Vesna Đoković, tiha diva narodne muzike: "Pojednostavila sam i život i pevanje" (PLEJLISTA)

"Ja sam i pre snimanja znala i pevala hiljade pesama, tako da mi ni tih dvadesetak na mojim albumima nisu predstavljale ništa epohalno"

"Prođi Mile još jednom kroz selo, i obuci čojano odelo.

Preporučujemo

I opanke kad ti lepo stoje, nek te vide drugarice moje.

Kada budeš na sokaku bio, ti zapevaj pesmu oj Srbijo.

Jelek ću ti cvetom zakititi, tvoju pesmu poljupcem platiti.

Dođi Mile večeras na prelo, tebe čeka tvoje luče belo.

Nek svi znaju devojka sam tvoja, ti si Mile prva ljubav moja."

(Č. Đoković - M. Milovanović)

- Pesma "Prođi Mile" je značajno podigla moju pevačku težinu. Gotovo da je nadmašila moje ime i prezime, ušla u narod kao izvorna, bez neke agresivne televizijske reklame. Ovu pesmu je pogurao radio i naravno taj eho sa narodnih veselja - priča Vesna Đoković, tiha diva narodne muzike.

- Kad je Toma Čolović prvi put čuo ovu pesmu, spustio je sve prozore na kolima, pojačao do daske i rekao ovo je hit. Predložio mi da snimimo spot, da ja budem u maksi haljini sa rukavicama do lakata, a da on bude taj Mile sa šajkačom.

Kad je muzikalnost u pitanju, Vesna nije mogla da omane. Imala se na koga i umetnuti: otac Časlav Đoković, jedan od najplodnijih kompozitora narodne muzike, majka Živka Đoković, izuzetna pevačica dvojkaške ćirilice.

- Taj gen sam iz rodne Ivanjice prenela u Čačak, u moje pesme i na moju decu. Igrala sam i pevala u folkloru, nastupala u grupi "Voz" u Čačku. Mnogi će se iznenaditi kad kažem da sam u početku pevala zabavnjake, domaće i svetske šlagere. Išla sam na Osmomartovske koncerte Dragana Stojnića, skidala Gabi Novak, širila svoj repertoar.

- Zbog roditelja sam ceo život u muzici. Pevam tatine pesme, pevam mamine pesme, pevam pesme mog muža Raška i njegovog oca i strica, pevam i ovo malo iz mog opusa, tako da je mojim slušaocima sve to nekako slično i nerazdvojivo. Oni koji mene slušaju, uživaju u mom pevanju, a ne zanima ih da li je to što im pevam na mojim pločama.

U Vesninom opusu teško je praviti razliku između starih izvornih i novokomponovanih pesama. Svojim obradama produžila je vek mnogim pesmama: "Ti si samo uspomena", "U baštici mojoj", "Bar nedeljom budi kući", "Mi komšije spojićemo dve avlije", "Mesečina, a ja zovem prelo"...

- Kada pevam "Ti si samo uspomena", najavim da je to pesma koju je snimila moja majka pre pola veka. Kako su godine prolazile, sve me više pogađala, pevala sam je sa nekom knedlom u grlu, nisam imala jačinu da je otpevam, naročito posle razvoda mojih roditelja. Čekala sam da dovoljno sazrim da bih je presnimila.

U diskografiji je od početka 80-ih sa grupom "Jeličanke". Svoje prve albume snima sredinom 80-ih za produkciju Jugodisk sa pesmama svog oca Časlava Đokovića: "Nije meni što se Rade ženi", "Kraljica snova", "Za nas dvoje", "Svako ima nekog ko mu nedostaje"...

- Moji prvi značajniji počeci sa pravom narodnom izvornom pesmom su upravo u ženskoj pevačkoj grupi "Jeličanke". Bilo je to predivno iskustvo sa iskusnijim koleginicama. Pevala sam drugi glas, ne sluteći koliko ću i kasnije pevati na brojnim izdanjima mojih koleginica i kolega.

- Ni posle mojih prvih solo albuma, ništa se naročito nije promenilo u mom životu. Ja sam i pre snimanja znala i pevala hiljade pesama, tako da mi ni tih dvadesetak na mojim albumima nisu predstavljale ništa epohalno. Zapravo, ja sam prvi pevač skoro svih pesama mog oca. "Vesna, dođi da otpevaš to što sam ja zamislio" - govorio je moj otac. Bila sam sluhista, prvi put čujem pesmu i otpevam. Tako nekad, tako i sad, na stotinama ploča mojih kolega i koleginica. Više sam pevala na tuđim pločama nego na mojim.

