkestra RTS-a.

Trošine bravure na harmonici i kompozitorske vijuge eksplodirale su 60-ih godina prošlog veka. Svoje prve pesme komponovao je za radio pevače i duete.

- Lepa Lukić je snimala moje pesme i sa mojim ansamblom dok je bila anonimna. Bili su to dueti sa Gvozdenom Radičevićem i Mirom Vasiljević. Lepa i Mira su pre mene snimile moju legendarnu pesmu "Kad su laste odletele". I Silvana je svoje prve pesme snimala sa mojim ansamblom u duetu sa Petrom Tanasijevićem. U stvari, Pera i ja smo je izvukli iz kafane i uveli u diskografiju.

Na desetak Trošinih singlova i dve kasete (za "Južni vetar" i "Polibend") snimio je desetine onarođenih pesama i kola: "Kad bi mogle da se vrate mlade godine", "Kad su laste odletele", "Noć je tamna a ja zakasnio", "Ti si bila moja želja", "Dođi u moju momačku sobu", "Čekam već odavno", "Ona je za mene sve", "Ne pričaj mi o rastanku", "Evo me opet na starom mestu", "Sećanje na mladost", "Dvaput se ne živi", "Teško je voleti dve", "Para vrti gde burgija neće", "Oženi se prijatelju", "Dobio sam draga tvoje pismo", "Ja ne mogu očima da gledam", "Stiško kolo", "Trošino kolo", "Šiljino kolo"... Trošine pesme snimali su vrhunski pevači, diskografske zvezde i radio solisti: Goca Stojićević, Novica Urošević, Raša Pavlović, Dragan Pantić Smederevac, Aca Danilović...

- Troša je muzička institucija Istočne Srbije. Bila sam devojčurak od 16 godina kada sam snimila Trošinu pesmu "Najlepši par bi bili". Tek danas, posle 50 godina shvatam kakvu mi je pesmu dao. Iako ne spada u red mojih ubitačnih hitova, to je pesmetina!

- Obeležila je mnoge mladosti, uvek je tu negde, traže je moji ispisnici. Poneki me i ne prepoznaju u toj pesmi, savetuju da je presnimim, ali grehota je dirati ovakav unikat. Beskrajno hvala Troši na ovoj lepoti koja se nikad neće izlizati - kaže Goca Stojićević.

Trošina dugmetara obeležila je mnoga veselja, naročito u požarevačkom kraju. U Trošinom ansamblu počeli su mnogi veliki instrumentalisti i kompozitori.

- Iako sam rođen u bogomdanom kraju kad su veselja u pitanju, ja sam više pevao na pločama nego na svadbama. Imao sam vrhunski orkestar i dobre pevače, a ja sam uskakao samo kad neko promukne.

- U mom ansamblu je počeo i Novica Urošević. Učio sam ga da svira gitaru sa četiri žice, pokazivao sam mu kako se pišu pesmice. Sa mojim ansamblom snimio je 1967. i svoju prvu kompoziciju "Ljubav dvaput ne vraća se" na ploči Ace Danilovića.

- Kad je 1972. godine ušao u PGP, komponovao sam mu pesmu: "Život, to je, prijatelju moj, radost, sreća i tuga i bol. Sad si srećan, al' već sutra ne, svet se menja i prolazi sve".

(Goran Milošević)