Susret sa trubačima Miće Petrovića, 90-ih godina prošlog veka, otvorio je Vesni vrata nekih svetskih meridijana.

- Legendarni Mićo Petrović sa svojom ekipom došao kod mog oca zbog snimanja nekih novih pesama sa trubačima. Moj otac je dao predlog da snimim stare pesme sa trubačuma: "Svilen konac", "Nizamski rastanak", "Na Uskrs sam se rodila", "Petrijin venac". Uradili smo i jedan DVD koji je zapljusnuo našu dijasporu. Pojavila sam se u nekoliko spotova u narodnoj nošnji, što me je posebno vinulo van granica naše zemlje.

Ima Vesna i uzdanicu za 21. vek. To je pesma "Još vere i nade ima" njenog oca Časlava Đokovića.

- Bili smo iznad manastira Svete Trojice kod Bajine Bašte. Kad je moj otac pogledao u širinu reke Drine, u ona brda i s jedne i s druge strane, i kad je video jednu staru crkvu od brvana, krenulo je iz njega: "Ogrej sunce i probudi zavičajne pesme moje, daj mi Bože sreću, zdravlje, čuvaj moje pravoslavlje". Pesma je odlično prošla na Festivalu Dragiša Nedović u Vrnjačkoj Banji, iako nije dobila nagradu stručnog žirija. Dobila je nešto mnogo važnije - poverenje publike i svakodnevno prisustvo na radio stanicama.

Ponosna je Vesna na svoje roditelje, ponosna je i na akademski obrazovane ćerke Danicu i Valentinu.

- Ja sam jedinac, bila sam i ćerka i sin svojim roditeljima. Hvala bogu, ja imam dve ćerke, koje vremenom sve više poprimaju majčinu boju. To sam primetila ne samo na svom slučaju, i ne samo na primeru pevača, nego i generalno - ćerke vremenom dobijaju boju glasa svoje majke. Kad se javimo na telefon, ne znaš da l' je ćerka ili majka.

- Kad sam počinjala karijeru velike zvezde su izbegavale da pričaju i priznaju da imaju decu. Ja na prvo mesto stavljam svoju porodicu i sebe kao majku. Naravno, ja obožavam muziku, ali sam rano osetila sve gorke plodove tog estradnog posla. Pitala sam se: ako su se moji roditelji razveli, a znam koliko su se voleli, šta li će tek sa mnom biti? Srećom, moj suprug Raško Spasojević je u meni video osobu, druga, prijatelja, majku, a nikako pevačicu.

- Trudila sam se da moje ćerke budu moje nadogradnje. Obe su akademski muzičari, dobro pevaju sevdah i našu izvornu muziku, a kako sazrevaju sve više poštuju i moje pevanje.

I posle četrdesetogodišnjeg traga u diskografiji, stotina snimljenih pesama, estradnog statusa, poštovanja publike sa svih kontinenata, Vesna nije gladna medija. I u Muzičku apoteku nije žurila, čekala je, veli, da još malo sazri.

- Moj otac se u jednom momentu uplašio da se ne zarazim zabavnjacima. Govorio mi je: "Ti kao jedino moje dete moraš da pevaš narodnu muziku. Ko će da me nasledi, ako nećeš ti?" Umetnici obično podvlače crtu tek kad odu sa ovog sveta. Odrastajući uz mog oca Časlava Đokovića, ni sama nisam bila svesna šta je sve stvorio. Otišao mi je tako iznenada, a ostavio tako veliku prazninu. Tu prazninu pokušavam da popunim u mojoj kući - celu sobu sam pretvorila u tatin muzej, sa stotinama njegovih pevača, izvornih grupa, dueta, trubačkih orkestara, kulturno-umetničkih društava, nekoliko hiljada njegovih pesama, zlatnih i platinastih ploča, njegovih instrumenata.

- Estrada može da te vine u zvezde, a može i da ti napravi pakao od života. Scena podrazumeva da pevaš i kad ti se ne peva, da publici daš i emociju, i snagu, i najkomlikovanije trilere, i najbolju garderobu i stajling. Ja sam i pevanje pojednostavila, spustila intonaciju, izbacila nepotrebne trilere. Ja sam i svoj život maksimalno pojednostavila. Čim ustanem, osmehom se zahvalim svevišnjem na još jednom danu, i jedva čekam da nekom popravim raspoloženje. A onda odem u moj zemaljski raj: kod majke Živke u Lisu kod Ivanjice ili u moj malinjak.

(Goran Milošević)